5. библијска књига — Поновљени закони

(ПЕТА КЊИГА МОЈСИЈЕВА)

Писац: Мојсије

Место писања: моавске равнице

Писање завршено: 1473. пре. н. е.

Обухваћено раздобље: 2 месеца (1473. пре. н. е.)

1. Која би се питања могла поставити у вези са уласком Израелаца у Обећану земљу?

ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ садрже снажну поруку за Јеховин народ. Након што су четрдесет година лутали пустињом, Израелци су дошли надомак Обећане земље. Шта их је тамо чекало? На које су специфичне проблеме наишли с друге стране Јордана? Шта је Мојсије на крају живота имао да каже народу? Могли бисмо да се питамо и како нама могу користити одговори на ова питања.

2. Зашто су Поновљени закони важни и јединствени?

² Одговоре на ова питања можемо наћи у Мојсијевим речима записаним у петој књизи Библије, Поновљеним законима. Иако се у Поновљеним законима понављају многе појединости из претходних књига, порука ове књиге је важна и јединствена. Зашто то можемо рећи? Поновљени закони додатно наглашавају важност Божје поруке јер је писана у значајном историјском тренутку, када је Јеховином народу требало снажно и поуздано вођство. Управо је требало да уђу у Обећану земљу с новим вођом. Требало их је охрабрити да крену у освајање, али истовремено су им била потребна и Божја упозорења како би могли исправно поступати и добити Јеховин благослов.

3. Шта је Мојсије наглашавао у Поновљеним законима и зашто је то важно за нас?

³ Због тога је Јеховин дух подстакао Мојсија да снажним речима подстакне Израелце да буду послушни и верни. Мојсије је у целој књизи наглашавао да је Јехова Свевишњи Бог, који захтева да се оданост исказује искључиво њему и који жели да га његов народ ’воли свим срцем, душом и снагом‘. Он је „Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велик и моћан, који улива страх, који није пристран и не прима мито.“ Он не допушта да му ико буде супарник. Послушност Богу доноси живот, а непослушност смрт. Јеховине поуке и савети записани у Поновљеним законима били су управо оно што је Израелцима требало јер су их припремали за значајне подухвате који су стајали пред њима. Те опомене и савети потребни су и нама како бисмо се бојали Јехове и светили његово име у овом поквареном свету (П. зак. 5:9, 10; 6:4-6; 10:12-22).

4. Шта значи назив Поновљени закони и која је сврха ове књиге?

⁴ Назив Поновљени закони потиче од назива Дефтерономион из грчке Септуагинте, што је сложеница од дефтерос („други“) и номос („закон“) и значи „други закон; понављање закона“. Тај назив је грчки превод хебрејског израза мишне хатора из Поновљених закона 17:18, а исправан превод тог хебрејског израза гласи ’препис закона‘. Међутим, иако се ова библијска књига назива Поновљени закони, она није други закон нити понављање Закона. Напротив, она је објашњење Закона. Она је подстицала Израелце да воле и слушају Јехову у Обећаној земљи у коју је ускоро требало да уђу (1:5).

5. Шта доказује да је Мојсије написао Поновљене законе?

⁵ Будући да је она пети свитак, то јест пета књига Пентатеуха, сигурно ју је написала иста особа која је написала и претходне четири књиге, а то је био Мојсије. На самом почетку Поновљених закона стоји да су то „речи које је Мојсије упутио целом Израелу“, а касније у књизи наилазимо на изјаве као што су „затим је Мојсије написао овај закон“ и „Мојсије [је] тог дана написао ову песму“, које јасно потврђују да је он написао Поновљене законе. Мојсијево име се појављује у књизи скоро четрдесет пута, обично као назнака од кога потичу записане речи. Већи део књиге написан је у првом лицу, које указује на Мојсија. Завршне стихове који су додати након Мојсијеве смрти вероватно је написао Исус Навин или првосвештеник Елеазар (1:1; 31:9, 22, 24-26).

6. (а) Које раздобље обухватају Поновљени закони? (б) До када је писање књиге било завршено?

⁶ Када су се одиграли догађаји који су описани у Поновљеним законима? На почетку књиге стоји: „Четрдесете године, једанаестог месеца, првог дана тог месеца, Мојсије је рекао синовима Израеловим.“ Књига Исуса Навина се надовезује на Поновљене законе. У њој се на почетку говори шта се догађало три дана пре него што су прешли Јордан „десетог дана првог месеца“ (П. зак. 1:3; Ис. Нав. 1:11; 4:19). Из тога можемо закључити да су се догађаји описани у Поновљеним законима могли одиграти у раздобљу од два месеца и недељу дана. Међутим, у оквиру тих девет недеља народ је тридесет дана туговао због Мојсијеве смрти (П. зак. 34:8). То у основи значи да су се сви догађаји описани у Поновљеним законима одиграли у једанаестом месецу четрдесете године. И писање књиге углавном је било завршено до краја тог месеца, јер је Мојсије умро почетком дванаестог месеца четрдесете године, то јест почетком 1473. пре. н. е.

7. Шта доказује да су Поновљени закони надахнути од Бога?

⁷ Докази који потврђују да су прве четири књиге Пентатеуха надахнуте од Бога важе и за пету књигу, Поновљене законе. Она је једна од четири књиге хебрејског дела Библије које се најчешће цитирају у грчком делу Библије. Остале три су Постанак, Псалми и Исаија. Има 83 цитата у чак седамнаест књига грчког дела Библије у којима се указује на Поновљене законе.

8. Како је сам Исус посведочио да су Поновљени закони надахнути од Бога?

⁸ Најснажнији доказ да су Поновљени закони надахнути од Бога пружио је сам Исус. На почетку његове службе Ђаво га је трипут искушавао, а Исус му је трипут одговорио: „Писано је.“ Где је писано? У Поновљеним законима (8:3; 6:16, 13), које је Исус цитирао као надахнути текст на који се позивао: „Човек не сме да живи само од хлеба, него треба да живи и од сваке речи која излази из Јеховиних уста.“ „Не искушавај Јехову, свог Бога!“ „Јехову, свог Бога, обожавај и једино њему служи“ (Мат. 4:1-11). Када су једном другом приликом фарисеји хтели да га искушају у вези с Божјим заповестима, Исус им је цитирао ’највећу и прву заповест‘ из Поновљених закона 6:5 (Мат. 22:37, 38; Мар. 12:30; Лука 10:27). Исусово сведочанство на уверљив начин доказује да су Поновљени закони надахнути од Бога.

9. Који ванбиблијски докази потврђују веродостојност Поновљених закона?

⁹ Осим тога, догађаји и изјаве наведене у овој књизи тачно одговарају тадашњим историјским приликама и окружењу. Све што пише о Египту, Ханану, Амалику, Амону, Моаву и Едому одговара историјском оквиру, а и географски називи су тачно наведени.a Археологија проналази све више доказа који говоре у прилог поузданости Мојсијевих записа. Хенри Хали је написао: „Археологија је у последње време изнела на видело доказе који су толико јасни да је то довело до великог заокрета према конзервативном мишљењу [да је Мојсије написао Пентатеух]. Теорија да у Мојсијево време људи нису били писмени у потпуности је побијена. У Египту, Палестини и Месопотамији сваке године се ископавају нови докази, било на натписима било у слојевима земље, који потврђују да су записи из [хебрејског дела Библије] историјски веродостојни. Неоспорно је да чак и ’наука‘ све више поштује традиционално мишљење да је Мојсије аутор тих записа.“b Дакле, и ванбиблијски докази потврђују да су Поновљени закони, једнако као и други делови Пентатеуха, истинит и веродостојан запис који је саставио Божји пророк Мојсије.

САДРЖАЈ ПОНОВЉЕНИХ ЗАКОНА

10. Од чега се састоје Поновљени закони?

¹⁰ Књига се углавном састоји од низа Мојсијевих говора које је он изнео пред Израелцима у моавским равницама наспрам Јерихона. Први говор се завршава у 4. поглављу, други се протеже све до краја 26. поглавља, трећи до краја 28. поглавља, а четврти се завршава у 30. поглављу. Мојсије је затим дао последња упутства јер је ускоро требало да умре. Између осталог, наименовао је Исуса Навина за свог наследника, а затим је написао диван хвалоспев Јехови. Након тога је благословио израелска племена.

11. Како је Мојсије започео свој први говор?

¹¹ Мојсијев први говор (1:1–4:49). Тај говор је представљао историјски увод у оно што је следило. Мојсије је најпре говорио о томе како је Јехова верно помагао свом народу. Рекао је Израелцима да иду и заузму земљу коју је Бог обећао њиховим праочевима Аврахаму, Исаку и Јакову. Говорио је о томе како је Јехова теократски организовао свој народ на самом почетку путовања кроз пустињу, кад му је рекао да изабере мудре, разборите и искусне људе да буду поглавари над хиљаду, сто, педесет и десет људи. Била је то сјајно организована заједница коју је надгледао Јехова. Тако су Израелци „прошли сву ону велику и застрашујућу пустињу“ (1:19).

12. Којих се догађаја Мојсије присетио из времена када су се уходе вратиле из Ханана?

¹² Затим се Мојсије присетио како су згрешили и побунили се када су чули извештај ухода који су се вратили из Ханана и како су се жалили да их Јехова мрзи и да их је извео из Египта како би их предао Аморејима. Зато што му нису веровали, Јехова је том злом нараштају рекао да нико осим Халева и Исуса Навина неће видети ту добру земљу. Тада су поново бунтовно реаговали и без Божјег одобрења дрско кренули у напад на непријатеља, тако да су их Амореји гонили попут роја пчела и растерали их.

13. На темељу чега је Мојсије уверио Исуса Навина у победу?

¹³ Након тога су се запутили преко пустиње према Црвеном мору и током 38 година помро је цели нараштај мушкараца способних за рат. После тога им је Јехова заповедио да пређу долину Арнон и почну да освајају земљу северно од ње: „Данас ћу почети да ширим ужас и страх од тебе међу народима под целим небесима, који ће чути глас о теби. Они ће се узнемирити и због тебе ће их обузети болови попут порођајних болова“ (2:25). Сион и његова земља пали су у руке Израелцима, који су затим освојили и Огово краљевство. Мојсије је с поуздањем рекао Исусу Навину да ће се Јехова исто тако борити за Израелце док не победе и сва друга краљевства. Тада је Мојсије молио Бога да му ипак допусти да пређе у добру земљу преко Јордана, али Јехова је то одбио и рекао му да постави Исуса Навина за вођу, да га охрабри и ојача.

14. Како је Мојсије истакао важност Божјег закона и зашто је било важно да Израелци исказују оданост искључиво Богу?

¹⁴ Мојсије је истакао велику важност Божјег закона и упозорио Израелце да ништа не додају нити одузимају Божјим заповестима. Непослушност ће имати страшне последице: „Само се чувај и добро пази на своју душу да не би заборавио оно што су твоје очи виделе и да ти то не изађе из срца све дане твог живота. И поучавај о томе своје синове и своје унуке“ (4:9). Израелци нису видели никакав лик на Хориву када им је Јехова под застрашујућим околностима дао Десет заповести. Доживели би пропаст ако би се приклонили идолопоклонству и обожавању ликова, јер је, како је то Мојсије рекао, „Јехова, твој Бог, ватра која прождире, Бог који захтева да се оданост исказује искључиво њему“ (4:24). Бог их је изабрао јер је волео њихове праочеве. Нема другог Бога горе на небу ни доле на земљи. Мојсије их је подстицао да слушају Бога како би ’продужили своје дане на земљи коју им је дао Јехова, њихов Бог‘ (4:40).

15. Наброј градове-уточишта источно од Јордана.

¹⁵ Када је завршио свој снажан говор, Мојсије је одвојио Восор, Рамот и Голан да буду градови-уточишта источно од Јордана.

16. Шта је Мојсије истицао у свом другом говору?

¹⁶ Мојсијев други говор (5:1–26:19). То је био позив Израелцима да послушају Јехову, који им је говорио лицем у лице на Синају. Запази да је Мојсије поновио Закон уносећи неке потребне промене и тако га прилагодио њиховом новом начину живота с друге стране Јордана. Он није само набрајао прописе и уредбе. Из сваке Мојсијеве речи видело се да му је срце било пуно ревности и да је био одан свом Богу. Говорио је за добробит народа. У целом говору је истицао колико је важно искрено и од срца слушати Закон, а не под присилом.

17. Како је требало да Израелци узврате Јехови љубав коју им је показао?

¹⁷ Мојсије је најпре поновио Десет заповести. Рекао је Израелцима да треба да их слушају, да не одступају ни десно ни лево, како би продужили своје дане у земљи коју је требало да заузму и веома се умножили. Казао је: „Чуј, Израеле: Јехова, наш Бог, један је Јехова“ (6:4). Требало је да га воле свим срцем, душом и снагом, и да своје синове поуче о великим знаковима и чудима која је Јехова учинио у Египту. Нису смели да склапају бракове с Хананцима, који су били идолопоклоници. Јехова је изабрао Израелце да буду његово драгоцено власништво не зато што су били највећи од свих народа, него зато што их је волео и што је желео да одржи реч коју је дао њиховим праочевима. Израелци су морали да се чувају да не упадну у замку демонске религије, требало је да униште све идоле у земљи и да се држе Јехове, истинитог и ’великог Бога који улива страх‘ (7:21).

18. На које је опасности Мојсије упозорио Израелце?

¹⁸ Јехова их је четрдесет година у пустињи учио понизности и показао им да човек не живи само од мане или хлеба него и од сваке речи која излази из његових уста. Током свих тих година исправљања, њихова одећа се није истрошила нити су им ноге отицале. Сада је дошло време да уђу у земљу благостања и изобиља! Међутим, морали су да пазе да не упадну у замку материјализма и самоправичности и да увек имају на уму да Јехова ’даје снагу да се стиче богатство‘ и да он одузима земљу злим народима (8:18). Затим је Мојсије набројао ситуације када су Израелци изазивали Бога. Требало је да упамте како се Јехова разгневио на њих у пустињи, па их је казнио пошашћу, ватром и помором. Требало је да упамте да је обожавање златног телета било погубно за њих. То је изазвало Јеховин силан гнев, па су и плоче Закона биле разбијене и требало их је поново исклесати (Изл. 32:1-10, 35; 17:2-7; Бр. 11:1-3, 31-35; 14:2-38). Сада је требало да служе Јехови и да приону уз њега, јер их је он волео због њихових очева и омогућио је да их буде „много као звезда на небесима“ (П. зак. 10:22).

19. Шта су Израелци могли да изаберу и које законе је Мојсије навео?

¹⁹ Израелци су морали да се држе „свих заповести“, да у потпуности слушају Јехову и воле га јер је он био њихов Бог, и да му служе свим срцем и свом душом (11:8, 13). Ако му буду послушни, Јехова ће их подупирати и наградити. Међутим, требало је да усаде Божји закон у своје срце и да затим савесно поучавају своје синове о њему. Могли су да бирају између две могућности: послушности која води до благослова или непослушности која води до проклетства. Нису смели да ’пођу за другим боговима‘ (11:26-28). Након тога, Мојсије је навео одређене законе којих су Израелци морали да се држе када заузму Обећану земљу. То су били (1) закони о верском животу, (2) закони о праведном суђењу, управи и ратовању и (3) закони који су регулисали приватни и друштвени живот народа.

20. Који су закони регулисали верски живот?

²⁰ (1) Верски живот (12:1–16:17). Када су Израелци ушли у Обећану земљу, требало је да униште сваки траг криве религије — узвишице, олтаре, обредне стубове, обредна дебла и ликове. Израелци су смели да приносе жртве само на месту које је њихов Бог Јехова изабрао да тамо пребива његово име и тамо су сви морали да долазе и радују се пред њим. Прописи о једењу меса и о жртвама редовно су били пропраћени опоменама да се не сме јести крв. „Само буди чврст у својој одлуци да не једеш крв... Не једи је, да би било добро теби и твојим синовима после тебе, јер чиниш оно што је исправно у Јеховиним очима“ (12:16, 23-25, 27; 15:23). Мојсије је затим отворено осудио идолопоклонство. Израелци нису смели да показују ни најмање занимање за криву религију. Ако се показало да је неко лажни пророк, морао је бити погубљен. То је важило и за отпаднике, чак ако се радило и о драгом члану породице, пријатељу или о целим градовима. Затим се наводе прописи о чистој и нечистој храни, плаћању десетка и бризи за свештенике и Левите. Израелци су морали да буду обзирни и да штите права дужника, сиромаха и робова. На крају је Мојсије говорио о годишњим празницима као о приликама да народ захвали Јехови за све благослове: „Три пута у години сви мушкарци нека се покажу пред Јеховом, твојим Богом, на месту које он изабере: на Празник бесквасних хлебова, на Празник седмица и на Празник сеница. Нико да не долази пред Јехову празних руку“ (16:16).

21. Којим законима је требало да се засигура праведно суђење у Израелу и које важно пророчанство је објавио Мојсије?

²¹ (2) Правда, управа и ратовање (16:18–20:20). Мојсије је најпре дао законе о судијама и управитељима. Истакао је колико је важно да се праведно суди и да Јехова мрзи мито и извртање правде. Затим је објаснио поступак утврђивања доказа и решавања спорова. „Онај ко заслужује смрт нека буде погубљен на темељу изјаве два или три сведока“ (17:6). Навео је законе који су се односили на краљеве. Донесени су и прописи о материјалном подупирању свештеника и Левита. Спиритизам је био забрањен јер је ’одвратан Јехови‘ (18:12). Мојсије је објавио и шта ће се догодити у далекој будућности: „Јехова, твој Бог, подигнуће ти између вас, од твоје браће, пророка као што сам ја. Њега слушајте“ (18:15-19). Међутим, сваки лажни пророк морао је да умре. Овај део се завршава законима о градовима-уточиштима, крвној освети, условима за ослобађање од војне службе и правилима ратовања.

22. Наведи неке законе који су се односили на приватни и друштвени живот Израелаца.

²² (3) Приватни и друштвени живот (21:1–26:19). Израелци су добили и законе који су се односили на њихов свакодневни живот, на пример како поступити ако би неко нашао убијеног човека, затим закон о склапању брака са заробљеним женама, о праву првенаштва, бунтовном сину, вешању злочинца на стуб, доказу девичанства, сексуалним злочинима, кастрирању, незаконитим синовима, опхођењу према странцима, хигијени, плаћању камата, испуњавању завета, разводу, отмици, зајмовима, плати и пабирчењу. Човек је могао бити кажњен с највише 40 удараца. Бику који је вршио жито нису смела да се завежу уста. Дати су и прописи о деверском браку. Морали су да се користе тачни тегови, јер Јехова мрзи неправду.

23. Који су благослови били обећани Божјем народу ако буде слушао његове заповести?

²³ Пре него што је закључио овај упечатљив говор, Мојсије је поново навео како су Амаличани напали с леђа уморне Израелце када су излазили из Египта. Зато је заповедио Израелцима: „Избриши спомен на Амалика под небесима“ (25:19). Након уласка у Обећану земљу морали су радосно приносити првине од плодова земље, давати десетке и у молитви захваљивати Јехови: „Ти погледај из свог светог пребивалишта, с небеса, и благослови свој народ Израел и земљу коју си нам дао, као што си се заклео нашим праочевима, земљу у којој тече мед и млеко“ (26:15). Ако буду извршавали те заповести свим срцем и душом, Јехова ће их ’узвисити изнад свих других народа које је створио, и доносиће му хвалу, славу и част, и биће народ свет Јехови, свом Богу, као што је обећао‘ (26:19).

24. Који су благослови и проклетства обзнањени Израелцима у трећем говору?

²⁴ Мојсијев трећи говор (27:1–28:68). Израелске старешине и свештеници били су уз Мојсија док је он детаљно описивао проклетства којима ће Јехова казнити непослушност и благослове којима ће наградити верност. Народ је добио застрашујућа упозорења шта ће му се догодити ако буде неверан Богу. Ако Израелци, Божји свети народ, буду слушали глас свог Бога Јехове, доживеће дивне благослове и сви ће народи видети да они носе Јеховино име. Али ако Израелци буду непослушни, Јехова ће послати на њих ’проклетство и пометњу и казну‘ (28:20). Удариће их страшним болестима, сушом и глађу. Непријатељи ће их прогонити и поробљавати, биће расејани из своје земље и истребљени. Сва та и многа друга проклетства задесиће их ’ако не буду савесно поступали по свим речима овог закона које су записане у овој књизи и ако се не буду бојали овог славног имена које улива страх, имена Јехове, њиховог Бога‘ (28:58).

25. (а) Који је савез Јехова склопио са Израелом? (б) Који је избор Мојсије ставио пред народ?

²⁵ Мојсијев четврти говор (29:1–30:20). Јехова је склопио савез са Израелом у Моаву. Тај савез се заснивао на Закону који је Мојсије поновио и објаснио и којим би се Израелци водили у Обећаној земљи. Свечана заклетва којом је савез био потврђен јасно је подсетила народ на обавезе које је требало да испуни. На крају је Мојсије узео за сведоке небеса и земљу и ставио пред народ живот и смрт, благослов и проклетство, а затим га подстакао: „Изабери живот да будеш жив и ти и твоје потомство, тако што ћеш волети Јехову, свог Бога, слушати његов глас и држати се њега, јер од њега зависи твој живот и дужина твојих дана, да би остао да живиш у земљи за коју се Јехова заклео твојим праочевима Аврахаму, Исаку и Јакову да ће им је дати“ (30:19, 20).

26. Шта је све Мојсије учинио непосредно пре своје смрти?

²⁶ Исус Навин постављен за вођу; Мојсијева песма (31:1–32:47). Тридесет и прво поглавље говори о томе како је Мојсије завршио писање Закона и како је затим заповедио да се тај Закон редовно чита пред народом. После тога је поставио Исуса Навина за вођу, рекао му да буде храбар и јак, написао је песму за спомен и завршио записивање Закона. Затим је заповедио да се књига Закона стави уз ковчег Јеховиног савеза. Након тога је изговорио речи песме пред целим народом, и тако им је последњи пут дао потребне савете.

27. Коју снажну поруку преноси Мојсијева песма?

²⁷ Мојсије је на почетку своје песме открио од кога заправо долази духовно освежавајућа поука коју он износи и изразио је велико цењење према тој особи: „Поука ће се моја као киша спустити, речи ће моје као роса падати, као ситна киша по трави, као велики пљусак по растињу, јер ћу објавити име Јеховино.“ Заиста, све заслуге треба приписати ’Богу нашем‘, ’Стени‘ (32:2-4). Треба објављивати да је његово дело савршено, да су његови путеви правда и да је веран, праведан и истинит. Израелцима је било на срамоту што су се покварили, премда их је Јехова као заштитник „оградио“ у празној пустињи где се чуло само завијање, чувао их као зеницу свог ока и лебдео над њима као орао над својим птићима. ’Угојио‘ их је, то јест ухранио, и прозвао их „Јешурун“ (што значи „честити“), а они су туђим боговима изазивали његову љубомору и постали „синови у којима нема верности“ (32:20). Јеховина је освета и казна. Он усмрћује и оживљује. Када он наоштри свој блистави мач и узме суд у своје руке, извршиће освету над својим противницима. Требало је да те речи улију у његов народ поверење. Биће то време да се ’народи веселе с његовим народом‘, као што се каже на упечатљивом крају песме (32:43). Да ли би иједан песник који не познаје истинитог Бога Јехову могао написати песму тако узвишене лепоте, снаге и дубине?

28. Како је Мојсије величао Јехову у свом последњем благослову?

²⁸ Мојсијев последњи благослов (32:48–34:12). Мојсије је добио последња упутства у вези са својом смрћу, али још није завршио службу коју је добио од Бога. Пре тога је требало да благослови Израел. При том је поново величао Јехову, Краља у Јешуруну, који је засјао с небројеним хиљадама својих светих анђела. Свако племе је поименце добило благослове, а затим је Мојсије дао хвалу Јехови, узвишеном Богу, рекавши: „Заклон је твој Бог прадавни, под тобом су вечне руке“ (33:27). Након тога, Мојсије је од срца и пун цењења изрекао народу последње речи: „Срећан си, Израеле! Ко је као ти, народ који Јехова спасава?“ (33:29).

29. По чему је Мојсије био посебан?

²⁹ Након што је видео Обећану земљу с горе Навав, Мојсије је умро, а Јехова га је сахранио у Моаву. До данашњег дана се не зна где му је гроб, тако да му нико није могао одавати част. Мојсије је живео сто и двадесет година, али „очи му нису биле ослабиле нити га је снага издала“. Јехова је преко њега учинио велике знакове и чуда и, као што каже последње поглавље, „у Израелу се више није појавио пророк као што је био Мојсије, кога је Јехова познавао лицем у лице“ (34:7, 10).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

30. По чему су Поновљени закони прикладан завршетак Пентатеуха?

³⁰ Поновљени закони су последња књига Пентатеуха и она повезује све што је раније било речено и учињено да би се објављивало и светило велико име Јехове Бога. Једино је он Бог, и он захтева да се оданост исказује искључиво њему и не допушта да му демонски богови кривих религија буду супарници. Сви хришћани треба да обрате посебну пажњу на важна начела на којима се темељи Божји закон и да слушају Бога како их не би стигло његово проклетство јер он оштри свој блистави мач да изврши освету над својим противницима. Његова највећа и прва заповест треба да им буде путоказ у животу: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свом својом снагом“ (6:5).

31. Како друге библијске књиге указују на Поновљене законе, што омогућује читаоцима да још више разумеју и цене Божје намере?

³¹ Остале библијске књиге често указују на Поновљене законе и тиме нам омогућују да још више разумемо и ценимо Божје намере. Исус је цитирао из Поновљених закона када је одговарао Ђаволу, али и у многим другим приликама. (Упоредити: П. зак. 5:16 — Мат. 15:4; П. зак. 17:6 — Мат. 18:16 и Јов. 8:17.) Слично је и у Откривењу, у којем прослављени Исус на крају упозорава колико је опасно нешто додати или одузети Јеховином пророчанству које је записано у свитку. (Упоредити: П. зак. 4:2 — Откр. 22:18.) Петар је цитирао из Поновљених закона како би у свом говору непобитно доказао да је Исус онај кога је Јехова обећао да ће подићи у Израелу као Христа и Пророка већег од Мојсија. (Упоредити: П. зак. 18:15-19 — Дела 3:22, 23.) Павле је цитирао Поновљене законе када је говорио о плати коју заслужују радници, о потреби да се оптужбе темељно испитају и поткрепе изјавама сведока, као и о васпитавању деце. (Упоредити: П. зак. 25:4 — 1. Кор. 9:8-10 и 1. Тим. 5:17, 18; П. зак. 13:14 и 19:15 — 1. Тим. 5:19 и 2. Кор. 13:1; П. зак. 5:16 — Еф. 6:2, 3.)

32. У ком смислу су нам Исус Навин, Гедеон и пророци добри примери?

³² Поуке и охрабрења из Поновљених закона нису црпели само хришћански писци грчког дела Библије него и Божје слуге из претхришћанског времена. Било би добро ако бисмо следили њихов пример. Размислимо о безусловној послушности Мојсијевог наследника Исуса Навина, који је потпуно уништио градове који су били поражени током освајања Ханана и при том, за разлику од Ахана, није узео ништа од плена. (Упоредити: П. зак. 20:15-18 и 21:23 — Ис. Нав. 8:24-27, 29.) Гедеон је био послушан Закону и зато је из своје војске одвојио људе који су се ’бојали и које је било страх‘. (Упоредити: П. зак. 20:1-9 — Суд. 7:1-11.) Пророци су управо из послушности Јеховином закону одважно и храбро објављивали у Израелу и Јуди осуду против одметничких народа. Амос је у томе одличан пример. (Упоредити: П. зак. 24:12-15 — Ам. 2:6-8.) Постоје дословно стотине примера који Поновљене законе повезују с другим деловима Божје Речи, показујући тако да је она саставни и корисни део једне складне целине.

33. (а) Како Поновљени закони хвале Јехову? (б) Како је овај свет показао да препознаје вредност начела из Божјег закона, као што то показује пропратна табела?

³³ Главна и основна одлика Поновљених закона јесте у томе што хвале Свевишњег Бога Јехову. У целој књизи се наглашава: ’Обожавај Јехову, буди одан искључиво њему.‘ Иако хришћани нису под Мојсијевим законом, његова темељна начела нису укинута (Гал. 3:19). Прави хришћани заиста могу доста тога научити из ове упечатљиве књиге Божјег закона, која је веома поучна и искрено и једноставно написана. Чак су и људи из света препознали изузетну вредност Јеховиног узвишеног закона, те су многи прописи из Поновљених закона уврштени у државне законе. Пропратна табела садржи занимљиве примере неких закона које су у начелу преузели или применили.

34. Која веза постоји између Поновљених закона и Божјег Краљевства?

³⁴ Осим тога, тумачења Закона садржана у овој књизи стављају нагласак на Божје Краљевство и продубљују наше цењење према њему. Зашто то можемо рећи? Док је Исус Христ као будући Краљ био на земљи, вешто се служио мислима из Поновљених закона, чиме је показао да добро зна шта ту пише и како то треба примењивати. Када буде проширио власт свог Краљевства по целој планети, владаће по праведним начелима тог истог Закона, а сви они који ће преко њега бити благословљени као ’потомство‘, то јест наследници Краљевства, мораће да се држе тих начела (Пост. 22:18; П. зак. 7:12-14). Зато је врло важно и корисно да се сви већ сада држимо тих начела. Овај Закон, стар 3 500 година, ни у ком случају није застарео, него и нама данас преноси снажну поруку и преносиће је све до новог света под влашћу Божјег Краљевства. Нека Јеховин народ и даље свети његово име примењујући све драгоцене поуке из Пентатеуха, чији су врхунац Поновљени закони — надахнута књига ’Писма‘ која вековима надахњује оне који је читају.

[Фусноте]

[Табела на 41. страни]

НЕКИ ТЕМЕЉНИ ЗАКОНИ ИЗ ПОНОВЉЕНИХ ЗАКОНА КОЈИ СУ УВРШТЕНИ У ДРЖАВНЕ ЗАКОНЕc

I. Лични и породични закони Поглавља и стихови

А. Међуљудски односи

1. Родитељи и деца 5:16

2. Прописи о браку 22:30; 27:20, 22, 23

3. Прописи о разводу 22:13-19, 28, 29

Б. Имовинска права 22:1-4

 II. Уставни закони

Б. Војни прописи

1. Ослобађање од војне службе 20:1, 5-7; 24:5

2. Војни заповедници 20:9

 III. Судство

А. Дужности судија 16:18, 20

Б. Врховни суд 17:8-11

 IV. Кривични закони

А. Злочини против државе

1. Мито, извртање правде 16:19, 20

2. Давање лажног исказа на суду 5:20

Б. Злочини против морала

1. Прељуба 5:18; 22:22-24

2. Недозвољени бракови 22:30; 27:20, 22, 23

В. Злочини против особе

1. Убиство и физички напад 5:17; 27:24

2. Силовање и завођење 22:25-29

 V. Закони који унапређују хуманост

А. Обзирност према животињама 25:4; 22:6, 7

В. Безбедносне норме за грађевине 22:8

[Фуснота]