Како детету рећи „не“

ИЗАЗОВ

Ваше дете као да не разуме шта значи реч „не“. Кад год му кажете „не“, својом реакцијом вас доводи на ивицу стрпљења. Ништа га не може умирити и на крају се осећате као да вам не преостаје ништа друго него да попустите. Поново се ваше одлучно „не“ претворило у љутито, изнуђено „да“.

Па ипак, могуће је прекинути тај зачарани круг. Хајде да најпре осмотримо зашто се понекад мора рећи „не“.

ШТА ТРЕБА ДА ЗНАТЕ

Није окрутно рећи „не“. Неки родитељи се не би сложили с тим. Можда би рекли да детету треба изнети све разлоге, објаснити их и чак бити спреман на компромис. Они тврде да никада не треба рећи „не“, јер би тада дете могло бити фрустрирано.

Истина, када детету нешто не дозволите, оно се испрва може разочарати. Па ипак, научиће нешто важно — у стварном свету постоје границе које људи морају поштовати. С друге стране, ако му попустите, поткопавате свој ауторитет и поучавате га да манипулише вама тако што ће се дурити или хистерисати кад год нешто жели да добије. На такав начин бисте заправо могли допринети томе да оно с временом постане фрустрирано. На крају крајева, како ће дете поштовати родитеља ако види да може да манипулише њиме?

Када кажете „не“, ви припремате дете за адолесценцију и одрасло доба. То му помаже да научи да показује самоконтролу. Адолесцент који је на време научио ту важну животну вештину вероватно неће подлећи притиску да узме дрогу или се упусти у предбрачни секс.

Када не допуштате детету све што пожели, припремате га за одрасло доба. „Чињеница је да ми [одрасли] не можемо увек имати оно што желимо“, пише др Дејвид Волш. „Својој деци не чинимо услугу ако их учимо да ће им овај свет увек на тацни сервирати све што она хоће.“a

ШТА МОЖЕТЕ УЧИНИТИ

Усредсредите се на свој циљ. Ви желите да ваше дете постане способан, емоционално зрео и успешан човек. Али заправо ћете постићи супротно ако му дајете све што пожели. Библија каже да ће онај ко је ’мажен од младости касније постати незахвалан‘ (Пословице 29:21). Дакле, делотворна дисциплина подразумева да се понекад каже „не“. То неће повредити ваше дете, већ ће му помоћи. (Библијска мисао: Пословице 19:18.)

Када кажете „не“, будите одлучни. Не заборавите да дете није вама равно. Зато није потребно да му увек објашњавате зашто му нешто не дате, као да од њега тражите дозволу. Наравно, како дете одраста, потребно је да његова моћ запажања постане „искуством увежбана за разликовање добра од зла“ (Јеврејима 5:14). Дакле, није погрешно објаснити детету разлоге за неку одлуку. Па ипак, немојте се упуштати у бескрајне расправе с децом око тога зашто им нешто браните. Што више расправљате о томе, то ће ваше „не“ више звучати као молба, а не као одлука. (Библијска мисао: Ефешанима 6:1.)

Држите се своје одлуке. Дете може покушати сузама и мољакањем да испита колико сте чврсти у својој одлуци. Ако се то деси код куће, шта можете учинити? У књизи Loving Without Spoiling се препоручује: „Боље је да тада не будете у дететовој близини. Можда можете рећи: ’Ако ти желиш да плачеш, у реду, али ја то не морам да слушам. Иди у своју собу. Тамо можеш да плачеш колико желиш.‘“ У почетку вам може бити тешко да заузмете такав чврст став, а ни вашем детету неће бити лако да то прихвати. Али вероватно ће се помирити с тим када схвати да заиста мислите то што сте рекли. (Библијска мисао: Јаковљева 5:12.)

Будите разумни. Немојте детету говорити „не“ само да бисте показали ко је главни. Уместо тога, „нека ваша разумност буде позната свим људима“ (Филипљанима 4:5). Понекад можете рећи „да“ свом детету — када је његова молба на месту и када то није само попуштање пред његовим сузама. (Библијска мисао: Колошанима 3:21.)