Речи чији се звук и данас чује
„Ниједна друга књига није доживела толико напада, а да је опстала упркос моћи, положају и беседништву оних који су желели да је униште“
ЗАШТО би Свето писмо, то јест Библија, било вредно наше пажње? Зато што за себе каже да садржи Божје мисли упућене људима (2. Тимотеју 3:16). Ако је то тачно, онда бисмо сигурно пропустили нешто важно кад га не бисмо читали.
Поред тога, Свето писмо је једна од најстаријих књига. Такође је и најпревођеније штиво непремашеног тиража и из године у годину у многим земљама остаје најпродаванија књига свих времена. Све то показује да оно завређује нашу пажњу.
Поменуте чињенице су још невероватније када се узму у обзир сви напади којима је кроз историју ова древна књига одолевала. „Ниједна друга књига није доживела толико напада, а да је опстала упркос моћи, положају и беседништву оних који су желели да је униште“, рекао је теолог из XIX века Алберт Барнс.
Такође је поменуо да људи по природи нагињу да се интересују за оно што је преживело бројне жестоке нападе. Говорећи о Библији, он је још додао: „Ниједна војска никада није преживела толико битака; ниједан древни бедем није издржао толико опсада, а ипак одолео ратним олујама и зубу времена; ниједан камен није запљускивала толика вода, а да је остао нетакнут.“
Многи древни рукописи били су загубљени, уништени или једноставно заборављени. Међутим, то се није десило с Библијом, чији се глас и даље чује упркос злим напорима оних који су хтели да је униште. Неки су ризиковали свој живот како би је учинили доступном обичним људима. С друге стране, неки су је отимали од оних који су је са жаром читали, па су и њих и њихове Библије спаљивали на ломачи.
Зашто је ова књига у исто време била предмет љубави и мржње? Које је све „битке“ преживела? Ко је покушавао да је уништи? Што је још важније, зашто је опстала до данас? Зашто је важно оно што у њој стоји? Погледајте одговоре на следећим странама.
[Табела/Слике на странама 2, 3]
(За комплетан текст, види публикацију)
ЗНАЧАЈНИ ДОГАЂАЈИ У ИСТОРИЈИ БИБЛИЈЕ
1513. пре н. е. Библија је записивана на
— 98. н. е. хебрејском, арамејском и грчком
100. Појављује се у форми кодекса
који је лакши за руковање
405. Јеронимов превод на латински
1380. Виклифов превод с латинског на енглески
1455. Гутенбергова прва штампана Библија
1581. Острошка Библија — први комплетан превод
на црквенословенском језику
1938. Штампа се на преко 1 000 језика
2011. Доступна на преко 2 500 језика