Да ли те ликови могу приближити Богу?

ВЕЛИКИ број египатских, вавилонских и грчких ликова данас испуњава музеје. Кипови који су некада били предмет горљивог поштовања, сада се приказују само као дела древне уметности. Њихова моћ је постојала једино у машти оних који су их обожавали. Када су нестали народи који су их обожавали, ишчезла је такође и наводна моћ тих ликова. Ликови су сада разоткривени као немоћни — што су заиста увек и били — беживотни предмети од дрвета, камена или метала.

Шта је с ликовима које људи данас поштују и обожавају? Да ли су ти ликови ишта моћнији од древних египатских, вавилонских и грчких ликова? Да ли су се заиста показали као помоћ човеку да се приближи Богу?

Изгледа да се човечанство проласком сваког нараштаја све више и више удаљава од Бога. И шта могу учинити сви ликови света? Уколико се препусте сами себи, сакупљају прашину, и на крају зарђају или иструле. Они не могу да се брину ни за себе, а камоли да било шта ураде за људе. Још је важније, међутим, шта о томе каже Библија?

Скупи, пажљиво израђени, а бескорисни

Не изненађује да Библија ликове разоткрива као бескорисне и потпуно неспособне да својим поклоницима помогну да се приближе Богу. Иако су религиозни кипови обично скупи и пажљиво израђени, Библија следећим речима показује њихову праву вредност: „Њихови су идоли сребро и злато, дело руку земаљског човека. Уста имају, а не могу говорити; очи имају, а не могу гледати; уши имају, а не могу чути. Нос имају, а не могу мирисати. Руке су њихове, а не могу осећати. Стопала су њихова, а не могу ходати; својим грлом не дају никакав звук. Они који их праве постаће управо попут њих, сви они који се у њих уздају“ (Псалам 115:4-8, New World Translation).

Библија не само да идоле разоткрива као безвредне, већ и осуђујуће говори о ликовима и њиховим обожаваоцима: „Стоје право ти богови као стубови тврди и не говоре; носе их јер не могу ходити. Не плашите их се, јер не могу зла чинити, а немоћни су да добра чине. Пред знањем његовим човек се запањи, сваки се златар стиди лика свога резанога, јер су сама лаж идоли његови, и у њима нема даха. Ништа су, варљива су дела; пропашће чим казна дође. (Јеремија 10:5, 14, 15).

Католичко гледиште

Истина, многи који се пред религиозним ликовима клањају, моле и пале свеће, и љубе их, себе не сматрају идолопоклоницима или обожаваоцима ликова. На пример, католици тврде да ликове Христа и Марије поштују, не зато што ликови сами по себи поседују неку божанственост, већ због онога кога ти ликови представљају. У делу The World Book Encyclopedia стоји: „У Римокатоличкој цркви, ликови се поштују као симболи људи које представљају.“ Католичко свештенство је проповедало да је исправно поштовати лик све док је то поштовање по квалитету подређено поштовању које припада самом Богу.

Чињеница је да се такви ликови поштују. Чак и New Catholic Encyclopedia признаје да је такво поштовање „чин обожавања“. Међутим, Исус Христ је искључио употребу ликова као помоћ у приближавању Богу када је рекао: „Нико неће доћи к Оцу до кроза ме“ (Јован 14:6). Зато не изненађује што су хришћани првог века одбацили употребу ликова у обожавању.

Упркос томе, религије хришћанства данас мноштвом ликова надмашују све остале. Да, упркос свим историјским и библијским доказима који разоткривају лудост приношења поштовања лику, особе које се називају хришћани и даље широм света у свом искреном тражењу Бога настављају да се клањају и моле испред ликова. Зашто?

Намамљени од непријатеља

Пророк Исаија је рекао да су обожаваоци ликова његовог времена пропустили да увиде лудост својих дела јер су им очи биле „заслепљене, да не виде, и срца им затворена, да не разумеју“ (Исаија 44:18). Ко би уопште могао да има такав утицај над људима? Иконокластички концил из 754. н. е. објавио је да је поштовање ликова увео Сатана како би човека одмамио од правог Бога. Да ли је тај закључак био исправан?

Да, јер је у складу с надахнутом Библијом, која је вековима раније тврдила да је главни Божји непријатељ, Сатана Ђаво, ’ослепио разуме‘ људи тако да им „не засветли“ истина (2. Коринћанима 4:4). Тако, када неко поштује лик, уместо да се приближи Богу, он у ствари служи интересима демона̂ (1. Коринћанима 10:19, 20).

Приближити се Богу

Ликови нам не могу помоћи да се приближимо Богу. Величанствени Створитељ, Јехова Бог, осећа одвратност према обожавању ликова (Деутероном 7:25). „Јехова је Бог који захтева искључиву оданост“ (Наум 1:2, NW). Он каже: „Ја сам Јехова. То је име моје; и никоме другоме нећу дати своју славу, ни хвалу своју резаним ликовима“ (Исаија 42:8, NW). У складу с тим, Библија упозорава да они који поштују ликове „неће наследити краљевства Божјега“ (Галатима 5:19-21).

Међутим, Јехова је такође милосрдан Бог који прашта. Библија спомиње оне који су се од својих идола окренули Богу и који су након прекидања својих идолопоклоничких поступака били проглашени праведнима (1. Коринћанима 6:9-11; 1. Солуњанима 1:9). Они су узели у обзир Исусове речи: „Бог је Дух, и који га обожавају, морају га обожавати духом и истином“ (Јован 4:24, NW).

Искрено проучавање Библије откриће да није тешко приближити се Богу (Дела 17:26-28). Он је срдачне, приступачне личности пуне љубави, и он нас позива и од нас очекује да с њим развијемо присан однос (Исаија 1:18).

Јеховини сведоци те позивају да упознаш нашег небеског Оца као Особу, да научиш о његовом имену, Јехова, и о његовим врлинама и поступцима с човечанством. Кроз стране његове Речи, Библије, схватићеш због чега ти заиста није потребна никаква визуелна помоћ, као што су кипови и слике, да би се приближио Богу. Да, „приближите се к Богу, и он ће се приближити к вама“ (Јаков 4:8).

[Оквир на 6. страни]

Историчари увиђају да...

◻ „Добро је позната чињеница да Будизам, утемељен у шестом веку пре н. е., све до првог века н. е. није видео први лик свог утемељитеља.“

„Хиндуистичка традиција је вековима била у основи аниконска [без идола или ликова].“

„И хиндуизам и будизам су започели аниконски, и тек су постепено у своје обожавање прихватили ликове. И хришћанство је учинило исто“ (The Encyclopedia of Religion, од Mircee Eliadea).

◻ „Из разних библијских извештаја је очигледно да је право обожавање Бога било ослобођено ликова... У НЗ [Новом завету] је такође забрањено обожавање страних богова и идола“ (New Catholic Encyclopedia).

◻ „Ликови су у обожавању прахришћана били непознати“ (Cyclopedia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature, од McClintocka и Stronga).

◻ „Никакав траг употребе кипова или слика у обожавању хришћана, ни јавном ни приватном, не може се наћи ни у Новом завету, нити у било којим изворним списима првог века хришћанства“ (A Concise Cyclopedia of Religious Knowledge, од Eliasa Benjamina Sanforda).

◻ „Рани хришћани би с ужасом гледали само на предлог да се ставе ликови у цркве, а клањање и мољење пред њима не би сматрали ништа мањим од идолопоклонства“ (History of the Christian Church, од Johna Fletchera Hursta).

◻ „Рана црква се доследно противила прављењу и поштовању портрета Христа и светаца“ (The New Encyclopædia Britannica).

◻ „Иако працрква није била несклона уметности, ипак није имала никаквих ликова Христа“ (Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge).

[Слика на 7. страни]

Исус је нагласио да Бог тражи оне који ’Оца обожавају духом и истином‘