Јединствени изазови

● Према др Патриши Папернау, стручњаку за породице с маћехом/очухом, не би било исправно да брачни парови у новој породици покушавају да живе по моделу своје претходне породице. То би било исто као и тражити одређене улице у једном граду користећи се мапом неког другог града.

Чињеница је да су изазови у породици с новим родитељем не само јединствени већ и сложенији у односу на породицу пре спајања. Заправо, психолог Вилијам Меркел каже да су односи у породици с пасторцима „крајње компликовани, неприродни и тешки“.

Ако је то толико тешко, да ли породица с таквим профилом уопште може бити срећна? Осмотримо следећи пример. Односи у породици с пасторцима могу се упоредити са шавовима на неком прекривачу направљеном од комада различитих тканина. Иако шавови на том пачворку на почетку шивења могу бити слаби, на крају су они, уколико су пажљиво шивени, исто толико јаки колико и оригинално ткање на тканини.

Погледајмо сада неке уобичајене изазове с којима се боре овакве породице, као и кораке који воде до тога да оне постану хармонична целина. Затим се упознајмо с четири породице које су то успеле.

1. ИЗАЗОВ: НЕИСПУЊЕНЕ НАДЕ

„Очекивала сам да ћу децу свог супруга придобити обасипајући их љубављу и пажњом. Али после осам година, и даље се само надам.“ (Глорија)a

АКО улазите у нови брак и постајете маћеха/очух, можда имате велика очекивања. Можда се надате да ћете избећи или исправити грешке које сте правили у претходном браку и да ћете наћи љубав и сигурност које су вам недостајале. Неке наде су равне фантазијама и њихово неиспуњење само води до стреса. Слична мисао стоји и у Библији: „Од предугог ишчекивања разболи се срце“ (Пословице 13:12). Шта можете учинити уколико вам је тешко због неиспуњених нада?

ШТА МОЖЕТЕ УЧИНИТИ

Немојте потискивати осећања у нади да ће разочарање само од себе нестати. Уместо тога, откријте која су то неостварена очекивања због којих сте фрустрирани. Затим, утврдите зашто сте имали таква очекивања, тако да можете разумети зашто су вам толико важна. На крају, нађите нешто што је тренутно реалније очекивати. Ево неких примера те анализе:

1. Од самог почетка, волећу своје пасторке и они ће волети мене.

Зашто тако мислим? Одувек маштам да будем у породици где влада топлина и блискост.

Реалнији приступ: С временом ће наша љубав расти. Сада је важно да се у породици сви осећамо безбедно и поштовано.

2. Сви ћемо се брзо навићи једни на друге.

Зашто тако мислим? Спремни смо за нови почетак.

Реалнији приступ: Породицама с пасторцима обично је потребно четири до седам година да се стабилизују. Наши проблеми су потпуно нормални.

3. Нећемо се свађати око новца.

Зашто тако мислим? Ми се волимо и нећемо се натезати око ситница.

Реалнији приступ: Финансијска питања из нашег претходног брака су била сложена. Можда још нећемо бити спремни да делимо сав свој новац.

2. ИЗАЗОВ: МЕЂУСОБНО РАЗУМЕВАЊЕ

„Брзо смо се уклопили — одмах су се сви добро осећали.“ (Јошито)

„Прошло је око десет година пре него што сам решио да у потпуности дам свој допринос томе да наша породица успе.“ (Тацуки, Јошитов пасторак)

ПОПУТ Јошита и Тацукија, чланови проширене породице можда различито виде како се осећају други у породици. Зашто је то важно знати? На пример, кад се јаве проблеми, можда одмах „скачете“ да их решавате. Али да бисте успели у томе, прво морате разумети друге у породици.

Морате пазити на своје речи, будући да оне могу подићи или срушити вашег саговорника. Као што Библија каже: „Смрт и живот у власти су језика“ (Пословице 18:21). Како можете наћи праве речи које ће градити разумевање, а не рушити га?

ШТА МОЖЕТЕ УЧИНИТИ

• Будите заинтересовани за то како се други осећају и будите саосећајни, а не критички расположени. На пример:

Ако ваш син каже: „Недостаје ми тата“, уважите његова осећања. Уместо да кажете: „Али твој очух те воли и бољи ти је од оца“, пробајте рећи: „Сигурно ти је тешко. Када размишљаш о тати, шта ти највише недостаје?“

Немојте свог новог супружника оптуживати, већ кажите како се осећате. На пример, уместо да оптужите супругу: „Твој син не би био толико неваспитан да си га ти лепо васпитала“, пробајте следеће: „Можеш ли, молим те, рећи Луки [сину] да ми се јави кад уђе у кућу? То ће ми пуно значити.“

• Користите време за оброке, рекреацију и службу Богу да се боље упознате.

• Редовно одржавајте породичне састанке и нека сви буду присутни. Нека свако без ометања других изнесе шта га брине, али нека прво каже нешто лепо о новој породици. Покажите поштовање, чак и ако се не слажете, и нека свако изнесе своје виђење проблема и како би се он могао решити.

3. ИЗАЗОВ: КАКО ДА „УЉЕЗ“ ПОСТАНЕ ДЕО ПОРОДИЦЕ

„Моја жена и њена деца наступају као противнички табор и заједно ме нападају. Ја сам само уљез, незвани гост.“ (Волт)

СТРАХ да не будете „уљез“ у сопственој породици може бити корен наизглед неповезаних проблема. На пример:

• Дете се добро слагало с будућим брачним другом свог родитеља, а онда му је касније тешко када се тај брак склопи.

• Маћеха/очух су љубоморни на шестогодишње дете.

• Велике препирке избију око неважних ствари у домаћинству.

Ова проблематика погађа како новог родитеља, тако и биолошког, будући да је и он под притиском ако изгледа да је породица у кризи. О томе једна жена, по имену Кармен, каже: „Страшно је тешко бити између две ватре — мог супруга и моје деце.“

Решење за овај изазов је Златно правило које је изнео Исус: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Матеј 7:12). Шта се у породици може урадити да би се сви осећали као пуноправни чланови, а не као уљези?

ШТА МОЖЕТЕ УЧИНИТИ

• Нека вам брак буде важан (Постанак 2:24). Проводите време са својим новим брачним другом и нека вашој деци буде јасно које је његово место у породици. На пример, отац може својој деци и пре него што ступи у брак говорити: „Волим Ану и она ће ми бити супруга. Знам да ћете бити фини према њој.“

• Одредите време да будете насамо са сваким својим дететом. То што одвајате конкретно време за сваког од њих показује им колико су вам важна и уверава их у вашу љубав.

• Проводите време са пасторцима понаособ тако да можете градити однос с њима без посредника.

• Допустите деци да постану чланови нове породице, а да се не одричу претходне. Обично је најбоље не тражити од пасторака да вас зову „мама“ и „тата“. Старијој деци ће можда бити глупо да користе реч „породица“ и „ми“ кад говоре о својој новој породици.

• Дајте сваком детету неки кућни посао, затим место за столом и кутак у ком ће имати приватност. То се односи и на децу која станују код другог биолошког родитеља а код вас су само повремено.

• Размислите о могућности да се преселите у нови стамбени простор или да направите неке измене у садашњем простору, тако да се нови чланови не осећају као уљези.

4. ИЗАЗОВ ДИСЦИПЛИНОВАЊЕ ДЕЦЕ

„Када покушавам да дисциплинујем децу моје супруге Кармен, она их теши, уместо да ме подржи.“ (Пабло)

„Кад је Пабло строг према мојој деци, као да ми забоде нож у срце.“ (Кармен)

ЗАШТО васпитавање деце може довести до неслагања? Могуће је да су родитељи, док су сами одгајали децу, били попустљиви према њима. Када маћеха/очух постану део породице, можда још нису у потпуности успели изградити наклоност према деци која нису њихова. До чега то води? Маћеха/очух могу мислити да је биолошки родитељ превише попустљив, а биолошки родитељ може мислити да је нови родитељ престрог према његовој деци.

Библија саветује уравнотеженост у одгајању деце: „Не раздражујте своју децу, него их васпитавајте на Јеховин начин и помажите им да усвоје његов начин размишљања“ (Ефешанима 6:4). Тежиште је на томе да деци треба помоћи да исправно размишљају, а не само да пазе како се понашају. У исто време, родитељи се подстичу да буду пријатни и пуни љубави, тако да не раздражују децу начином на који их дисциплинују.

ШТА МОЖЕТЕ УЧИНИТИ

• Утврдите кућна правила, почев од оних која већ имате. Погледајте колико су она важна у следећој замишљеној ситуацији:

Маћеха: Милице, кућно правило је да нема слања порука пре завршетка домаћег.

Милица: Ти ниси моја мама.

Маћеха: У праву си, али ја сам вечерас код куће и одговорна сам да све буде како смо се договорили, а то значи да нема слања порука пре завршетка домаћих задатака.

• Немојте уводити превише правила и немојте пребрзо мењати устаљени ток ствари. Оно што маћехи/очуху може изгледати као обична молба, за дете, које ионако осећа да му се цео свет окренуо, то може бити право бреме. Наравно, нека нова правила могу бити веома важна, као на пример, не нарушавати приватност чланова породице, затим ту је облачење, поготово старије деце, с обзиром на то да су ту и нови чланови породице.

• Ако се не слажете око дисциплиновања деце, решите то насамо, а не пред децом. Концентришите се на конкретно понашање деце, а не на неку наводну фалинку у ранијем васпитавању.

[Фуснота]

[Слика на 3. страни]

Породица на окупу може изгледати као сан

[Слика на 4. страни]

Пажљиво слушајте да бисте разумели како се други осећају и шта их брине

[Слика на 6. страни]

Ако се у нечему не слажу, родитељи то треба насамо да реше