Претхришћанско порекло божићне јелке

БОЖИЋНА јелка је у многим крајевима света симбол празничних прослава и трговине.a Ово зимзелено дрво је у далекој прошлости било повезано с веровањима древних народа.

То се може јасно видети у области Бохуслен на западној обали Шведске, као и у оближњој области Естфол у Норвешкој. У тим областима је, на око 5 000 локалитета, пронађено више од 75 000 гравура у камену. Археолози сматрају да су многе од ових гравура настале негде између 1 800. и 500. године пре н. е.b

Ове јединствене гравуре говоре нешто о веровањима оних који су живели много година пре рођења Исуса Христа. На пример, неки истраживачи мисле да су у далекој прошлости, на подручјима данашње Шведске и Норвешке, четинари, као што су јелке, били свети симболи.

Зашто су људи који су живели у тим далеким северним приобалним местима, клесали слике јелки у камену? Неки изучаваоци мисле да је то било делом због тога што је то дрвеће током претхришћанског доба, када су и настале ове гравуре, изгледа било права реткост. За разлику од других врста дрвећа, која су наоко умирала током хладног времена, ово дрвеће је увек било зелено, то јест „живо“ и зато није необично што је оно било права мистерија.

Дрвеће је у многим културама било симбол живота, опстанка и бесмртности. Ова чињеница нам помаже да разумемо зашто се у Бохуслену и Естфолу налазе цртежи јелки у камену много пре него што је то дрвеће постало уобичајен призор у тим областима.

Једна књига која говори о тим гравурама, објављена у сарадњи са Шведским заводом за заштиту културне баштине, каже: „Ови цртежи дрвећа уклесани у камен говоре да је већ у бронзаном добу јужна скандинавска област била део веће верске и културне заједнице која је обухватала целу Европу и велике делове Азије. На њихова веровања и тумачење небеских појава утицао је њихов начин живота, наиме, они су углавном живели од пољопривреде и сточарства. У суштини су обожавали исте богове, иако су им давали различита имена“ (Rock Carvings in the Borderlands).

У једној брошури намењеној за обиласке овог подручја, коју је објавио Бохусленски музеј, даље се објашњава: „Ти клесари на својим резбаријама нису приказивали свакодневни живот. Верујемо да су њихове резбарије можда биле неки облик молитве и обраћања боговима.“ У тој брошури даље стоји: „Њихова религија се темељила на веровању у бескрајни циклус живота, плодности, смрти и поновног рађања“ (The Rock Carving Tour).

Описујући јединствену збирку симболичне уметности, која је настала много пре настанка писма у северној Европи, шведска национална енциклопедија наводи: „То што се на резбаријама често појављују сцене са сексуалним садржајем показује да је култ плодности бронзаног доба заузимао важно место у религији људи са Севера“ (Nationalencyklopedin).

По свему судећи, обичаји у којима се користи зимзелено дрвеће увукли су се у свакодневни живот људи на многим местима. Говорећи о божићној јелки, Encyclopædia Britannica каже: „Култ дрвета био је уобичајен међу паганским народима у Европи и опстао је чак и након њиховог преобраћења на хришћанство.“ Преживео је у форми различитих обреда и обичаја, укључујући и „обичај да се током зимских светковина божићна јелка ставља у кућу или на њен улаз“.

Божићна јелка је ушла на широка врата савременог друштва након што је 1841. британска краљевска породица украсила јелку за своје божићне празнике. Данас је она позната у целом свету. Штавише, за јелкама, било да су природне и вештачке, влада права помама којој као да нема краја. У међувремену, гравуре у камену пронађене у Скандинавији представљају немо сведочанство да божићна јелка нема хришћанско порекло.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 12. страни]

Гравуре у камену говоре да је зимзеленом дрвећу придаван посебан значај још пре Христа

[Слике на 13. страни]

Гравуре у камену које приказују дрвеће у местима у Шведској (1) Торсбо, (2) Бака и (3) Лекеберг

[Извор]

Courtesy Stiftelsen för dokumentation av Bohusläns hällristningar