Како су временске прилике промениле ток историје
ВРЕМЕНСКЕ прилике су имале пресудну улогу у исходу неких догађаја који су оставили неизбрисив траг у историји. Осмотримо само два примера.
Олујни ветар против бродова
Шпански краљ Филип је 1588. послао флоту бродова, чувену армаду, у освајачки поход на Енглеску. Али ствари се нису одвијале жељеним током јер су му временске прилике пореметиле планове.
Шпанска флота је упловила у Ламанш где су је чекали енглески бродови, који су били подеснији за маневрисање. Енглези су отворили ватру на супарничке бродове, али им нису причинили већу штету. Шпанска армада се затим усидрила недалеко од француске луке Кале, где је требало да сачека појачање и потом крене у инвазију на Енглеску.
У међувремену, Енглези су под окриљем ноћи послали неколико запаљених бродова без посаде, који су ношени ветром и повољним струјама пловили право ка усидреним шпанским бродовима. Страхујући од судара, посада многих шпанских бродова је одсекла ужад са сидрима. Касније се испоставило да је тај потез био погубан.
Након догађаја код Калеа, обе флоте су се запутиле према Северном мору, а пловидбу им је олакшавао повољан ветар. Енглеска флота је потом почела да се повлачи према својој обали јер су јој залихе барута биле при крају. Шпанцима су повратак онемогућавали супротан ветар и енглески бродови који су се испречили између њих и Шпаније. Зато је армада била принуђена да плови обилазним путем, најпре на север, око Шкотске, и затим на југ, око Ирске.
До тада је шпанска флота скоро остала без хране и воде. На оштећеним бродовима било је много рањених и оболелих од скорбута. Завладала је глад, што је још више ослабило посаду.
Након што су опловили Шкотску, жестока атлантска олуја је однела многе бродове према ирској обали. У таквим ситуацијама посада обично спусти сидро и чека да се ветар стиша. Међутим, пошто су многа сидра била одсечена раније, да би се избегао судар са запаљеним бродовима, 26 шпанских бродова се разбило о стене на ирској обали, при чему је погинуло између 5 000 и 6 000 морнара.
Премда је део армаде успео да се врати у Шпанију, изгубљено је скоро 20 000 живота. Тако великом губитку бродова и људства највише су допринеле временске прилике. Холанђани, који су били енглески савезници, по свему судећи су веровали да је тако. У знак сећања на крах шпанске армаде исковали су медаљу с натписом који осликава уврежено гледиште да Бог проузрокује природне непогоде. Он гласи: „Јехова је дунуо и они су се раштркали.“
Битка изгубљена због кише
Још један историјски догађај на који је знатно утицало време одиграо се 1815. Била је то битка код Ватерлоа. Историја бележи да је на том бојном пољу, које се налази 21 километар јужно од Брисела у Белгији, за само неколико сати погинуло или рањено више од 70 000 људи. Британски војвода од Велингтона изабрао је то место и заузео повољнији положај на узвишици. Иако је Наполеонова војска била бројнија од његове, Наполеон је морао да га победи пре него што падне мрак, јер се те ноћи очекивао долазак пруских трупа послатих да помогну Велингтону. Међутим, временске прилике су и овог пута одредиле ток догађаја.
Уочи битке, киша је лила целу ноћ без престанка. Већина преживелих сећала се да им је то била најгора ноћ у животу. Премда су неки успели да подигну мале шаторе, један војник се јадао да су лежајеви у њима били толико мокри као да се налазе на дну језера. Земљиште се натопило кишом и претворило у каљужу. Да би што раније извојевао победу, Наполеон је намеравао да нападне Велингтона чим сване. Међутим, био је приморан да одложи напад на неколико сати.
Главни разлог за одлагање била је влажност тла које се бар донекле морало просушити пре почетка борбе. Блато је умањивало ефикасност топова, Наполеоновог омиљеног оружја. Као прво, отежавало је њихово померање, због чега је домет паљбе био знатно мањи. Као друго, требало је да испаљена ђулад одскоче од земље и тако нанесу још већу штету Велингтоновој војсци. Међутим, то се није десило јер је омекшала, влажна земља ублажавала топовске ударе. Била је то катастрофа за Наполеона и његову војску. Због лоших временских услова претрпео је пораз и затим је послат у изгнанство.
Као што смо видели из ових примера, временске прилике су биле од пресудног значаја за исход догађаја који су променили историју. Они су пак имали кључну улогу у успону Британског царства.
[Слика на 24. страни]
Шпанска армада
[Извор]
© 19th era/Alamy
[Слика на 25. страни]
Битка код Ватерлоа
[Извор]
© Bettmann/CORBIS