10. поглавље

Је ли то, можда, вешта обмана?

ТОКОМ векова постали су људи сведоци значајних догађаја. Камење, чаше за воду и слични предмети кретали су се ваздухом као да их носи нека невидљива рука. Чули су се гласови, знакови куцања и други шумови непознатог порекла или без уочљивог узрока. Појављивале су се авети и затим изненада нестајале. Такви су догађаји делом тако добро посведочени да се у њих једва може сумњати.

Многи људи сматрају такве појаве доказом да смрт не значи крај свесне егзистенције. Неки верују да духови мртвих покушавају било како обра тити на себе пажњу живих, да би с њима ступили у везу.

Но, могло би се питати: ”Ако су то стварно умрли чланови породице који покушавају ступити у контакт са живима, зашто тада њихово јављање обично плаши оне који их виде? Шта се крије иза таквих ствари?

Библија јасно показује да је смрт крај, са свет ћу повезане егзистенције. (Проп. 9:5) Према томе, друге силе морају бити одговорне за догађаје који се приписују духовима мртвих. Какве су то силе? Јесу ли то можда интелигентне силе? Ако да, да ли би тада било могуће, да оне знају вешто варати људе?

Ми сигурно не желимо бити заваравани. Бити завараван значило би за нас велики губитак а можда бисмо због тога доспели у велику опасност. Стога имамо доста разлога, да испитамо све постојеће доказе и с тим рашчистимо, како бисмо били сигурни да нисмо постали жртва заваравања. Не жалимо труда да се вратимо у историју човечанства колико нам је то само могуће да бисмо сазнали истину о том питању.

То нам омогућује Библија. Она нас води чак у време кад је био створен први људски пар. 3. поглавље 1. Мојсијеве извештава о једном разговору који данас може многима изгледати невероватним, али тај разговор ипак није измишљен. Он нам посредује кључ за одговор на питање, меша ли се у људске прилике неко, ко уме вешто заваравати.

ПОЧЕТАК ОБМАНЕ

Једног дана кад је Ева, прва жена била сама ч врту, зачула је неки глас. Изгледало је као да говори змија. Библија извештава о том разговору следеће:

”Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Јехова Бог; па рече жени: ”Је ли истина да Је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту’? А жена рече змији: ”Ми једемо рода са сваког дрвета у врту; само с оног дрвета усред врта, казао је Бог: ”Не једите и не дирајте у њ, да не умрете. ”А змија рече жени: ‘Нећете ви умрети; него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро или зло“.’ И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати“. (1. Мојс. 3:1-6)

Вест, коју је пренела змија, била је лаж. То је била прва лаж која нам је посредована. Она потиче од узрочника или оца лажи. Будући да је та лаж довела и до смрти, лажов је истовремено постао и убица. Лажов очигледно није била дословна змија — створење које по природи не зна говорити. Иза змије се морао скривати неко, ко је попут трбухозборца побудио изглед као да змија говори. Нас, који живимо у двадесетом веку, не треба то ни најмање чудити, јер се данас може мембрану у звучнику радија или телевизије довести у такву вибрацију да производи човечји глас. Али ко је био тај који је говорио кроз змију?

НЕВИДЉИВИ ВАРАЛИЦА

Исус Христ, који је дошао с неба и знао шта се догодило у невидљивом царству, рекао је ко је то био. (Јов. 8:58) Кад су неки религиозни воће настојали убити Исуса, рекао им је он: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж своје говори, јер је лажа и отац лажи“. (Јов. 8:44)

Будући да је ђаво лажов и убица он очигледно мора бити обдарен разумом. Но, сад се поставља питање, како је он настао?

Из Библије произлази да су невидљиве духовне особе постојале још пре стварања Земље. У Јову 38:7 те духовне особе означене су као ”синови Божји, који кликоваху“ када је Јехова стварао Земљу. Јер се називају ”синови Божји“, примили су свој живот од Бога. (Пс. 90:2)

Дакле, онај који је помоћу змије преварио Еву био је један од тих духовних Божјих синова, интелигентно Божје створење. Протусловио је опомени коју је Бог изговорио обзиром на дрво спознања добра и зла, оклеветао је свог Створитеља, приказао је Бога лажовом. Зато је са правом назван ”ђаво“, јер та реч која се изводи од грчке речи диаболос, значи ”лажљиви оптужитељ, искривљаватељ чињеница“. Таквим се поступком то створење супротставило Богу и тиме се само начинило сотоном (хебрејски; сатан; грчки: сатанас), што значи ”онај који се одупире“.

Ми не можемо Јехову учинити одговорним за оно, што је то створење учинило, јер Библија говори за Бога: ”Дело је те стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран без неправде, праведан је и истинит.“ (5. Мојс. 32:4) Он је створио своје интелигентне синове, како духовне синове тако и човека, са слободном вољом. Није их присиљавао да му служе, већ је желео да то учине драговољно и из љубави. Оспособио их је да могу све више продубљивати своју љубав према Њему, свом Богу и оцу.

Али духовно створење, које се само по себи начинило противником Божјим или клеветником, није хтело усавршавати своју љубав према Створитељу, већ је допустило да се у његовом срцу укорене себичне амбиције. (успореди 1. Тим. 3:6) То се одражава у ”понашању цара Тирскога“. У Језекиљевом пророчанству налазимо тужбалицу о том краљу који је постао издајица израелског краљевства. У тој тужбалици говори:

”Гле, ти беше узор савршенства, пун мудрости и чудесно леп! У Едену, врту Божјем, ти живљаше, ... Поставих те као раскриљена херувима заштитника; био си на светој гори Божјој, ходио си посред огњена камења. Савршен беше на путима својим од дана својега рођења док ти се у срцу не заче безакоње... Срце ти се узохоли због лепоте твоје, мудрост своју одбаци због својега блага!.. (Језек. 28:12-17, СТ)

Као ”цар Тирски“ који је постао издајник, тако је и побуњенички духовни син Божји мислио превисоко о себи. Охолост је побудила у њему жељу да влада над људским родом, а свој циљ настојао је постићи обманом. До сада је већина људи постала жртва те обмане. Одбијају вршити вољу Божју која је објашњена у Речи Божјој, Библији, и тако се у ствари повезују са сотоном. Они прихватају исту лаж као и Ева, наиме, да може бити од велике користи ако се ради насупрот вољи Божјој.

Будући да Реч Божја забрањује саобраћати са мртвима, особе које покушавају с њима разговарати, стављају се на страну сотоне, ђавола. Оне могу веровати да су успоставиле везу с мртвима док су у ствари жртве преваре. Сотона, који је могао код Еве побудити утисак да говори змија. може исто тако веома лако побудити утисак да говоре умрли преко медија. Значи ли то, да је сотона лично одговоран за све те значајне појаве које се приписују духовима умрлих? Суделују ли на томе још и други?

ДАЉЊЕ НЕВИДЉИВЕ ВАРАЛИЦЕ

Из Библије произлази да сотона није једино бунтовно створење. У том је библијском ставку сотона приказан симболично као ”велики огњени змај“ којега ”реп“ одвлачи ”трећину звезда небеских“. Да, сотона је успео својим утицајем, успоређеним репом, навести и друге ”звезде“ или духовне синове Божје да му се прикључе и поступају бунтовнички као и он. (Успореди Јов 38:7, где су духовни синови Божји названи ”звездама јутарњим“). То се догодило пре општег потопа. Многи анђели напустили су противно вољи Божјој ”своје право пребивалиште“ на небу и, узевши људска тела, живели су са женама у брачним заједницама те стварали потомство бастарда, познато као нефилими. О томе читамо:

”И догоди се, кад су се људи почели множити на површини Земље и кад им се наредише кћери, да су синови истинитог Бога мотрили кћери људске и да су приметили да су лепо изгледале; тада су узимали за жене све, које су изабрали... У те су се дане налазили на Земљи нефилими, а и након тога, јер су синови истинитог Бога настављали имати односе с људским кћерима те им оне рађаху синове, а то бијаху снажни мужеви од старине, мужеви на гласу“. (1. Мојс. 6:1-4, НС)

За време општег потопа изгубили су синови Божји своје жене и потомке, који су били бастарди. Они сами морали су напустити своја тела. Библија извештава о томе, шта им се након тога догодило, следеће: ”Јер кад Бог не поштеде анђела који сагрешише, него их баци у бездан и метну у окове мрака, и задржава их за суд. (2. Пет. 2:4, БА) У Јуди 6 се још о томе каже: ”И анђеле који не одржаше својега старешинства него оставише свој стан, чува у вечним оковима под мраком за суд великога дана“.

Будући да се ти описи односе на духовна створења, не може се ”безданом дубоке таме“ и ”вечним оковима“ мислити нешто дословно. Ти су изрази само слика ограничења слободе, стања понижења, без зрака Божјег светла.

Библија не даје повода закључку, да се ти непослушни анђели налазе на неком месту сличном Тартару познатом из грчке митологије, који описује Хомер у својој Илијади а то значи, у најдоњој тамници где би требали бити заробљени Кронос н духови других Титана. Апостол Петар није веровао у такве митске богове. Стога не постоји никакав разлог закључивати, да је тај грчки израз ”бацити у Тартар“, који је употребио, макар само бледо указивање на постојање тог митског места које је Хомер девет векова раније споменуо. У грчком језику је израз ”бацити у Тартар* само једна реч, један глагол, наиме, тартароо. Та се реч такође употребљава у значењу; понизити на најнижи степен.

То не значи да се некога дословно доводи на неко ниже лежеће место, него само да га се понизи. Зато не смемо грчки глагол који се преводи изразом ”бацити у Тартар“ сматрати указивањем на то да уистину постоји такво место него указивањем на неко стање.

Та су понижена духовна створења означена у 1. Петровој 3:19, 20 као ”духови у тамници“, икоји некад не хтеше слушати, кад их очекиваше Божје трпљење у време Нојево, када се грађаше ковчег“. Из Библије, дакле јасно произлази да је ”анђелима који су сагрешили“ била ограничена слобода. Нигде се у Библији не говори да су се они након општег потопа могли утеловљавати и видљиво деловати на Земљи. То допушта разуман закључак да су ограничењем, које им је постављено били онемогућени да се поново утеловљавају.

ЧУВАЈ СЕ УТИЦАЈА ДЕМОНА

Међутим, треба залазити да су непослушни анђели који су тада постали познати као демони, снажно тежили да живе с људима у телесној заједници. За вољу сполног ужитка са женама били су спремни напустити своје небеске положаје. Њима више није могуће одржавати такве телесне односе. Библија показује да су њихове жеље ипак остале непромењене. Они користе сваку прилику да би дошли у додир с људима или да чак њима овладају. На то се осврнуо Исус Христ кад је сликовито рекао:

”А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га. Онда рече: да се вратим у дом свој од куда сам изашао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен. Тада отиде и узме са собом седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку ономе од првога“. (Мат. 12:43-45)

Зато је безусловно потребно бити на опрезу, ако не желимо подлећи утицају демона. Можемо бити у неизвесности обзиром на нас и нашу будућност. Али, можда имамо незадрживу жељу добити било какву потврду, да ће нам бити добро. Могу нас чак дражити неугодне и застрашујуће појаве приликом окултистичких чарања. Могли бисмо чути о некоме ко би био у стању сасвим тачно унапред прорећи будућност. Или, желимо упознати разна средства за врачање: алфабетске таблице, АУМ (моћ наднаравног запажања), прорицање на талог кафе, уљне шаре на води, вилине рашље, клатно, положај и кретање звезда (астрологија), завијање паса, лет птица, кретање змија, гледање у кристалну куглу и слично. Могли бисмо мислити да је наш положај толико озбиљан, или да је окултистичко узбуђивање тако снажно, да можда одлучимо поћи неком врачару или медију. Или да се почнемо бавити неким другим обликом чаробњаштва. Можда бисмо желели то само једном покушати.

Је ли то разумно? Сасвим сигурно није. Наша нас знатижеља може довести под утицај демона. Такав поступак не доноси олакшање, а ни утеху, него тиме може наш положај постати само још незгоднији. Натприродне појаве могу нас ноћу лишити она, а дању застрашивати. Можемо чути чудновате гласове који нам шапћу да убијемо себе или некога другог.

Није ли, стога, разумно избегавати такву опасност и чувати се било каквог облика врачања? У Јеховиним очима то нису безначајне ствари. Он је чаробњаштво означио злочином који заслужује смртну казну, како би Израелце сачувао да их зли духови не преваре и да им не нанесу штету. Закон је гласио: ”А човек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих“. (3. Мојс. 20:27)

Бог још увек тако гледа на медије, чаробњаке и врачаре. Још увек је на снази Божја осуда за све оне који се баве спиритизмом. (Откр. 21:8)

Зато настој свим силама спречити да те преваре та зла духовна створења. Ако икада чујеш такав чудноват глас, који те, можда, жели уверити да с тобом разговара неки умрли пријатељ или члан твоје породице, тада га презри. Зови име истинитог Бога Јехове и моли му се за помоћ да би могао одолети утицају демона. Следи савет сина Божјега молећи Бога: ”Ослободи ме од онога који је зао“. (Мат. 6:13, НС) Што се пак тиче предмета који су у вези са чаробњаштвом, потребно је следити становнике старога града Ефеса који су се одлучили за право обожавање: ”А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима.“ Иако су то биле скупе књиге, није их то спречило да их униште. (Д. ап. 19:19)

Шта мислиш, да ли би, обзиром на овај пример, било исправно, намерно саобраћати са особама које се баве окултизмом и примати од њих дарове? Не би ли, тиме могао доћи под утицај демона?

Најбољу прилику избећи опасност да будемо преварени од тих злих духова имамо ако спознамо, да су они често узрок што неке особе виде непријатне и застрашујуће прилике или чују гласове, куцања и виде сенке авети непознатог порекла. То знање ослободиће нас страха пред мртвима и подбудити, да не подржавамо култ мртвих, што је и онако безвредно. Допринеће и томе да не будемо преварени од злих духова.

Али, ми се можемо заштитити од сваке врсте преваре сотоне и његових демона у вези мртвих. само ако верујемо у читаву Библију и у складу са њом поступамо. То морамо чинити, јер она је надахнута Реч Божја.