Вилијам Вистон

ВИСТОН је познат и по томе што је превео на енглески дела Јосифа Флавија, јеврејског историчара из првог века. Објавио их је у свом делу The Works of Josephus. Будући да расветљава историју Јевреја и првих хришћана, то дело је посебно значајно за оне који проучавају Библију.

ВИСТОНОВА ВЕРОВАЊА

Вистон је био човек изванредног интелекта који је изучавао многе области, посебно науку и религију. Веровао је да је оно што Библија каже о стварању тачно и да дизајн, елеганција и ред који се огледају у природи указују на врсног Творца.

Поред тога, веровао је да су цркве хришћанског света расцепкане на разне деноминације због тога што се свештенство не држи Библије, већ небиблијских учења, као и предања црквених сабора и такозваних црквених отаца.

Пошто је Библију признавао као књигу у којој се налази верска истина, одбацио је учење о пакленим мукама. Сматрао је да је веровање у тако нешто апсурдно и окрутно и да срамоти Бога. Посебно је дошао у сукоб са црквеним властима због свог непризнавања Тројства — доктрине по којој су Отац, Син и Свети дух једнаки и вечни, али ипак нису три бога, већ један бог.

’ОД УВАЖЕНОГ АКАДЕМИКА ДО ИЗОПШТЕНИКА‘

Након брижљивог истраживања, Вистон је увидео да први хришћани нису веровали у Тројство, већ да је оно под утицајем филозофије постало део хришћанског веровања.a Његови пријатељи су га упозорили да много ризикује ако објави оно што је открио. Међутим, он није могао да пређе преко оног што је сматрао извртањем истине о Исусовој природи, будући да је веровао да је он Божји Син и да га је Бог створио.

На Кембричком универзитету, нико не би могао да задржи свој положај уколико би се залагао за идеје које се супроте англиканском веровању. То је значило да је и Вистонова професура била доведена у питање. Па ипак, то га није зауставило. У томе се разликовао од Њутна, који је такође веровао да је Тројство криво учење, али се плашио да своје мишљење јавно заступа. С друге стране, Вистон је написао: „Неће ме одвратити никакви световни циљеви.“

Године 1710, Вистон је био избачен с Кембриџа. Због тога што је одбио да погази своја веровања „од уваженог академика постао је изопштеник“. Али чак ни тада није био заплашен. Заправо, иако је оптужен за јерес, написао је низ есеја под називом Primitive Christianity Revived, у којима је говорио о „примитивном“ хришћанству, то јест религији првих Исусових ученика. Касније је основао једно друштво које се залагало за повратак првобитном хришћанству, а састанци су се одржавали у његовој кући у Лондону.

Иако је изгубио положај и неко време био у тешкој финансијској ситуацији, Вистон је наставио да пише и држи предавања, и то у лондонским кафеима. Да би другима омогућио увид у историјске оквире раног хришћанства, 1737. је објавио свој превод дела Јосифа Флавија. Тај његов превод је и дан-данас у употреби.

Због свог храброг, али непопуларног става, Вистона многи сматрају ексцентриком. Међутим, други му се диве као добром библисти, искреном трагаоцу за верском истином и човеку који није погазио своја уверења.