Georgette Douwma/Stone via Getty Images
МОЖЕ ЛИ НАША ПЛАНЕТА ОПСТАТИ?
ОКЕАНИ
ОКЕАНИ нас не снабдевају само храном већ и многим супстанцама од којих се праве лекови. Они производе више од половине укупне количине кисеоника на нашој планети и апсорбују угљен-диоксид, који је продукт људских активности. Осим тога, океани умногоме доприносе регулисању климе на нашој планети.
Загађивање океана
Климатске промене угрожавају коралне гребене, љускаре и остали живи свет под водом. Научници предвиђају да ће у наредних 30 година готово сви корални гребени бити на ивици изумирања, а од њих зависи опстанак скоро четвртине познатог живог света у морима и океанима.
Стручњаци процењују да чак 90 процената птица којима су океани извор хране у неком тренутку прогута пластику и да сваке године милиони морских животиња страдају управо због пластике која је завршила у океанима.
„Нажалост, океане узимамо здраво за готово,“ изјавио је генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш 2022, „и тренутно се суочавамо са оним што бих назвао ’ванредним стањем‘ када је реч о океанима.“
Наша планета је створена са способношћу да се сама обнавља
Океани и живи свет у њима тако су створени да би могли остати чисти и здрави када их људи не би претерано загађивали. У једној књизи се каже да уколико не би било загађења, „природни регенеративни процеси у океанима могли би несметано да функционишу“ (Regeneration: Ending the Climate Crisis in One Generation). Погледајмо неколико примера.
Сићушни организми познати као фитопланктон апсорбују и складиште угљен-диоксид – гас за који се сматра да је највећи узрочник глобалног загревања. Они могу да ускладиште скоро исту количину угљен-диоксида као и све дрвеће, трава и друге копнене биљке заједно.
Микроорганизми се хране остацима угинулих риба, који би иначе загадили океан. Затим ти микроорганизми постају храна другим морским створењима. Захваљујући томе, „океани остају чисти и незамућени“, стоји на веб-сајту института Смитсонијан у делу о океанима.
Многа морска створења имају такав пробавни систем да могу смањити киселост морске воде – која иначе штети коралима, љускарима и другим створењима – тако што је претварају у воду са базним својствима.
Људски напори
Употребом вишекратних кеса и флаша смањује се количина пластичног отпада у океанима
Ако смеће никада не би доспело у океан, не би имало шта да се уклања из њега. Зато стручњаци саветују да се користе вишекратне кесе, флаше, посуде и прибор, а не да се пластика само једном користи и да се након тога баци.
Али то није довољно. Недавно је једна организација за заштиту животне средине у току само једне године у 112 земаља прикупила 9 200 тона смећа које су таласи нанели на обале. Међутим, то је само хиљадити део свег отпада који сваке године доспе у океан.
У часопису Национална географија пише: „Степен киселости океана дошао је до тачке са које је готово немогуће да се врати у нормалу. Глобална економија која почива на употреби јефтиних фосилних горива превелик је залогај за морска створења.“
Разлози за оптимизам из угла Светог писма
„Земља је пуна свега што си створио. У мору, тако великом и пространом, живе безбројна створења, мала и велика“ (Псалам 104:24, 25).
Наш Створитељ је створио океане са способношћу да сами себе пречишћавају. Размислите о следећем: Пошто он толико добро познаје како функционишу океани и живи свет у њима, зар није логично закључити да има способност да поправи сву штету која им је нанета? Погледајте чланак „Бог обећава да ће наша планета опстати“ на 15. страни.