Песма 177

Какве треба да смо особе?

(2. Петрова 3:11)

1. Јеховин дан сачувајмо у мислима сви,

Јер њему а и Сину, сад смо одани ми.

Ноћ траје дуго већ, ал’ се ближи дан,

Сатанин тај ће свет скоро нестат’ сав.

У потреби за молитвом ми будни смо сви.

У молитви сви треба да смо доследни ми.

Кад молимо се ми од срца Богу свом,

Тад нам прави мир у мислима, поклониће Он.

2. Тај прави мир и радост сву, уочиће свет

Јер призор ми им постасмо, нек’ виде по свем’.

Сад какве особе, треба да смо ми?

Што света дела су, да их виде сви?

Са вером им говоримо о Краљевству том

Да ново небо, нову Земљу, обећа Бог,

Под праведношћу том тад свима биће стан.

Проповедајмо ту добру вест нек’ чује се сад.

3. Сви настојмо ускладити наш животни пут

С начелима што доносе нам награду ту.

Јер грехе опра нам Божји син, сам Христ,

С весељем, Божји мир већ смо примили,

Сви чисти, неокаљани, за век остајмо!

Јеховине смо слуге ми, сад слободни смо.

Тај присни однос с њим, сачувамо ли ми,

Као Пријатељ наш бринуће и помагати.