Рак дојке — шта очекивати, како се борити

КРИСТИНА је била здрава 40-годишњакиња у чијој породици нико није боловао од рака дојке.a Није имала ниједан фактор ризика. На редовном мамографском прегледу није пронађено ништа неуобичајено. Али једног дана, док је прегледала груди под тушем, напипала је чворић. Испоставило се да је у питању рак. Кристина и њен супруг су пуни зебње слушали лекара који им је објашњавао шта се може предузети.

У прошлости су лекари женама оболелим од рака дојке говорили да им је једина нада радикална мастектомија — операција која је подразумевала одстрањивање дојке, грудних мишића, као и лимфних чворова у грудима и пазуху. Хемотерапија или зрачење само су продужавали патњу. Сасвим је разумљиво што су се многе жене више плашиле „лека“ него болести.

Битка против рака дојке представља сталан сукоб између потребе да се агресивним методама уклони „убица“ и жеље да се избегну одстрањивање дојке и болне пропратне појаве. Попут Кристине, данас оболеле жене имају већи избор у погледу лечења.b Стална медицинска истраживања и нова сазнања која се преносе јавности уливају људима наду да ће савремене методе лечења, тестови за утврђивање генетских предиспозиција и одговарајућа, здрава исхрана коначно стати на пут овој болести.

Међутим, упркос медицинским достигнућима, рак дојке је и даље један од водећих узрока смрти код жена.c Највећа учесталост болести је забележена у развијеним северноамеричким и западноевропским земљама, али све више оболелих има у Азији и Африци, што раније није био случај. Надаље, стопа смртности у Азији и Африци је већа. Због чега? „Рак се ретко кад открије на време“, рекла је једна лекарка из Африке. „Већина пацијената нам се обрати када је болест већ прилично узнапредовала.“

Ризик се повећава с годинама старости. Око 80 посто оболелих су жене старије од 50 година. Али, утешно је знати да се рак дојке може веома успешно лечити. Ако се открије у раној фази и није се проширио, стопа преживљавања у наредних пет година износи 97 посто. Кристина је недавно прешла ту петогодишњу границу.

Основне чињенице о раку дојке

Рак дојке се углавном појављује у виду необичног чворића, као што је било код Кристине. На срећу, око 80 посто тих чворића су доброћудни, не захватају околно ткиво. Многи су обичне цисте, шупљине испуњене течношћу.

Рак дојке настаје када ћелије почну да се деле ненормално и неконтролисано, постепено стварајући тумор. Злоћудан је ако су се његове ћелије прошириле на околно ткиво и почеле да га разарају. Неки тумори расту брзо, док код других прође и по десет година пре откривања.

Да би проверио има ли Кристина рак, лекар је помоћу танке игле узео из чворића у њеној дојци узорак ткива. У њему су пронађене ћелије рака. Кристина је оперисана да би се уклонио тумор и околно ткиво, и да би се одредио стадијум (величина, тип и раширеност) тумора, као и његов степен (брзина раста).

После операције, многе пацијенткиње настављају додатно лечење којим се спречава поновна појава или ширење рака. Ћелије рака се могу одвојити од тумора и кроз крвне судове и лимфне канале доспети у друге делове тела где опет почињу да расту. Управо је такво ширење, то јест метастаза рака на виталне органе и ткива — мозак, јетру, костну срж или плућа — оно што ову болест чини смртоносном.

Кристина је примала хемотерапију и ишла на зрачење да би се уништиле заостале ћелије рака у дојци и другим деловима тела. Пошто је естроген поспешивао развој рака који је она имала, узимала је и лекове који су блокирали производњу естрогена, да би се спречила појава новог тумора.

Напредак у лечењу рака дојке пружа и друге могућности пацијенткињама, у зависности од њихових година, здравља, породичне или личне историје канцерогених обољења, као и врсте рака од које су оболеле. На пример, захваљујући испитивањима, код Арлете је рак откривен пре него што се проширио даље од млечног канала. Лекари су обавили лумпектомију — отклонили оболело ткиво и мало подручје око њега — чиме је избегнуто одстрањивање дојке. Алис је пре операције примала хемотерапију, како би се тумор смањио. Џенис је лекар извадио тумор и лимфни чвор најближи тумору, у који је отицала течност из тумора. Пошто у том чвору није било канцерогених ћелија, лекар није дирао остале лимфне чворове. Тиме је смањен ризик од лимфедема, тешког отицања руке које се може јавити уколико се уклони више лимфних чворова.

Много тога се зна о развоју рака дојке, али остаје важно питање: због чега и како он настаје?

Шта су узроци?

Још није потпуно разјашњено шта изазива рак дојке. Критичари кажу да се више пажње посвећује лечењу и прегледима — што доноси велику зараду — него истраживању узрока и превенцији. Па ипак, научници су открили важне факторе. Неки сматрају да рак дојке настаје услед сложеног, постепеног процеса који почиње од дефектног гена који проузрокује неконтролисану деобу ћелија, њихово ширење на околна ткива, отпорност на реакцију имунолошког система, као и постепено и неприметно разарање виталних органа.

Одакле потичу гени са грешком? У 5-10% случајева, жене се рађају с генетским предиспозицијама за рак дојке. Али изгледа да су многима гени оштећени услед спољашњих утицаја — на првом месту се наводе радијација и хемијска средства. Могуће је да ће будућа истраживања потврдити те сумње.

Други фактор укључује хормон естроген, који убрзава раст ћелија неких врста рака дојке. Зато у ризичну групу спадају жене које су врло рано добиле менструацију или касно ушле у менопаузу, жене које су прво дете родиле касније или уопште нису остајале у другом стању, као и оне које су добијале хормонску супституциону терапију. Пошто масне ћелије производе естроген, гојазност може повећати ризик код жена након менопаузе, кад јајници више не стварају хормоне. Други фактори ризика су висок ниво инсулина и низак ниво мелатонина, хормона сна, што се често дешава код оних који раде ноћу.

Има ли наде да ће ускоро бити пронађени ефикаснији начини лечења који ће се лакше подносити? Научници раде на терапијама које активирају имунолошки систем организма и лековима који на молекуларном нивоу спречавају развој рака. У међувремену, савремене методе снимања помажу лекарима да прецизније и ефикасније примењују зрачење.

Научници се боре и с другим непознаницама у вези с раком: настоје да одгонетну због чега долази до метастазе, да блокирају ћелије рака отпорне на хемотерапију, прекину сигнале за њихов раст и прилагоде лечење свакој појединој врсти тумора.

Без обзира на све, данас није могуће потпуно отклонити болести и спречити смрт (Римљанима 5:12). То је тужна стварност, коју може променити само наш Створитељ. Али хоће ли он то учинити? Библија јасно показује да хоће. Она открива да ће доћи време кад „нико од становника неће рећи: ’Болестан сам‘“d (Исаија 33:24). Биће то предивно!

[Фусноте]

[Оквир/Слика на странама 24, 25]

ЗНАЦИ УПОЗОРЕЊА

Рано откривање рака је веома важно, али неке студије показују да код млађих жена самопреглед и снимање мамографом нису увек поуздани. Последица су беспотребно давање терапије и претерана забринутост. Међутим, стручњаци озбиљно препоручују женама да запажају промене на грудима и лимфним чворовима. Ево неких знакова на које треба обратити пажњу:

● Чворић или задебљање у пределу пазуха или на дојци

● Неуобичајено лучење течности из брадавице, изузев млека

● Свака промена у боји коже, стварање јамица или набирање

● Увлачење или болна осетљивост брадавица

[Оквир на 25. страни]

АКО ЈЕ ОТКРИВЕНО ДА ИМАТЕ РАК ДОЈКЕ

● Имајте у виду да ће вам бити потребно најмање годину дана за лечење и опоравак.

● Уколико је могуће, изаберите специјалисте који ће уважити ваше потребе и веровања.

● Разговарајте с породицом о томе коме ћете и када рећи да сте болесни. Ако им кажете, пријатељи могу показати колико вас воле и молити се с вама и за вас (1. Јованова 3:18).

● Да бисте ублажили емоционалну тескобу, читајте Библију, молите се и дубоко размишљајте о позитивним стварима (Римљанима 15:4; Филипљанима 4:6, 7).

● Разговарајте с другим женама које имају рак дојке и које ће вас охрабрити (2. Коринћанима 1:7).

● Усредсредите се на данашње, а не на сутрашње бриге. „Не брините се, дакле, за сутрашњи дан“, рекао је Исус, „јер ће сутрашњи дан имати своје бриге“ (Матеј 6:34).

● Штедите снагу. Потребно вам је довољно одмора.

[Оквир/Слика на 26. страни]

РАЗГОВОР С ЛЕКАРЕМ

● Научите основне медицинске појмове који се користе у вези с раком дојке.

● Пре него што одете код лекара, саставите списак питања, и замолите мужа или пријатељицу да пође с вама и води белешке.

● Ако не разумете нешто што је лекар рекао, замолите га да вам објасни.

● Питајте лекара колико је његових пацијената имало исту врсту рака као и ви.

● Уколико је могуће, посаветујте се са још неким лекарем.

● Ако се мишљења лекара разилазе, процените који од њих је искуснији. Замолите их да заједно размотре вашу ситуацију или затражите мишљење трећег лекара.

[Оквир/Слике на 27. страни]

БОРБА С ПРОПРАТНИМ ПОЈАВАМА

У зависности од врсте лечења, могу се јавити пропратне појаве као што су мучнина, опадање косе, хронични умор, бол, утрнулост или пецкање у удовима и промене на кожи. Ови једноставни кораци могу ублажити такве тегобе:

● Једите довољно и здраво да бисте ојачали имунитет.

● Свакодневно бележите колико сте снаге имали и како сте реаговали на поједине намирнице.

● Пробајте да лековима, акупунктуром или масажом ублажите мучнину и бол.

● Вежбајте умерено да бисте ојачали, одржали своју тежину и побољшали имунолошку реакцију.e

● Често се одмарајте, али имајте на уму да дуго лежање може повећати умор.

● Одржавајте влажност коже. Носите комотну одећу. Купајте се у топлој води.

[Фуснота]

[Оквир на 28. страни]

АКО НЕКО КО ВАМ ЈЕ БЛИЗАК ИМА РАК

Како можете пружити подршку члану породице или пријатељу који има рак? Поступајте у складу с библијским начелом: „Радујте се с онима који се радују, плачите с онима који плачу“ (Римљанима 12:15). Покажите тој особи да је волите и мислите на њу — телефонирајте јој, пишите писма и поруке, шаљите мејлове и одлазите у кратке посете. Молите се заједно и читајте утешне стихове из Светог писма. „Немојте спомињати оне који су умрли од рака већ оне који су се опоравили“, саветује Берил. „Једноставно загрлите пријатељицу“, каже Џенис, која је и сама имала рак. „Ако жели да прича о томе, она ће то учинити.“ Посебно је важно да мужеви увере супруге да их воле и да ће их увек волети.

„Редовно смо имали ’дан без рака‘“, сећа се Џеф. „Моја супруга није желела да њено здравље стално буде у центру пажње. Зато смо одлучили да с времена на време по цео дан уопште не споменемо рак. Уместо тога, разговарали смо о лепим стварима које нам је живот донео. Било је то као да смо узели одмор од болести.“

[Оквир на 28. страни]

ЛИЧНА ИСКУСТВА

Сазнање о болести

Шерон: Живот ми се променио истог тренутка. Помислила сам: „Готово је.“

Најтежи тренуци

Сандра: Теже се подноси душевна патња него лечење.

Маргарет: После другог циклуса лечења, кажеш: „Не желим више да пролазим кроз ово.“ Али ипак настављаш.

Саосећајни пријатељи

Арлета: Рекли смо пријатељима да сам болесна, па су могли да се моле за нас.

Џени: Били смо захвални сваки пут када би нам се неко осмехнуо, климнуо главом или нас поздравио.

Подршка брачног друга

Барбара: Одлучила сам да обријем главу пре него што ми коса опадне. Колин је рекао: „Имаш диван облик главе!“ Засмејао ме је.

Сандра: Стајали смо заједно испред огледала. Погледала сам у Џоа и његов израз лица ме је уверио да ће увек бити уз мене.

Сашка: Карло је говорио другима: „Ми имамо рак.“

Џени: Џефова љубав је била бесконачна, а његова духовна снага умирујућа и неисцрпна.

[Дијаграм/Слика на 27. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Ћелије рака не реагују на сигнале за нормалан раст већ се неконтролисано деле и разарају околно ткиво

[Дијаграм]

Млечни канал с нормалним ћелијама

Дуктални карцином ин ситу

Инвазивни дуктални карцином

[Слика на 28. страни]

Особи која се лечи од рака неопходни су љубав и подршка породице и пријатеља