Како они објављују вест

Христ је заповедио својим следбеницима: ”Начините ученике од људи из свих народа.“ Али, то не значи да врше притисак или да силом обраћају друге. Исусово је задужење било ’говорити добру вест кроткима‘, ’исцелити оне који су сломљена срца‘ и ’утешити ожалошћене‘ (Матеј 28:19; Исаија 61:1, 2; Лука 4:18, 19). Јеховини сведоци настоје тако поступати, тиме што објављују добру вест из Библије. Попут пророка Језекиља у старо доба, тако се и Јеховини сведоци данас труде пронаћи оне који ”тугују и плачу због гнусоба што се чине“ (Језекиљ 9:4, Ст).

Најпознатија метода коју примењују у налажењу оних који су забринути због садашњих прилика је њихово деловање од куће до куће. На тај начин предузимају позитивне напоре у достизању јавности, по примеру Исуса који је ’редом обилазио градове и села проповедајући и навешћујући Радосну вест о краљевству Божјем‘. Исто тако су поступали и његови први ученици (Лука 8:1, Ст; 9:1-6; 10:1-9). Јеховини сведоци настоје данас, ако је могуће, неколико пута у години на сваким кућним вратима неколико минута разговарати са станаром о некој теми локалног или међународног значаја. Том приликом се прочита један или два библијска цитата, па ако станар покаже интерес, Сведок може уговорити даљњу посету у неко одговарајуће време да би се наставило с разговором. Такође се изврши понуда Библије или часописа који објашњавају Библију, а ако станар то жели, с њим се може водити бесплатни библијски студиј. У 1989. години на тај начин је у целом свету вођено редовно просечно око 3 420 000 библијских студија.

Једна друга могућност објављивања ’добре вести о Краљевству‘ пружа се на састанцима које Сведоци одржавају сваке седмице у својим Краљевским дворанама. На једном састанку се држи предавање за јавност о теми од општег интереса, а затим се проучава нека библијска тема или неко пророчанство, при чему часопис Кула стражара служи као изворни материјал. На једном другом састанку одржава се школа кроз коју се Јеховиним сведоцима помаже да буду бољи објавитељи добре вести, а у закључном делу се говори о делу сведочења на месном подручју. Осим тога, Сведоци се једном недељно састају у сврху проучавања Библије у мањим групама у приватним становима.

Сви ти састанци су отворени за јавност. Нема сакупљања прилога. Такви састанци су корисни за све, јер у Библији читамо: ”Пазимо једни на друге да се подстичемо на љубав и добра дела и не пропуштајмо наше састанке, као што неки имају обичај, него охрабрујмо једни друге, тим више што видите да се приближава дан.“ Приватно проучавање и истраживање је потребно, али састајање с другима делује стимулирајуће: ”Жељезо се жељезом оштри, и човјек оштри један другога“ (Хебрејима 10:24, 25; Изреке 27:17, Ст).

Кад се у свакодневном животу сусрећу с другима, Јеховини сведоци то радо користе као прилику да разговарају о доброј вести. Тако измене неколико речи са суседима или неким сапутником (на пример у аутобусу или авиону), воде нешто дужи разговор с неким познаником или рођаком или можда разговарају с друговима на послу за време паузе. Исус је сведочио у многим сличним приликама — док је ишао уз обалу, седео на падини брега, био гост код некога, суделовао у једној свадби или се налазио на рибарском чамцу на Галилејском мору. Поучавао је у синагогама и у храму у Јерусалиму. Где год се налазио он је користио прилику да говори о Божјем Краљевству. А Јеховини сведоци настоје и у том погледу ићи Христовим стопама (1. Петрова 2:21).

ПРОПОВЕДАТИ ДОБРИМ ПРИМЕРОМ

Ниједна од тих метода објављивања добре вести не би ништа значила ако онај ко је објављује не би те науке лично примењивао. Говорити једно, а радити нешто друго је лицемерство, а због религиозног лицемерства већ су се милиони људи одвратили од Библије. Али, неправедно је кривити Библију за то. Иако су књижевници и фарисеји поседовали Хебрејске списе, Исус их је осудио као лицемере. Споменуо је да они читају из Мојсијевог закона, а затим је рекао својим ученицима: ”Вршите и држите све што вам рекну, али се не равнајте по њиховим делима, јер говоре а не врше“ (Матеј 23:3, Ст). Хришћанин може својим примерним животом више да каже него кад би сатима проповедао. На то је било указано хришћанским женама чији супрузи нису у вери: ”[Они могу] бити придобијени без речи понашањем својих жена кад виде ваше честито владање и дубоко поштовање“ (1. Петрова 3:1, 2).

Зато се Јеховини сведоци труде препоручивати добру вест и тиме што су примерни у свом хришћанском понашању. Они настоје поступати с другима онако како би и сами радо желели да се с њима поступа (Матеј 7:12). Труде се бити добри према свим људима, не само према својој браћи у вери, својим пријатељима, суседима или рођацима. Пошто су несавршени, то им не успева увек стопостотно. Ипак, они целим срцем желе чинити добро свим људима, али не само тиме да им говоре о доброј вести о Краљевству, него и тиме да помажу другима кад год им је то могуће (Јаков 2:14-17).

[Истакнути текст на 21. страни]

Придобити без речи

[Слике на 20. страни]

Краљевске дворане, практичне конструкције, места су за разматрање Библије

[Слике на 22. страни]

Сведоци у свом породичном животу, као и у контакту с другим људима, искрено покушавају да раде оно што саветују другима