Књига страшног суда — земљишни катастар Енглеске

Један чувени војвода од Нормандије, подручја у Француској, освојио је Енглеску 1066. године. Деветнаест година касније, он је затражио да се изврши попис његовог новог краљевства. Целокупан тај попис постао је познат као Књига страшног суда. Зашто је то још увек један од најважнијих историјских докумената Енглеске?

ТАЈ војвода, који је касније постао познат као Вилијам I Освајач, искрцао се надомак Хејстингса, септембра 1066. Ту је, 14. октобра, поразио војску енглеског краља Харолда, који је том приликом убијен. Касније је, 25. децембра исте године, крунисан у Вестминстерској опатији у Лондону. Како су Енглези живели под новим краљем?

Како је катастар настао

Краљ Вилијам I похарао је север земље и десетковао становништво на огромном подручју. „Чак би се и по суровим варварским мерилима тог доба, ’харање севера‘ (1068-70) могло окарактерисати као дивљаштво“, пише Тревор Роули, некадашњи професор са Оксфордског универзитета. Вилијам се суочавао са сталним побунама и његова освајачка војска, које је било тек десетак хиљада, живела је међу непријатељски расположеним становништвом од око два милиона. Нормани који су дошли у Енглеску саградили су преко 500 замкова широм земље, између осталог и чувену лондонску тврђаву, познату као Тауер.

Децембра 1085, 19 година након инвазије, Вилијам је у Глостеру провео пет дана са својим дворским службеницима, планирајући попис земљишта, у који неће бити укључени Лондон и Винчестер. Почетком следеће године, краљеви заступници су истовремено били послати у сваку од седам грофовија да испитају тамошње представнике власти и процене богатство сваке грофовије.

Краљ је морао да прикупи новац да би платио војску. Такође је морао да реши неке размирице око власништва земље. Остварењем та два циља засигурао би да се Нормани и Французи населе у Енглеској и да Нормани остану на власти.

Зашто „страшни суд“

Краљ Вилијам је, убрзо након што је поразио Енглезе, дао норманским баронима поседе енглеског племства. Попис земљишта у Енглеској открио је да је половина богатства земље била у рукама мање од око 200 људи, од којих су само двоје били Енглези. Многима од око 6 000 енглеских подвазала није преостало ништа друго него да закупе земљиште које су с правом поседовали пре 1066, док су се сиромашни и они који су остали без земље сналазили како су знали и умели.

Тај попис је био маска под којом су Нормани законским путем отимали земљу од Енглеза. Направљена је процена земље и вазалских поседа заједно са шумама и долинама, а све то у сврху опорезивања. Попис је обухватао и сву стоку, као на пример, све волове, краве и свиње. Потлачени Енглези су се плашили исхода пописа зато што су знали да после тога више нема измена. За њих је тај попис био страшан као Судњи дан. Зато је тај катастар касније добио назив Књига страшног суда.

Књига страшног суда је подељена у два тома и писана је латинским језиком на пергаменту. Велика Књига страшног суда је већег формата и има 413 листова, а мала Књига страшног суда је мањег формата и има 475 листова.a Када је 1087. Вилијам умро, та друга књига је остала недовршена. Како је тај целокупан подухват завршен за само једну годину?

Нормани су од Енглеза преузели структуру власти с неким подацима о земљопоседницима и вазалима, као и записе о финансијском стању и порезима. На основу тога, они су затим поново прописивали висину пореза тако што су слали своје људе у сваку од грофовија да саставе порески регистар.

Књига страшног суда данас

Током средњег века, ова књига је често путовала с члановима краљевске свите. Испрва је углавном коришћена у решавању спорова око земљишта. Међутим, у XVIII веку ју је користио чувени енглески правник сер Вилијам Блекстон да би утврдио који вазали имају право гласа. Тај регистар се чувао на различитим местима, али сада је део грађе Архиве Уједињеног Краљевства.

Након девет векова од њеног настанка, књига је 1986. подељена у пет томова. Ревидирани превод текста на енглеском доступан је изучаваоцима и историчарима. Светска медијска кућа BBC назвала је тај катастар „каменом темељцем државне архиве... који је још увек валидан доказ за утврђивање права власништва“. Године 1958, коришћен је да би се видело да ли је један древни град имао право на пијацу.

Археолози и дан-данас користе Књигу страшног суда да би одредили где су се налазиле средњовековне енглеске и норманске насеобине. Тај попис представља јединствени рудник података који је постао темељ за развој енглеске нације.

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 23. страни]

ПОХОД ВИЛИЈАМА I

Вилијам је желео да папа његову инвазију на Енглеску прогласи неком врстом крсташког рата. За узврат му је обећао већу контролу над застранелом енглеском црквом. Папа је радо пристао на то. Професор Дејвид Даглас написао је да је то за Вилијама био „тријумф дипломатије“. Још један чувени историчар, Џорџ Тревељан, написао је у својој књизи закључак да су „поход под папином заставом и његов благослов били за Вилијама добри адути у нечему што би у супротном више личило на оружано разбојништво него на крсташки рат“ (History of England).

[Извор]

© The Bridgeman Art Library

[Мапа на 22. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЕНГЛЕСКА

ЛОНДОН

Хејстингс

Ламанш

НОРМАНДИЈА

[Извор слике на 22. страни]

Књига: Mary Evans/The National Archives, London, England