Градити успешну породицу са пасторчадима
НА САМОМ дану венчања Феликс је постао родитељ. Његова жена је имала седмогодишњу кћер из првог брака. Касније, једног дана, када се шетао са својом новом пасторком, био је шокиран њеном употребом погрдних израза. Љубазно је укорио девојчицу. Изненадио га је њен огорчени одговор: „Ти ми ниси отац!“ Феликс је, као хришћанин, хтео да изгради породицу која би славила Онога коме ’све породице дугују своје име’. Али, он је сада имао извор жестоких осећања са којима мора да изађе накрај његова нова породица са пасторком (Ефесцима 3:15).
Док су у прошлости мешовити бракови настајали углавном када су поново ступале у брак особе чији су супружници умрли, услед страховито високе стопе развода у овим „последњим данима“, доживели су такви бракови рекордне цифре (2. Тимотеју 3:1—5). Зашто? Зато што отприлике 80 одсто разведених — од којих су многи са децом — поново ступа у брак. Поред тога, ту су и бракови закључени са особама које имају ванбрачну децу. По Фондацији за породицу са пасторчадима, 1990. године биће у Сједињеним Држава више људи у другом браку него у првом — што има за последицу да ће породица са пасторчадима преовладати у многим домаћинствима! Али, породица са пасторчадима има јединствене проблеме.
Другачија ситуација
Док се за прве бракове цитира незрелост партнера као главни узрок невољама, у другим браковима се сматра подизање детета главним узроком потешкоћа. За новог родитеља тежак задатак да задобије љубав и поштовање детета за које није природно везан — које га још, можда, сматра уљезом. Прави родитељ мора да научи да указује љубав свом новом партнеру без да код тога отуђује своју децу. И када се у таквој породици нађу заједно деца различитих полова или када муж прихвати пасторку, долази до даље могућности за напетост: опасност од сексуалног неморала. Извештаји показују да се у 25 одсто породица са пасторчадима одржавају неморални сексуални односи у кући (1. Коринћанима 6:9, 10).
Деца из ранијег брака морају често да се боре са свим могућим емоцијама — одбијањем, љубомором, озлојеђеношћу и конфликтима поводом лојалности. Траума развода или смрт једног родитеља отежавају даље промене. Извештаји, на жалост, показују да преко четири од десет мешовитих бракова завршавају разводом у првих пет година. Па ипак, може се изградити успешна мешовита породица. Како?
Основа за решавање проблема
„Ако Јахве кућу не гради, узалуд се муче градитељи“ (Псалам 127:1, СТ). Допустити Јехови да ’гради ’ мешовиту породицу значи ставити на прво место његове заповести, начела и савете и тако улагати напоре који ће бити благословени од Јехове. „Једино што је било другачије код нас“, поверио се Феликс „јесте да смо стављали Јеховину реч испред било чијих осећаја у породици. Избегавао сам да говорим пасторци своје мишљење, већ се, употребом Библије, створила заједничка основа на којој су могла да се сретну два мишљења.“ Употребио је Библију да ’исправи ствари’ и она је служила као мерило у породици (2. Тимотеју 3:16). Када деца примете да чак и родитељи слушају ,савет Јеховин“, схватају да у кући владају Јеховина стабилна начела, а не ћефови маћехе или очуха (Приче Соломунове 19:21; 20:7).
Један брачни пар, чија су оба партнера довела по троје деце у нови брак, имао је успеха зато што „су се деца заиста трудила да поступају по Библији“. Након што су деца порасла, једно је од њих рекло: „Када дође до спајања двеју породица лако се може догодити да се усредсређена пажња помери са главног питања духовне природе на главно питање друштвене природе — мисли се само о томе како изићи накрај један са другим, а не о томе како служити Јехови као породична заједница.“ Многе успешне породице са пасторчадима слажу се да се кључ решења налази у стремљењу за добрим личним односом са Богом настојећи вредно да се следи његова Реч.
Потреба за разборитошћу
Убрзо након што се преудала њена мајка, дванаестогодишња Марла постала је бунтовна и више пута је бежала од куће. Њени родитељи су с правом захтевали од ње послушност, али су превидели да корен проблема лежи у емоцијама. „Мама и ја“, објаснила је Марла „биле смо тако блиске да смо се осећале као сестре. Чак смо спавале у истом кревету. Али, када је дошао к нама мој очух, изгубила сам ту блискост. Ускоро сам осећала да више нема места за мене.“ Да, често очух или маћеха неће да схвате да су потиснули пасторчад из наклоности њиховог правог родитеља, и превиђају емоционални метеж детета који су они проузроковали. Шта је потребно?
У Причама Соломуновима 24:3 пише: „Разбором се (домаћинство) утврђује“ (СТ). Разборитост гледа изван дела или речи да би сагледала разлог тога. На пример, можда изгледа да је пасторак (или пасторка) повучен. Због чега? Да није можда због конфликта поводом лојалности у својим осећајима према преминулом родитељу? Истраживач Елизабет Ајнштајн пише у књизи The Stepfamily: „Никада се не може заменити биолошки родитељ — не, никада. Чак и родитељ који је умро или напустио децу задржава важно место у животу деце. Управо сам недавно научила да се тајна очуха или маћехе састоји у овоме: не наговарати или захтевати.“ Она вели да је то највероватнији начин да се допре до срца пасторка (или пасторке). Схватајући то, хришћански очух (или маћеха) покушава да не очекује „тренутну љубав“ и не осећа се лично одбачен када нема знакова приближавања. Али то није лако.
„Обично ми не сметају одбијања, изузев од стране кћери мога мужа“, оплакивала је једна маћеха. „Одбијање од стране Еми претварају ми сунчан дан у најцрњи, пуно срце у празно.“ Она је још додала: „Еми ми много значи. Мој успех као маћехе исто ми значи.“ Разумљиво је да такво одбијање погађа. Па ипак, библијски савет гласи: „Не буди нагао у духу свом да се вређаш, јер увредљивост почива у недрима глупога“ (Проповедник 7:9, НС). Ако је ко осетљив — лако увредљив — и гаји озлојеђеност „у недрима“, онда ће, вероватно, доћи до плаховитих речи и поступака.
Али, како изгледа та разборитост у пракси? Када је Феликсова нова пасторка изрекла ту оштру примедбу, он се сетио да је била јако везана за свог преминулог оца. „У праву си, ја ти нисам отац, али бих хтео да ти будем пријатељ као и духовни брат“, гласио је његов разборити одговор. Да, буди „мудар у срцу“ — али истовремено развијај „дебелу кожу“! (Приче Соломунове 16:21; 14:1).
Недостатак фамилијарности у мешовитој породици доводи често до ’дрскости’, како се то у Библији назива, то јест до „тврдоглавог поступања“ или „сасвим неоснованог тврђења и бескомпромисног мобилисања тога“, како то пише у једном јеврејском речнику. Таква егоцентричност проузрокује борбу (Приче Соломунове 13:10). „Мада ми је било веома тешко, покушала сам да престанем да мислим само о својим осећањима“, признала је једна пасторка. „Када сам то покушала, могла сам да приметим туђа осећања и да се уживим у њих. Још увек имаш осећања, али развијаш осећања која укључују и другу особу.“
Да би чланови мешовите породице могли да развију љубав према ближњему, морају да комуницирају међусобно! У Причама Соломуновим 13:10 се додаје: „Мудрост је у оних који се међусобно саветују“ (НС). Редовним породичним разговорима — ’заједничким саветовањем’ — могу се изравнати проблеми и створити породично јединство. Али родитељи морају да буду јединствени у мишљењу код таквих разговора. Истрајност у таквим разговорима доноси обично, временом, добре резултате. Запази још друге корисне предлоге на страни 31 (1. Петрова 3:8).
’Заједничким саветовањем’ може се чак мудро решити и могућност сексуалног греха. Неки родитељи су отворено о томе разговарали са својом децом још пре но што су поново ступили у брак, и размотрили таква питања као ова: како треба да буду обучене девојчице или како да се понашају у присуству очуха или брата по очуху или маћехи. Док деца расту, често су потребни даљи разговори с тим у вези. Родитељи треба у томе да захвате иницијативу јер се деца можда снебивају.
Када је дисциплина потребна
Без сумње је најосетљивија тачка код изградње мешовите породице када је посреди примењивање дисциплине. Пошто „лудост приања уза срце“ детета — исто и пасторка или пасторке — важно је доследно примењивање дисциплине (Приче Соломунове 22:15, СТ; 13:1). Једна хришћанка је .приметила да је њена пасторка водила живот без икаквих ограничења. „Била сам веома опрезна код подржавања уређења поглаварства“, рекла је Пет чија је пасторка, на крају, постала њена најбоља пријатељица. „Била сам увек спремна да јој објасним зашто, да разговарам и прелазим преко многих ствари, али не бих то искривљивала за њу ако није волела. Заступала сам чврсто Јеховина уређења.“
Саветници за мешовите породице, др Емили и др Џон Вишер изјављују: „У основи, дисциплина функционише само онда ако је особи која се укорава стало до реакције и односа према особи која је кори.“ Док се не развије таква веза, неки препуштају углавном правом родитељу да спроведе дисциплинске мере. Наравно, очух остаје поглавар дома. Он може јасно да каже својој жени зашто је потребна дисциплинска мера, те њој препусти да то спроведе у дело. По Библији, оба родитеља могу да дају дисциплинске ’законе’ (Приче Соломунове 1:8; 6:20; 31:1). Пошто је свака мешовита породица различита, нема крутих правила како треба да се спроведе дисциплина. Па ипак, очух (или маћеха) треба да ’кори по ономе што је право’, а не да претерано реагује или раздражује дете очекујући од њега да учини сувише много промена за прекратко време (Исаија 28:26—29; Колошанима 3:21). С друге стране, пасторчад треба да прихвате дисциплину. Јестира из библијских времена била је захвално послушна свом старатељу или поочиму Мардохеју који ју је подигао пошто су јој родитељи умрли. Његове дисциплинске мере помогле су јој да постане изванредна жена (Јестира 2:7, 15, 20).
Дисциплину очуха (или маћехе) може понекад да поткопа други супружник који фаворизује своје дете и не примени такву дисциплину. Једна хришћанска мајка, која се преудала, рекла је: „Осећаш се као да си прикљештен између две особе које толико волиш.“ Немој никада да заборавиш да је твој однос према партнеру примаран. Па макар понекад може бити болно, настој да спречиш да се природна наклоност испречи између вас двоје. Аврам је мудро спречио да било који укућан уништи његов однос према жени Сари или осујети извршење божанске воље (1. Мојсијева 16:1—6; 21:8—14).
Мада очух (или маћеха) не може да осећа према пасторчету оно што осећа према свом детету, треба да поступа са обоје поштено. Основно начело за доношење одлуке гласи: „Немој да имаш љубимце“ (1. Тимотеју 5:21, Филипс). Лако је оправдати грешке свог детета а величати грешке пасторчета. Боље је да муж и жена насамо разговарају о неслагањима у вези са спровођењем дисциплине, донесу одлуку и иступају пред децом као уједињени фронт. Алесиа је одрасла у успешној мешовитој породици са различитом децом од оба родитеља. Сада има 19 година и присећа се: „Важно је било то што су моји родитељи били доследни у примењивању дисциплине. Знали смо да ћемо — без обзира чији смо син или кћер — да будемо укорени за наше грешке. Њихова мерила или очекивања била су увек иста.“
Буди стрпљив — треба времена
„Бољи је свршетак ствари него њезин почетак, и боља је стрпљивост од охолости“ (Проповедник 7:8, СТ). Док многи одустају већ у непријатном почетном стадијуму, они који истрају доживе да породица почиње да решава проблеме. „Истраживачи кажу да новој мешовитој породици треба од четири до седам година да би постала стабилна, да мисли о себи као о једној јединственој заједници“, изјавила је Елизабет Ајнштајн, ауторитет у тој области. Применом Библије може се скратити тај период навикавања; па ипак, неопходна је стрпљивост у духу!
Арогантан или „самоважан човек (или жена)“, који мисли да само он (или она) тачно зна како треба да функционише породица и очекује моменталне промене, „изазива свађе“. Различити модели породичног живота и строга мишљења појачана годинама из навике не могу се брзо променити. Мудро је да се не ослањаш на свој разум или моменталне импулсе, него се скромно ослони на Јеховино вођство и помоћ (Приче Соломунове 28:25, 26).
Награде успеха
Знање, вештине и искуство оних у помешаној породици обогаћује се мешавином различитог породичног порекла. Једна хришћанска мајка рекла је о својој пасторци: „Валери је додала још једну димензију нашој породици. Она је другачије гледала на ствари и то нам је понекад проширило видике.“ Једно је бити везан за дете које је биолошким путем постало твоје, али створити блискост где нема природне наклоности — када те је то дете можда нападало оштрим примедбама — описују многи срећни очуси (или маћехе) као „посебан дар“.
Док су проблеми тешки, срце се радује ако се могу решити. Таквом тешком пробом могу избити на прво место важне духовне особине као стрпљење, разумевање, саживљавање са другима и самопожртвованост. „Научила сам како да решавам ситуације онолико колико могу, а остало препуштам Јехови“, тако је размишљала Луиза након што је одгојила троје пасторчади. „То је била веома важна поука. Помогла ми је да будем боља особа у духовном погледу. Схваташ да ништа не радиш сам ако служиш Јехови.“
То је вредно труда када имаш у виду награду — да твоја породица слави Бога. Када је краљ Давид упутио свог сина како да гради храм на хвалу Јехови, дао му је такође, могло би се рећи, кључ за изградњу успешне мешовите породице. Он је рекао: „Нека буде Јехова с тобом ... нека ти пода Јехова разборитост и разумевање ... да се држиш закона Јехове, Бога свога. Тада ћеш бити успешан“ (1. Дневника 22:1—13, НС).
[Оквир на 31. страни]
ПРЕДЛОЗИ ЗА КОМУНИКАЦИЈУ У ПОРОДИЦИ
(1) Нађи прикладно време и место за редовни разговор о осећањима.
(2) Требало би да сви говоре од срца и изразе било какву озлојеђеност или емоционалну повређеност. Дај на знање да вреде осећања сваког члана породице (Јов 33:3).
(3) Покушај да формулишеш изјаве као изразе осећања а не као оптужбе. На пример: „Када сам дошла кући, била сам повређена и љута зато што нико није опрао судове.“ То већ друкчије звучи, него кад би рекао: „Нико се не брине ни за шта у овој кући. Сви сте себични и неодговорни.“ (Колошанима 4:6).
(4) Будите љубазни један према другоме и покушајте да се уживите у туђа осећања (Ефесцима 4:31, 32).
(5) Изради практична и разумна решења, узимајући у обзир сва библијска начела која су ту укључена.
(6) Заврши разговор позитивним, охрабрујућим коментарима који помажу да се развије срдачност у породици и пружају сваком члану породице осећај вредности у себи (Ефесцима 4:29).
[Слика на 30. страни]
Родитељи који се међусобно саветују често могу да избегну проблеме са пасторчадима