Утеха за родитеље чије дете има рак

„Потпуно ме је схрвало безнађе. Имао сам осећај да ми измиче тло под ногама. Био сам очајан, као да ми је ћеркица већ умрла“ (Жаилтон, након што је сазнао да му ћерка болује од рака)

КАДА сазнају да њихово дете има рак, родитељи су страшно потресени, чак преплашени. Колико често се ова болест јавља код најмлађих? Према подацима Међународне уније за борбу против рака, „деца чине мањи проценат у укупном броју оболелих, али се ова болест годишње открије код више од 160 000 деце [у свету]. У развијеним земљама, рак је други најчешћи узрок смрти у дечјем добу, после саобраћајних удеса“. Примера ради, бразилски Институт за онкологију наводи да у тој земљи „сваке године од рака оболи око 9 000 деце“.

Сазнање да дете болује од рака је „страховит ударац који погађа све чланове породице, без изузетка“, наводи се у књизи À margem do leito—A mãe e o câncer infantil (Уз болесничку постељу — мајка чије дете болује од рака). Када се код детета открије рак, обично је потребна операција, као и хемотерапија или зрачење, понекад обоје. Услед тога се јављају нежељена дејства која се тешко подносе. За родитеље је све то прави емоционални шок, који проузрокује осећања као што су страх, туга, кривица, бес и порицање. Како родитељи могу пребродити тај болан и тежак период?

Наравно, највећи извор утехе је љубазно и сусретљиво медицинско особље. „Они вам могу открити чињенице које ће вам улити оптимизам, и објаснити које пропратне појаве можете очекивати. Те информације ће ублажити вашу зебњу“, каже један њујоршки лекар који је лечио многе оболеле од рака. Велику утеху вам могу пружити и други родитељи чија деца имају рак. У нади да ће њихова искуства помоћи и вама, интервјуисали смо петоро таквих родитеља из Бразила.

● Жаилтон и Неја. „Када је наша ћерка имала две и по године, сазнали смо да болује од акутне лимфобластне леукемије.“

Колико је трајало лечење?

„Скоро две и по године је добијала хемотерапију.“

Која нежељена дејства је то проузроковало?

„Много је повраћала и опала јој је коса. Зуби су јој потамнели. Осим тога, три пута је добила упалу плућа.“

Како сте се осећали због тога?

„У почетку смо били преплашени и мислили смо да ће умрети. Али, када смо видели да јој се здравље поправља, почели смо да верујемо да ће наша ћерка бити излечена. Она сада има скоро девет година.“

Шта вам је помогло да пребродите ту тешку ситуацију?

„Сасвим сигурно, поуздање у Јехову Бога који нас је ’тешио у свакој нашој невољи‘, као што каже Библија у 2. Коринћанима 1:3, 4. Суверници су нам такође пружали изузетну подршку. Писали су нам охрабрујућа писма, телефонирали, молили се с нама и за нас, чак су нам помагали финансијски. Када је наша ћерка морала да буде премештена у болницу у другој држави, тамошњи Сведоци су нам обезбедили смештај и на смену нас возили у болницу. Нема речи којима бисмо изразили захвалност за сву подршку коју смо добили.“

● Луиз и Фабијана. „Наша ћерка је имала 11 година када је установљено да болује од ретког, агресивног облика рака јајника. Било је то 1992.“

Каква је била ваша прва реакција?

„Порицање. Нисмо могли да се помиримо с тим да наше дете има рак.“

Како је лечена?

„Оперисана је и добијала је хемотерапију, што је било пропраћено последицама које су нас потпуно исцрпле и физички и емоционално. Два пута је имала упалу плућа. Други пут је скоро умрла. Осим тога, смањио јој се број тромбоцита, због чега су се повремено јављале ранице на кожи и крварење из носа. Ту реакцију су ублажили лекови.“

Колико је трајало лечење?

„Прошло је око шест месеци од прве биопсије до последњег циклуса хемотерапије.“

Како се ваша ћерка осећала због болести и лечења?

„У почетку није знала шта се дешава. Лекар јој је рекао да ’у стомаку има лоптицу коју треба уклонити‘. Касније је схватила да је посреди нешто много озбиљније. Питала ме је: ’Тата, да ли ја имам рак?‘ Нисам знао шта да јој кажем.“

Како сте се ви осећали док сте гледали патњу свог детета?

„Није лако описати бол који смо доживљавали. Примера ради, замислите како изгледа посматрати своје дете док помаже медицинској сестри да нађе вену за хемотерапију. У најтежим периодима сам знао да одем у купатило да се исплачем и помолим. Једне ноћи сам био толико ван себе да сам молио Јехову да ја умрем уместо моје ћеркице.“

Шта вам је помогло да све то издржите?

„Највише нам је значила подршка наше хришћанске браће. Неки су нам телефонирали из других делова земље. Један драги суверник ме је замолио да му дам своју Библију, а затим је с топлином прочитао неколико стихова из псалама. Мојој супрузи и мени је управо то било потребно да чујемо јер смо пролазили кроз један од најтежих периода у лечењу наше ћерке.“

● Розимери. „Моја ћерка је имала четири године када је установљено да болује од једног облика леукемије.“

Каква је била ваша прва реакција?

„Нисам могла да поверујем. Даноноћно сам плакала и преклињала Бога за помоћ. Моја друга ћерка је такође страшно патила кад је видела колико јој је сестра болесна. Морала сам да је на неко време пошаљем код моје мајке.“

Које последице је имала ваша ћерка?

„Због свакодневне хемотерапије постала је анемична, па су јој лекари давали додатно гвожђе и еритропоетин да би јој се повећао број црвених крвних зрнаца. Њена крвна слика је била стална брига. Поред тога, имала је и грчење мишића.“

Колико је трајало лечење?

„Две године и четири месеца је добијала интензивну хемотерапију. За то време јој је опала коса и много се угојила. На срећу, смисао за хумор јој је помагао да све то поднесе. После око шест година, лекари су рекли да код ње више нема никаквих знакова болести.“

Шта вам је помогло да пребродите тај тегобан период?

„Ћерка и ја смо се често молиле и разговарале о људима који се спомињу у Библији — верним Божјим слугама које су издржале различите невоље. Такође смо се трудиле да применимо Исусов савет из Матеја 6:34 где пише да не треба дозволити да нам брига за сутрашњи дан отежа данашње бриге. Много су нам помогли суверници, међу којима су и браћа из Одбора за односе с болницама, као и љубазно медицинско особље, које се често сусреће с таквим ситуацијама.“

Да ли познајете неку породицу с дететом оболелим од рака или се ваша породица суочава с тим? Ако је то случај, вероватно сте веома жалосни. Ови интервјуи показују да је сасвим разумљиво што се тако осећате. Као што Библија каже, постоји „време кад се плаче“ (Проповедник 3:4). Изнад свега, будите уверени да ће прави Бог Јехова, који „слуша молитве“, утешити све оне који га из дубине срца моле за помоћ (Псалам 65:2).

[Оквир на 13. страни]

Утешни библијски стихови

„Не брините се, дакле, за сутрашњи дан, јер ће сутрашњи дан имати своје бриге. Доста је сваком дану свога зла“ (Матеј 6:34)

„Нека је благословљен Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог сваке утехе, који нас теши у свакој нашој невољи“ (2. Коринћанима 1:3, 4)

„Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем са захваљивањем изнесите своје молбе Богу. И Божји мир који превазилази сваки ум чуваће ваша срца и ваше мисли преко Христа Исуса“ (Филипљанима 4:6, 7)

„Све своје бриге баците на [Бога], јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:7)

[Оквир/Слика на 14. страни]

Израз бриге и љубави

Одбори Јеховиних сведока за односе с болницама настоје да поспеше сарадњу између болничког особља и пацијената. С тим циљем у виду, они помажу Јеховиним сведоцима којима је потребно лечење да нађу стручне лекаре који ће поштовати њихову одлуку да се „уздржавају... од крви“, што је заповест коју налазимо у Библији (Дела апостолска 15:20).

[Слика на 13. страни]

Неја, Стефани и Жаилтон

[Слика на 13. страни]

Луиз, Алине и Фабијана

[Слика на 13. страни]

Алине и Розимери