Обожавај Бога како Он то жели

ИСУС је у својој молитви Богу рекао: „Ово значи вечни живот, да спознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа” (Јован 17:3, НС). Каква је то спознаја? „[Божја] је воља да се људи свих врста спасе и дођу до тачне спознаје истине” (1. Тимотеју 2:4, НС). The Amplified Bible преводи овај ставак овако: „Тачно и исправно спознају [божанску] Истину.”

Бог, дакле, жели да тачно, у складу с библијском истином, упознамо њега и његове намере. А Божја реч, Библија, извор је те истине (Јован 17:17; 2. Тимотеју 3:16, 17). Кад људи тачно сазнају што Библија каже о Богу, тада неће бити као они споменути у Римљанима 10:2, 3 (НС), који су имали „ревност за Бога, али не према тачној спознаји”. Или као Самарићани, којима је Исус рекао: „Ви обожавате оно што не познате” (Јован 4:22, НС).

Према томе, ако желимо Божје признање, морамо се упитати: Шта Бог каже о себи? Како он жели да га се обожава? Какве су његове намере и како се ми можемо с њима ускладити? Тачна спознаја истине пружа нам исправне одговоре на таква питања. У том случају можемо обожавати Бога онако како он то жели.

Оно што обешчашћује Бога

„ЈА ЧАСТИМ оне који мене часте”, каже Бог (1. Царевима 2:30, Ст). Да ли почашћујемо Бога тиме ако некога називамо њему равним? Да ли га почашћујемо ако Марију називамо ’мајком Божјом’ и ’Посредницом. . . између Створитеља и Његових створења’, како то чини New Catholic Encyclopedia? Не, такве идеје вређају Бога. Нико њему није раван; он нема телесну мајку, јер Исус није Бог. И не постоји никаква „Посредница”, јер Бог је поставио само ’једног посредника између Бога и људи’, Исуса (1. Тимотеју 2:5; 1. Јованова 2:1, 2).

Ван сваке сумње, наука о Тројству збунила је људе и разводнила њихово разумевање правог Божјег положаја. Она спречава људе да упознају Универзалног Суверена, Јехову Бога, и да га обожавају онако како он то жели. Како је рекао теолог Ханс Кинг, „зашто би било ко хтео да дода нешто Божјој јединки и јединствености, а што би ту јединку и јединственост само могло разводнити и поништити?” Али, управо то је учинило веровање у Тројство.

Они који верују у Тројство не ’држе Бога у тачној спознаји’ (Римљанима 1:28, НС).У истом ставку даље се каже: „Бог их је предао неодобреном стању мисли, да чине што се не пристоји.” Од 29. до 31. ставка набрајају се такве ствари које се ’не пристоје’, као што су ’убојства, сукоби, лажни договори, недостатак природне склоности, немилосрдност’. Све ово чине религије које прихватају Тројство.

Например, тринитаријанци су често прогонили и чак убијали оне који су одбацивали науку о Тројству. Осим тога, убијали су и своје истомишљенике у ратовима. Шта се ’не пристоји’ више од тога да католици убијају католике, православци православце, протестанти протестанте — а све у име истог троједног Бога?

Међутим, Исус је јасно рекао: „По овоме ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом” (Јован 13:35, НС). Божја реч то надаље објашњава речима: „По томе се познају деца Божја и деца Ђавоља: Ко год не врши праведност не потиче од Бога, а тако ни онај ко не љуби брата својега.” Они који убијају своју духовну браћу су као „Кајин, који је потицао од злога [Сатане] и убио брата својега” (1. Јованова 3:10-12, НС).

Према томе, збуњујуће науке о Богу довеле су до поступака који повређују његове законе. Дански теолог Søren Kierkegaard је добро описао управо оно што се збивало у тзв. хришћанству: „Свет хришћанства одрекао се хришћанства, а да тога није сасвим свестан.”

Духовно стање тзв. хришћанства одговара ономе што је писао апостол Павле: „Они јавно изјављују да познају Бога, али га се одричу својим делима, јер су одурни и непослушни и ни за какво добро дело ваљани” (Титу 1:16, НС).

Ускоро, кад Бог овај садашњи састав ствари приведе крају, тринитаријанско хришћанство биће позвано на одговорност. Биће неповољно осуђено због поступака и наука којима је обешчашћивало Бога (Матеј 24:14, 34; 25:31-34, 41, 46; Откривење 17:1-6, 16; 18:1-8, 20, 24; 19:17-21).

Одбацити Тројство

НЕМА компромиса у вези са Божјим истинама. Стога, обожавати Бога онако како он то жели значи одбацити науку о Тројству. Та је наука у супротности с оним што су веровали и научавали пророци, Исус, апостоли и први хришћани. То је у супротности и с оним што сам Бог каже о себи у својој надахнутој Речи. Он каже: „Ја сам Бог, и нема другога; Бог, нитко ми сличан није!” (Исаија 46:9, Ст).

Богу није у интересу да себе учини замршеним и тајанственим. Насупрот томе, што су људи више збуњени у вези Бога и његових намера, то више одговара Божјем Непријатељу, Сатани, Ђаволу, ’богу овога света’. Он је тај који унапређује такве лажне науке да би ’ослепио разуме неверника’ (2. Коринћанима 4:4). А наука о Тројству служи и интересу свештеника, који желе задржати своју власт над људима, те ствар приказују тако као да само теолози то могу разумети. (Види Јован 8:44.)

Тачна спознаја Бога доноси велико олакшање. Ослобађа нас наука које нису у складу с Речју Божјом и од организација које су кренуле путем отпадника. Као што је Исус рекао: „Познат ћете истину и истина ће вас ослободити” (Јован 8:32, НС).

Одајући част Богу као врховном Бићу и обожавајући га онако како он то жели, можемо избећи осуду коју ће он ускоро изрећи над отпадничким хришћанством. Уместо тога, моћи ћемо се радовати Божјој наклоности коју ћемо уживати онда кад овај састав дође своме крају: „Свет пролази, а тако и жеља његова, а ко чини Божју вољу остаје заувек” (1. Јованова 2:17; НС).

[Слика на 31. страни]

Ова вековима стара скулптура у Француској приказује круњење „девице” Марије од стране Тројства. Веровање у Тројство довело је до тога да се Марију слави као „Мајку Божју”