Начини на које вам преносе добру вест
ХРИШЋАНИМА је заповеђено да ’стварају ученике од људи из свих нација‘, али то не значи да треба да врше притисак на друге нити да их на силу преобраћају. Исус је имао задатак да ’невољнима јавља добре гласе‘, да ’завије оне који су рањени у срцу‘, да ’утеши све жалосне‘ (Матеј 28:19; Исаија 61:1, 2; Лука 4:18, 19). Јеховини сведоци настоје да чине то исто тако што објављују добру вест из Библије. Попут пророка Језекиља из старог времена, Јеховини сведоци се данас труде да пронађу оне који „уздишу и кукају због свих гадости које се чине“ (Језекиљ 9:4).
Најпознатији начин који они користе да би пронашли оне који су узнемирени због данашњег стања јесте тај што иду од куће до куће. Они улажу позитивне напоре да би стигли до свих људи, баш као што је то Исус радио кад је ’ишао од града до града и од села до села, проповедајући и објављујући добру вест о Божјем краљевству‘. Његови први ученици радили су то исто (Лука 8:1; 9:1-6; 10:1-9). Јеховини сведоци се данас труде да, где је то могуће, посете сваки дом неколико пута годишње, настојећи да неколико минута разговарају са станарем о некој важној локалној или светској теми. Може се осмотрити неки библијски стих и ако станар покаже интересовање, Сведок се може с њим договорити да наврати у неко погодно време како би наставили разговор. Станар може добити Библију и литературу која објашњава Библију, и ако то жели, с њим се може водити бесплатан кућни библијски студиј. Широм света се с појединцима и породицама редовно води на милионе таквих корисних библијских студија.
Још један начин на који се „добра вест о краљевству“ преноси другима јесте преко састанака који се одржавају у локалним Дворанама Краљевства. Сведоци ту одржавају састанке сваке седмице. Један састанак је јавно предавање о некој текућој занимљивој теми, након чега следи проучавање неке библијске теме или неког пророчанства, при чему као основа служи часопис Кула стражара. Још један састанак је школа у којој се Сведоци обучавају да буду бољи објавитељи добре вести, након чега следи део који је посвећен анализи сведочења на локалном подручју. Исто тако, Сведоци се једном седмично састају у малим групама у приватним домовима да би проучавали Библију.
Сви ти састанци су отворени за јавност. Не прикупљају се никакви прилози. Ти састанци су корисни за све присутне. Библија каже: „Пазимо једни на друге подстичући се на љубав и добра дела, не остављајући своје састанке, као што неки имају обичај, већ охрабрујући једни друге, и то тим више што видите да се приближава дан.“ Приватно проучавање и истраживање је неопходно, али састајање с другима делује стимулишуће: „Гвожђе се гвожђем оштри, тако човјек оштри лице пријатеља својега“ (Јеврејима 10:24, 25; Приче Соломунове 27:17, Даничић-Караџић).
Сведоци такође добро користе прилике да говоре о доброј вести док у свакодневном животу долазе у контакт с другима. Они тако измене пар речи с неким комшијом или са сапутником у аутобусу или авиону, воде неки дужи разговор с пријатељем или рођаком, или с колегом на послу током паузе. Док је био на земљи, Исус је доста сведочио на тај начин — док је ишао поред мора, седео на обронку, док је био код некога на оброку, на свадби, или док је путовао у рибарском чамцу на Галилејском мору. Поучавао је у синагогама и у храму у Јерусалиму. Где год да је био, налазио је прилике да прича о Божјем Краљевству. Јеховини сведоци настоје да у том погледу следе његове стопе (1. Петрова 2:21).
ПРОПОВЕДАТИ ДОБРИМ ПРИМЕРОМ
Ниједан од ових начина на које се говори добра вест не би имао значаја за вас ако онај ко вам говори о томе и сам не примењује та учења. Говорити једно, а затим радити нешто сасвим друго представља лицемерство, а због религиозног лицемерства милиони људи су окренули леђа Библији. За то није крива Библија. Писмозналци и фарисеји су имали Хебрејске списе, али их је Исус осудио као лицемере. Он је говорио о томе како они читају из Мојсијевог Закона, а затим је додао својим ученицима: „Чините и држите све што вам кажу, али не чините по њиховим делима, јер говоре, а не чине“ (Матеј 23:3). Када хришћанин својим животом пружа добар пример, то значи више него да сатима проповеда. На то је скренута пажња хришћанским супругама чији мужеви нису у вери: ’Они могу бити придобијени без речи понашањем својих жена, кад буду очевици вашег честитог понашања‘ (1. Петрова 3:1, 2).
Према томе, Јеховини сведоци настоје да препоруче добру вест другима и на тај начин што су и сами примерни у хришћанском понашању о којем говоре другима. Они се труде да ’чине другима све што желе да други чине њима‘ (Матеј 7:12). Они настоје да се тако опходе са свим људима, не само с другим Сведоцима, пријатељима, комшијама или рођацима. Пошто су несавршени, у томе нису увек сто посто успешни. Али они од срца желе да чине добро свим људима не само тако што им говоре добру вест о Краљевству већ и тако што им практично помажу кад год је то могуће (Јаков 2:14-17).
[Слика на 19. страни]
Хаваји
[Слика на 19. страни]
Венецуела
[Слика на 19. страни]
Југославија
[Слике на 20. страни]
У пригодним Дворанама Краљевства разматра се Библија
[Слике на 21. страни]
У свом породичном животу, као и у контактима с другим људима, Сведоци искрено настоје да раде оно што препоручују другима