Хришћани и Божје име

НИКО не може са сигурношћу тачно да каже када су ортодоксни Јевреји престали гласно да изговарају Божје име и заменили га хебрејским речима за Бог и Суверени Господ. Неки верују да је Божје име испуштено из свакодневне употребе нешто пре Исусовог времена. Али, постоји снажан доказ да га је првосвештеник изговарао приликом религиозне службе у темплу — нарочито на Дан помирења — све до његовог уништења 70. године н. е. Зато, док је Исус био на Земљи, изговор Божјег имена био је познат, иако можда не тако раширен у употреби.

Зашто су Јевреји престали да изговарају Божје име? Можда, делимично због погрешног схватања речи из треће заповести: „Не узимај узалуд имена Јахве, Бога свога“ (Излазак 20:7, Ст). Наравно да ова заповест не забрањује употребу Божјег имена. Уосталом, зашто би га Божје слуге од старине, као Давид, користили тако слободно и затим уживали Јеховин благослов? И зашто би га Бог изговорио Мојсију и рекао му да објасни Израелцима ко га је послао? (Псалам 18:1-3, 6, 13; Излазак 6:2-8).

Међутим, у Исусово време постојало је снажно нагињање да се прескоче разборите заповести Божје и да се објасне на крајње неразумљив начин. На пример, четврта од десет заповести, обавезивала је Јевреје да седми дан сваке седмице славе као дан одмора — Сабат (Излазак 20:8-11). Ортодоксни Јевреји прихватили су ту заповест начинивши безбројна правила према којима се управљало и у најмањем поступку, који се смео или није смео учинити на Сабат. Без сумње, истим духом су прихватили до тако неразборитих крајности, разбориту заповест да се Божје име не сме срамотити, рекавши да се оно не сме ни изговорити.a

Исус и име

Да ли би Исус следио тако небиблијску традицију? Тешко! Он се заиста није устручавао да лечи на Сабат, иако је то значило кршење правила која су Јевреји увели, и рескирање свога живота (Матеј 12:9-14). У ствари, Исус је осудио фарисеје и лицемере јер су своје традиције ставили испред Божје надахнуте Речи (Матеј 15:1-9). Зато је мало вероватно да би се Исус устручавао да изговори Божје име, нарочито с обзиром на чињеницу да његово лично име Исус значи „Јехова је спасење“.

Једном приликом, Исус је устао у синагоги и прочитао део Исаијиног свитка. Одељак који је прочитао је данас Исаија 61:1, 2 где се име Божје појављује више пута (Лука 4:16-21). Да ли би он одбио да изговори божанско име на том месту, заменивши га са „Господ“ или „Бог“? Наравно да не. То би значило следити небиблијске традиције јеврејских вођа. Заправо читамо: „Јер их он учаше као онај који власт има, а не као књижевници њихови“ (Матеј 7:29).

У ствари, као што смо већ раније научили, Исус је учио своје следбенике да се овако моле: „Нек се свети име твоје“ (Матеј 6:9). А у ноћи пре погубљења, рекао је своме Оцу: „Објавио сам име твоје људима које си ми дао из света... свети оче, бдиј због свог имена над онима које си ми дао“ (Јован 17:6, 11, NW).

С обзиром на те Исусове примедбе у вези Божјег имена, у књизи Der Name Gottes (Име Божје) на 76. стр. се објашњава: „Ми морамо уважити изванредну чињеницу да се традиционални Стари завет сматра Божјим откривењем, а то је откриће његовог имена које се појављује све до завршних делова Старог завета, да, наставља се и до последњих делова Новог завета, а о чему на пример читамо у Јовану 17:6: ’Објавио сам име твоје.‘“

Да, било би заиста неразумно да се мисли да се Исус устручавао да употребљава Божје име, нарочито зато јер га је цитирао из одговарајућих делова Хебрејских списа.

Први хришћани

Да ли су Исусови следбеници у првом веку употребљавали Божје име? Исус им је заповедио да начине ученике из свих нација (Матеј 28:19, 20). Многи људи којима се проповедало нису имали никакву представу о Богу који се сам открио Јеврејима по имену Јехова. Како су хришћани били у могућности да им открију правог Бога? Да ли би било довољно да се назива Бог или Господ? Народи имају своје богове и господаре (1. Коринћанима 8:5). Како би хришћани јасно разликовали правог Бога од лажних? Само тако што би употребљавали Божје име.

Тако је ученик Јаков рекао на састанку старешина у Јерусалиму: „Симон је разложио како је Бог по први пут обратио пажњу на нације да из њих приведе народ к имену своме. А с тим су и речи пророка сагласне“ (Дела 15:14, 15, NW). Апостол Петар је у свом добро познатом говору о Духовима, истакао животоважни део хришћанске поуке цитиравши речи пророка Јоела: „Ко год призове име Јеховино биће спашен“ (Јоел 2:32, NW; Дела 2:21).

Апостол Павле не оставља сумњу о важности Божјег имена за њега. У свом писму Римљанима, цитирао је исте речи пророка Јоела и тиме желео да охрабри скупштину да покажу веру у ту изјаву тиме да о Божјем имену говоре другима, како би се и они можда спасли (Римљанима 10:13-15). Касније, у писму Тимотеју написао је: „Ко год именује име Јеховино нека се одрекне неправде“ (2. Тимотеју 2:19, NW). При крају првог века и апостол Јован је употребио божанско име у својим писмима. Израз „Алелуја“, а који значи „Славити Јах“, понавља се у књизи Откривења (Откривење 19:1, 3, 4, 6).

Међутим, Исус и његови следбеници прорекли су појаву отпада у хришћанској скупштини. Апостол Петар је написао: „Као што ће и међу вама бити лажних учитеља“ (2. Петрова 2:1; види такође Матеј 13:36-43; Дела 20:29, 30; 2. Солуњанима 2:3 и 1. Јованова 2:18, 19). Та су се упозорења испунила. Једна од последица била је да се Божје име потиснуло у позадину. Чак се избацило из копија и превода Библије. Погледајмо како се то догодило.

[Фуснота]

[Слика на 14. страни]

Ова слика јеврејског првосвештеника, са знаком на турбану, који на хебрејском значи „Светост припада Јехови“, налази се у Ватикану

[Слика на 15. страни]

У овом немачком преводу Библије из 1805. године се наводи да је Исус, читајући у синагоги свитак Исаије, изговарао гласно Божје име — Лука 4:18, 19

[Слике на 16. страни]

Петар и Павле употребили су Божје име када су цитирали Јоелово пророчанство — Дела 2:21; Римљанима 10:13