Ликови

Дефиниција: Обично су то прикази особа или ствари. Лик који је предмет обожавања је идол. Они који се клањају ликовима често кажу да тиме у ствари исказују дубоко поштовање духу који је представљен тим ликом. Употреба ликова је карактеристична за многе нехришћанске религије. У вези с римокатоличким обичајима, једна енциклопедија каже следеће: „Пошто обожавање лика у ствари допире до особе коју он представља и тамо се завршава, као што се обожава та особа тако се може обожавати и лик који је представља“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 7. том, страна 372). Није библијско учење.

Шта Божја Реч каже о прављењу ликова који се користе као предмети обожавања?

Изл. 20:4, 5, Ба: „Нећеш градити себи кипа резана нити слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Нећеш им се клањати нити им служити; јер сам ја Јехова, Бог твој, Бог љубоморан.“ (Курзив наш. Запази да је било забрањено правити ликове и клањати им се.)

Лев. 26:1, Ба: „Нећете градити себи идоле нити ћете подизати ликова резаних, нити кипова, нити ћете у својој земљи мећати камења украшена сликама да им се клањате, јер сам ја, Јехова, Бог ваш.“ (Нису смели подизати ликове пред којима би се људи клањали.)

2. Кор. 6:16, Ба: „Како се слаже храм Божји с идолима? Јер смо ми храм Бога живога.“

1. Јов. 5:21, Ба: „Дечице, чувајте се од идола.“

Могу ли се ликови користити само као помоћ у обожавању истинитог Бога?

Јов. 4:23, 24: „Прави обожаваоци [ће] обожавати Оца духом и истином, јер Отац тражи такве да га обожавају. Бог је Дух, и они који га обожавају морају га обожавати духом и истином.“ (Они којима ликови служе као помоћ приликом изражавања дубоког поштовања не обожавају Бога „духом“ већ се ослањају на оно што могу видети својим очима.)

2. Кор. 5:7: „Живимо по вери, а не по ономе што видимо.“

Иса. 40:18: „С ким ћете упоредити Бога и какав ћете лик њему сличан наћи?“

Дела 17:29: „Кад смо дакле Божје потомство, не смемо сматрати да је Бог налик злату или сребру или камену, лику што је обликован умећем и људском маштом.“

Иса. 42:8, Ба: „Ја сам Јехова, то је име моје, и ја славе своје нећу другом дати, нити хвале своје идолима [’ликовима резаним‘, ДК].“

Да ли треба да поштујемо „свеце“ као заступнике код Бога тиме што ћемо користити њихове ликове као помоћ приликом обожавања?

Дела 10:25, 26: „Док је Петар улазио, Корнелије му је изашао у сусрет, пао пред његове ноге и поклонио му се. Али Петар га је подигао, говорећи: ’Устани! И ја сам само човек.‘“ (Будући да Петар није желео да се неко лично пред њим клања, да ли би нас подстицао да се клањамо пред његовом сликом или кипом који га представља? Види и Откривење 19:10.)

Јов. 14:6, 14: „Исус му одговори: ’Ја сам пут и истина и живот. Нико не долази к Оцу осим преко мене. Ако нешто замолите у моје име, учинићу то.‘“ (Исус је јасно рекао да Оцу можемо приступити само преко њега и да молитве треба да упућујемо у Исусово име.)

1. Тим. 2:5: „Један је Бог, и један је посредник између Бога и људи, човек, Христ Исус.“ (Никоме другоме није дозвољено да служи у улози посредника између Бога и чланова Христове скупштине.)

Види и стране 351, 352, под насловом „Свеци“.

Да ли онај ко се клања пред неким ликом првенствено има у мислима особу коју тај лик представља, или се неки ликови сматрају важнијим од других?

Важан фактор који треба узети у обзир јесте став особе. Зашто? Зато што је једна од битних разлика између „лика“ и „идола“ управо сврха у коју се лик користи.

Да ли у нечијим мислима један лик има већу вредност или значај него неки други приказ те исте особе? Ако је одговор потврдан, онда та особа првенствено има у мислима лик, а не особу коју тај лик представља. Зашто људи иду на дуга ходочашћа да би се поклонили у неком светилишту? Зар не зато што се сматра да сам лик има „чудотворну“ моћ? На пример, у вези с ликовима Марије у катедрали у Шартру у Француској, једна књига каже следеће: „Ти ликови, извајани, насликани или приказани на витражима нису једнако славни... Само су три лика предмет правог обожавања: Девица од Крипте, Девица од Стуба и Девица ’Бел Веријер‘“ (Les Trois Notre-Dame de la Cathédrale de Chartres, Ив Делапорте). Али ако би неко ко се клања пред ликом првенствено имао у мислима особу, зар онда не би требало да сви ликови буду једнако важни?

Какво је Божје гледиште о ликовима који су предмет обожавања?

Јер. 10:14, 15: „Сваки ће се златар постидети свог резаног лика, јер су његови ливени ликови лаж, нема живота у њима. Ништавни су, предмети подсмеха.“

Иса. 44:13-19: „Дрводеља растеже мерно уже, бележи црвеном кредом, обрађује длетом, црта шестаром и обликује човечји лик, леп лик човека, да стоји у кући. Други има посао да сече кедрове, па бира стабла, велика стабла, и оставља их да расту међу шумским дрвећем. Сади ловор и киша чини да расте. А човек га онда користи за огрев. Узима комад дрвета да се угреје. Наложи ватру и пече хлеб. Затим још прави бога и клања му се. Прави резан лик и пред њим пада ничице. Од половине тога ложи ватру и пече месо себи за јело и наједе се. Греје се и говори: ’Ето, грејем се и гледам како гори ватра.‘ Од остатка прави себи бога, резан лик. Пред њим пада ничице, клања му се, моли му се и говори: ’Избави ме, јер си ти мој бог.‘ Не знају они и не разумеју, јер су им очи постале заслепљене па не виде, а срце такво да не разумеју. Нико то не узима к срцу, не зна и не разуме, да би рекао: ’Од половине тога наложио сам ватру и на његовом жару испекао хлеб. Месо сам испекао и појео. Зар ћу од остатка направити гадног идола? Зар ћу падати ничице пред комадом сувог дрвета?‘“

Језек. 14:6: „Ево шта каже Суверени Господ Јехова: ’Одвратите се и одступите од својих одвратних идола, окрените лице своје од свих гадости својих.‘“

Језек. 7:20: „Поносе се дивним накитом својим. Од сребра и злата начинили су одвратне ликове своје, гадне богове своје. Зато ћу учинити да им то буде одвратно.“

Шта треба да радимо с ликовима које смо раније поштовали?

П. зак. 7:25, 26: „Резбарене ликове њихових богова спалите ватром. Не пожели сребро ни злато што је на њима и не узимај то за себе да ти не буде замка, јер је то одвратно Јехови, твом Богу. Не уноси у своју кућу нешто што је одвратно да не будеш уништен као и то. Нека ти се то јако гади и нека ти је одвратно.“ (Јеховин народ данас нема право да уништава ликове који припадају другим људима, али ова заповест дата Израелцима служи као пример шта треба урадити с ликовима које смо ми лично имали и поштовали. Упореди с Делима апостолским 19:19.)

1. Јов. 5:21: „Дечице, клоните се идола!“

Језек. 37:23: „Неће се више скрнавити својим одвратним идолима... Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог.“

Како употреба ликова приликом обожавања утиче на нашу будућност?

П. зак. 4:25, 26: „Ако се искварите и направите себи резан лик било каквог облика и учините оно што је зло у очима Јехове, свог Бога, и тако га увредите, сведочим вам данас небесима и земљом да... ћете бити истребљени.“ (Божје гледиште се није променило. Види Малахију 3:5, 6.)

1. Кор. 10:14, 20: „Зато, вољени моји, бежите од идолопоклонства... Оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу. А ја не желим да ви имате ишта заједничко с демонима.“

Откр. 21:8: „Кукавице, безверни, изопачени, убице, блудници, они који се баве спиритизмом, идолопоклоници и сви лажљивци завршиће у језеру које гори огњем и сумпором. Оно представља другу смрт.“

Пс. 115:4-8: „Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човека земаљског. Уста имају, али не говоре, очи имају, али не виде, уши имају, али не чују, нос имају, али не миришу, руке имају, али не пипају, ноге имају, али не ходају, не пуштају гласа из грла свога. Такви ће постати и они који их праве, сви који се у њих уздају.“