Песма 152

Ценити Божју самилост

(Римљанима 11:33-35)

1. О дубино знања Божјег,

Мудрости, богатства свих!

Недокучивог ли суда,

Стаза неистраживих!

Ко од нас му рече савет,

Ил’ му нешто пре он да,

Шта би Бог нам био дужан,

Ил’ узвратит’ треба нам?

2. Увек захвални Јехови

За ту самилост смо ми.

Богу правде, нек’ би своја

Жива тела предали.

Након таквог посвећења,

Увек верни остајмо.

Целом снагом свога ума,

Дајмо све што можемо.

3. Снага истине нас мења,

Вера прожима нас све.

Обновљењем свога ума

Ми не следимо тај свет.

Увек молимо за помоћ,

Службом својом понизном.

Љубимо ли један другог

Прави мир налазимо.