Како се објашњава Тројство?

РИМОКАТОЛИЧКА црква даје следеће објашњење: „Израз Тројство означава централну науку хришћанске религије. . . Зато се каже у атаназијском веровању: ’Отац је Бог, Син је Бог и Свети Дух је Бог, а ипак то нису три Бога, него само један Бог.’ У том Тројству. . . Особе су једнако вечне и једнако велике: ниједна није створена и све су свемоћне” (The Catholic Encyclopedia).

Готово све остале цркве хришћанства заступају исто гледиште. Грчка православна црква, на пример, такође означава Тројство ’темељном науком хришћанства’, и чак каже: „Хришћани су особе које признају Исуса Богом.” У књизи Our Orthodox Christian Faith (Наша православна хришћанска вера), један заступник ове цркве пише: „Бог је троједан. . . Отац је у потпуности Бог. Син је у потпуности Бог. Свети Дух је у потпуности Бог.”

Дакле, сматра се да је Тројство „Бог у три особе”. За сваку ову особу се каже да је без почетка и да је вечна. За сваку се каже да је свемогућа и да ниједна није већа или мања од друге.

Да ли је ово објашњење тешко разумљиво? Многи искрени верници сматрају га замршеним, противречним нормалној логици, посве различитим од свега што познају из искуства. Они питају: „Како може Отац бити Бог, Исус бити Бог и свети дух бити Бог, а ипак да то нису три Бога, него само један Бог?”

„За људе несхватљиво”

ОВА збрка је надалеко раширена. The Encyclopedia Americana пише да је наука о Тројству „за људе несхватљива”.

Многи који верују у Тројство такође га сматрају тајном. Монсињор Јуџин Кларк је рекао: „Бог је један и Бог је троједан. Будући да у делима стварања не постоји ништа слично, то не можемо разумети, можемо само веровати.” Кардинал Џон О’Конор пише: „Ми знамо да је то велика тајна у коју не можемо проникнути.” А папа Јован Павле II је говорио о „недокучивој тајни троједног Бога”.

У делу A Dictionary of Religious Knowledge (Речник верске спознаје) пише: „Шта је ова наука или, тачније речено, како је треба објаснити, ни сами тринитаријанци нису у томе јединствени.”

Стога је разумљиво зашто New Catholic Encyclopedia запажа: „Мало је учитеља тринитаријанске теологије у римокатоличким богословијама којима богословци нису понекад поставили питање: ’Како се проповеда Тројство?’ Ово питање није само симптоматично за збуњеност студената, него по свој прилици и за исту такву збуњеност њихових професора.”

Колико је ова примедба тачна може се видети ако одемо у неку библиотеку и читамо књиге о Тројству. Безбројне странице написане су у покушају да се објасни ова наука. Међутим, након што смо се пробили кроз лавиринт збрканих теолошких израза и објашњења, одлазимо незадовољни.

Језуит Џозеф Бракен у вези тога запажа у својој књизи What Are They Saying About the Trinity? (Шта кажу о Тројству?): „Свештеници који су за време студијских година у богословијама. . . с муком проучавали Тројство, оклевају га с проповедаонице проповедати својим верницима — чак у недељу Тројства. . . Зашто би људима досађивали с нечим што на крају ионако неће исправно разумети?” Такође је рекао: „Тројство је службено вероучење, али оно има мало или нема уопште [утицаја] на свакодневницу и верски живот хришћанина.” Ипак, то је „централна наука” цркви!

Католички теолог Ханс Кинг у својој књизи Christianity and the World Religions (Хришћанство и религије света) запажа да је наука о Тројству била разлог зашто цркве нису могле напредовати у дијалогу с нехришћанским народима. Он пише: „Чак добро обавештеним муслиманима никако није јасно, а досад ни Јеврејима никад није било јасно Тројство. . . Очигледно да за хришћанску науку о Тројству употребљене дистинкције [разлике] између једног и троје не задовољавају муслимане, да их сви ови теолошки појмови који потичу из сиријског, грчког и латинског пре збуњују него просветљују. Муслимани то све сматрају игром речи. . . Зашто би неко желео додати нешто предоџби о једном Богу и његовој јединствености и тиме ту предоџбу само разводнити или поништити?”

„Бог није Бог нереда”

КАКО је могла настати тако збуњујућа наука? The Catholic Encyclopedia тврди: „Тако тајанствена догма претпоставља божанско откривење.” Католички научници Карл Ранер и Херберт Форгримлер у свом делу Theological Dictionary (Теолошки речник) пишу: „Тројство је тајна. . . у строгом смислу. . . коју се не може спознати без откривења, а чак ни након откривења не може бити у потпуности схватљива.”

Међутим, ако се тврди да је Тројство, будући да је тако збуњујућа тајна, морало доћи путем божанског откривења, онда настаје други велики проблем. Који? Па, само божанско откривење не допушта такво схваћање о Богу: „Бог није Бог нереда” (1. Коринћанима 14:33, НС).

Може ли обзиром на ову изјаву, Бог бити одговоран за науку о себи која је толико збркана да је чак ни научниции који владају хебрејским, грчким и латинским не могу објаснити?

Уосталом, морају ли људи бити теолози да би ’спознали јединог истинитиог Бога, и онога кога је послао, Исуса Христа’? (Јован 17:3, НС). Ако је тако, зашто је онда тако мало образованих јеврејских верских вођа препознало Исуса као Месију? Уместо тога, скромни сељаци, рибари, сакупљачи пореза и домаћице постали су верни Исусови ученици. Ови једноставни људи били су толико уверени у оно што је Исус научавао о Богу да су и друге могли поучавати о томе и да су чак били спремни умрети за своју веру (Матеј 15:1-9; 21:23-32, 43; 23:13-36; Јован 7:45-49; Дела апостолска 4:13).

[Слика на 4. страни]

Не верске вође, него скромни, једноставни људи постали су Исусови ученици