Вилијам Вистон — јеретик или поштени изучавалац?

ДА ЛИ би жртвовао своју каријеру због својих веровања? Вилијам Вистон (William Whiston) је то учинио.

Он је постао личност религиозне полемике почетком 18. века, кад се није сложио с Енглеском црквом око наука Библије. Као последица, коначно је био жигосан као јеретик. Тако му је његов пут донео ругање али је због тога стекао и поштовање.

Ко је био Вилијам Вистон? И шта је он постигао?

Изучавалац Библије

Вилијам Вистон је био бриљантан колега Сер Исака Њутна са Универзитета Кембриџ. Ако погледаш енглеско издање записа историчара из првог века Јосифа Флавија, вероватно ћеш читати превод који је начинио Вистон 1736. Иако постоје и други преводи, његово учењачко превођење, заједно с његовим забелешкама и есејима, још није надмашено и још увек се штампа. Многи сматрају да је то дело врхунац Вистонових достигнућа.

Међутим, не треба превидети Primitive New Testament, Вистонов превод Хришћанских грчких писама. Он је објављен 1745, у његовој 78. години. Вистон је превео четири Јеванђеља и Дела апостола из кодекса Bezae, Павлова писма из Клермоновог кодекса и остали део, укључујући Откривење, из Александријског манускрипта. Он је пажљиво изоставио кривотворени део 1. Јованове 5:7. Вистон је изабрао та три древна грчка извора као најбоља која су у то време била на располагању.

Љубав према Библији била је очигледна мотивација за оно што је Вистон радио. У његово време преовладавао је деизам, наука да је само разум адекватан темељ за веровање у Бога. Према књизи William Whiston—Honest Newtonian, он је снажно подржавао „традиционалистичко гледиште да је Библија један непогрешиви извор древне историје“. Израз ”Newtonian“ („Њутнист“) на овом месту указује на Исака Њутна, најпознатијег по свом делу Принципи, у коме је објаснио закон универзалне гравитације. Њутново размишљање дубоко је утицало на Вилијама Вистона. Како?

Супротне личности

Вилијам Вистон се родио 1667, син једног свештеника Енглеске цркве. Након што је био заређен 1693, он се вратио на Универзитет Кембриџ да студира математику и постане Њутнов асистент. Између њих се развила блиска веза. Кад је Њутн око три године касније напустио свој положај луказијанског професора математике, он је осигурао да Вистон буде наименован наместо њега. Држећи се своје каријере, Вистон је предавао астрономију и математику, али га је Њутнов утицај такође подстакао да се дубље заинтересује за библијску хронологију и доктрину.

Њутн је био религиозан човек. Као предани верник у библијски Миленијум, он је опширно писао о пророчанствима из Данијела и Откривења. Међутим, тешко да је неки од тих записа био објављен током његовог живота. Он је одбацивао доктрину о Тројству. Али, кад је требало да објави своје доказе против Тројства, „Њутн се повукао у страху да његова антитринитаријанска гледишта не би постала позната“, примећује Нова британска енциклопедија. Ф. Е. Манјуел (Manuel) овако се о томе изражава у делу Isaac Newton, Historian: „Њутнова група је или задржала своја гледишта као тајну или је обуздавала своје одушевљење... Тамо где је Њутн био притајен Вистон је викао на трговима.“ Тако су та два човека имала супротне личности.

Искључење

Јула 1708, Вистон је писао надбискупима и Кентерберија и Јорка, подстичући на реформу доктрине Енглеске цркве с обзиром на лажну науку о Тројству како је приказана у атаназијском веровању. Разумљиво, био је саветован да буде опрезан. Ипак, Вистон је устрајао. „Те тачке сам темељно проучио“, рекао је он, „и у потпуности сам уверен да је хришћанска црква дуго и страшно била преварена у њима; и, Божјим благословом, ако буде у мојој моћи, она више неће бити варана.“

Њутн се плашио за свој друштвени и академски положај. Вистон се, с друге стране, није плашио. Пошто је искристализовао своја антитринитаријанска веровања, он је написао један памфлет износећи своја гледишта. Али, августа 1708, Универзитет Кембриџ одбио је да Вистону додели дозволу да штампа тај материјал, пошто је сматран неортодоксним.

Године 1710, Вистон је био оптужен да научава доктрину супротну веровању Енглеске цркве. Проглашен је кривим, лишен своје професуре и протеран из Кембриџа. Међутим, упркос законским поступцима против њега, који су се наставили још скоро пет година, Вистон никада није био осуђен због јереси.

Иако су његова антитринитаријанска гледишта била сродна Вистоновим, Њутн није говорио у корист свог пријатеља и коначно га је избегавао. Године 1754, Њутнови библијски радови који разоткривају Тројство коначно су били објављени — 27 година након његове смрти. Али, то је било прекасно да буде од било какве помоћи Вистону, који је умро две године раније.

Њутн се такође сматра одговорним за искључивање Вистона из угледног Краљевског друштва. Али, Вистон се није обесхрабрио. Он и његова породица преселили су се у Лондон, где је основао Друштво за унапређивање исконског хришћанства. Сву своју енергију уложио је у писање, а његово најважније дело до тог времена била су четири тома Primitive Christianity Revived.

Контроверзан до краја

Као научник, Вистон је радио на различитим начинима на које морнари могу одредити дужину на мору. Иако његове идеје нису биле прихваћене, његова устрајност коначно је довела до развоја морског хронометра. Иако су се многа Вистонова гледишта о библијском пророчанству, попут гледишта̂ његових савременика, показала нетачним, он је покушао све могуће у својој потрази за истином. Његове расправе о орбити комета и његови постулати о ефектима Потопа Нојевог времена међу многима су које је написао да одбрани и научну и библијску истину. Међутим, његове друге записе надмашују записи који разоткривају доктрину о Тројству као небиблијску.

У свом стилу, Вистон је 1747. напустио Енглеску цркву. Он је то учинио, како дословно тако и симболично, кад је изашао из цркве кад је свештеник почео да чита атаназијско веровање. A Religious Encyclopædia каже о Вистону: „Особа мора да се диви мушкој отворености и истинитости његовог карактера, доследности његовог живота и директности његовог понашања.“

За Вилијама Вистона, истина није могла да се компромитује и лична уверења су била драгоценија од аплауза и почасти од људи. Иако је био противречан, Вистон је био поштен изучавалац који је неустрашиво бранио Библију као Реч Божју (2. Тимотеју 3:16, 17).

[Извор слике на 26. страни]

Ауторско право British Museum