Додатне информације о надахнутом Писму

6. додатак — Текст хришћанских, грчких књига Библије

Преписи текстова грчких књига Библије; како су те књиге преко рукописа на грчком и другим језицима стигле до нас; поузданост њиховог текста у данашњим Библијама.

1. Како је започео хришћански образовни програм?

ПРВИ хришћани су широм тада познатог света поучавали људе писаној ’Јеховиној речи‘ и објављивали њену поруку. Озбиљно су схватили речи које је Исус изговорио непосредно пре свог узласка на небо: ’Примићете снагу кад свети дух дође на вас и бићете ми сведоци у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и све до краја земље‘ (Иса. 40:8; Дела 1:8). Као што је Исус прорекао, првих 120 ученика је добило свети дух, који им је улио велику снагу и покренуо их на деловање. Било је то на Педесетницу 33. н. е. Истог дана, Петар је дао темељно сведочанство окупљеном мноштву и тиме је покренуо нови образовни програм, па су многи свим срцем прихватили поруку о којој је говорио и око 3 000 људи се придружило новооснованој хришћанској скупштини (Дела 2:14-42).

2. О чему је говорила добра вест која је почела да се објављује и шта су хришћани испољавали својим сведочењем?

² Након што су Исусови ученици добили подстицај на деловање какав није добила ниједна друга група људи у дотадашњој историји, покренули су образовни програм који се проширио у све делове тада познатог света (Кол. 1:23). Те предане Јеховине слуге су ревно кренуле од куће до куће, од града до града и од земље до земље, објављујући „добру вест о ономе што је добро“ (Рим. 10:15). Та добра вест је говорила о Христовој откупној жртви, о нади у ускрсење и о обећаном Божјем Краљевству (1. Кор. 15:1-3, 20-22, 50; Јак. 2:5). Никада пре тога људски род није чуо да неко тако сведочи заступајући нешто што се не види. То сведочење је било „доказ онога што је стварно, премда се не види“, било је то испољавање вере пред многима који су на темељу Исусове жртве прихватили Јехову као Врховног Владара (Јевр. 11:1; Дела 4:24; 1. Тим. 1:14-17).

3. Опиши хришћанске проповеднике из првог века н. е.

³ Ти хришћански проповедници — и мушкарци и жене — били су духовно просвећене Божје слуге. Знали су да читају и пишу. Добро су познавали свете списе. Били су обавештени о збивањима у свету. Навикли су да путују. Били су попут ројева скакаваца јер нису допустили да их иједна препрека заустави у ширењу добре вести (Дела 2:7-11, 41; Јоило 2:7-11, 25). Тада, у првом веку наше ере, проповедали су међу људима који су по много чему били слични данашњим људима.

4. Какве су текстове први хришћани писали под Јеховиним надахнућем и вођством?

⁴ Као напредни проповедници „речи живота“, ти први хришћани су знали да употребе практично сваки библијски свитак до ког су могли да дођу (Фил. 2:15, 16; 2. Тим. 4:13). Четворицу од њих, наиме Матеја, Марка, Луку и Јована, Јехова је надахнуо да запишу ’добру вест о Исусу Христу‘ (Мар. 1:1; Мат. 1:1). Неки од њих, као што су Петар, Павле, Јован, Јаков и Јуда, под надахнућем су написали посланице (2. Петр. 3:15, 16). Други су деловали као преписивачи тих надахнутих текстова, које су све бројније скупштине читале и међусобно размењивале (Кол. 4:16). Поврх тога, ’апостоли и старешине у Јерусалиму‘ доносили су под вођством Божјег духа одлуке у вези с хришћанским учењима, које су се записивале како би трајно остале сачуване. То тадашње водеће тело такође је слало писма са упутствима у скупштине које су се налазиле у разним земљама (Дела 5:29-32; 15:2, 6, 22-29; 16:4). Због тога су морали да организују сопствени систем доставе поште.

5. (а) Шта је кодекс? (б) У којој мери су први хришћани користили кодекс и које су његове предности?

⁵ Да би убрзали ширење библијских рукописа, и то у облику који је практичан за употребу, први хришћани су уместо свитака убрзо почели да користе кодекс. Кодекс је сличан савременој књизи, у којој је текст написан на странама које се могу листати. Таква форма текста била је практичнија од свитака, код којих је потребно много одмотавања и замотавања да би се пронашло одређено место у тексту. Осим тога, кодекс је омогућавао да се заједно увежу разни канонски списи, уместо да сваки од њих буде написан на засебном свитку. Први хришћани су били пионири у употреби кодекса. Можда су га управо они и измислили. И док су нехришћански писци споро прихватали кодекс, велика већина хришћанских рукописа из другог и трећег века долази у облику кодекса.a

6. (а) Који период називамо периодом класичног грчког језика, ко је стварао у том раздобљу и када се развио коине? (б) Како и у којим размерама је коине ушао у општу употребу?

⁶ Коине (заједнички, општи грчки) као средство комуникације. Такозвани класични период грчког језика трајао је од деветог до четвртог века пре н. е. То је било доба атичког и јонског дијалекта. У то време, а нарочито у петом и четвртом веку пре н. е., живели су и стварали бројни грчки драматичари, песници, говорници, историчари, филозофи и научници, од којих су чувени постали Хомер, Херодот, Сократ, Платон и други. Раздобље од отприлике четвртог века пре н. е. до шестог века н. е. било је доба коине језика, то јест заједничког (општег) грчког језика. Његовом развоју увелико су допринели војни походи Александра Великог, чија је војска била састављена од војника из свих делова Грчке. Они су говорили различитим грчким дијалектима и када су се они помешали, настао је заједнички дијалект — коине — који је ушао у општу употребу. Због Александрових освајања Египта, Азије и подручја све до Индије, коине се раширио међу многим народима, тако да је он постао међународни језик, а тај статус је задржао још вековима. Језик Септуагинте био је грчки коине којим се тада, у трећем и другом веку пре н. е., говорило у Александрији, у Египту.

7. (а) Како Библија показује да је у време Исуса и његових апостола коине био у општој употреби? (б) Зашто је коине био погодан језик за писање Божје Речи?

⁷ У време Исуса и његових апостола, коине је у Римском царству имао статус међународног језика. И Библија то потврђује. Када је Исус био прибијен на стуб, натпис који је постављен изнад његове главе морао је осим на хебрејском, језику којим су говорили Јудејци, бити написан и на латинском, то јест службеном језику земље, и грчком, који се на јерусалимским улицама могао чути готово једнако често колико и на улицама Рима, Александрије, па и саме Атине (Јов. 19:19, 20; Дела 6:1). Дела апостолска 9:29 говоре о томе да је Павле проповедао добру вест у Јерусалиму Јудејцима који су говорили грчки. Коине је до тада већ постао динамичан, жив, развијен језик — језик који је био погодан да га Јехова користи за остварење своје величанствене намере повезане с даљњим писањем његове Речи.

ГРЧКИ ТЕКСТ И ЊЕГОВИ ПРЕПИСИ

8. Зашто је добро упознати се с постојећом рукописном грађом грчких књига Библије?

⁸ У претходном додатку смо сазнали да је Јехова сачувао „воду“ истине у „резервоару“ надахнутих списа, то јест библијских књига које су изворно написане на хебрејском језику. Међутим, шта је с библијским књигама које су написали апостоли и други ученици Исуса Христа? Да ли су и оне с подједнаком пажњом сачуване до нашег времена? Ако се упознамо са огромном рукописном грађом на грчком и на другим језицима, видећемо да јесу. Као што је већ било објашњено, овај део библијског канона се састоји од 27 књига. Размотримо како је текст тих 27 књига био преписиван, како бисмо се уверили да је садржај изворног грчког текста остао сачуван све до данас.

9. (а) На ком језику су биле написане хришћанске библијске књиге? (б) По чему је Матејево јеванђеље изузетак?

⁹ Извор грчких рукописа. Двадесет и седам хришћанских канонских књига Библије написано је на грчком језику тог времена. Једино је Матејево јеванђеље очигледно било најпре написано на хебрејском који се користио у Библији, јер је било упућено Јеврејима. Јероним, преводилац Библије из четвртог века, навео је да је то Јеванђеље тек касније било преведено на грчки.b Превео га је вероватно сам Матеј јер је као римски државни службеник (порезник) несумњиво знао хебрејски, латински и грчки (Мар. 2:14-17).

10. Како су библијски списи дошли до нас?

¹⁰ Остали хришћански писци Библије — Марко, Лука, Јован, Павле, Петар, Јаков и Јуда — написали су своје списе на грчком језику, живом, општепознатом коине језику који су у првом веку разумели и хришћани и већина других људи. Последњи изворни спис написао је Јован отприлике 98. н. е. Колико је познато, ниједан од тих 27 изворних рукописа писаних коине језиком није сачуван до данас. Међутим, из тог „извора“ према нама је потекла права река рукописа — преписа оригинала, преписа тих преписа и целе такозване породице преписа — и сви они данас чине огромну рукописну грађу хришћанских, грчких књига Библије.

11. (а) Колико је рукописа сачувано до данас? (б) У ком смислу се по количини и времену настанка ти преписи разликују од преписа дела класичних писаца?

¹¹ Огромна историјска грађа од преко 13 000 рукописа. Данас имамо на располагању велик број рукописа свих 27 канонских књига. Неки од њих садрже веће делове Библије, а други само фрагменте текста. Према једној процени, на изворном грчком је сачувано преко 5 000 рукописа. Поред тога, постоји и преко 8 000 рукописа писаних на разним другим језицима — дакле укупно више од 13 000 рукописа. Они датирају из раздобља од 2. до 16. века наше ере и сваки од њих може помоћи у утврђивању исправног, изворног текста. Најстарији од тих бројних рукописа јесте папирусни фрагмент Јеванђеља по Јовану који се налази у Библиотеци „Џон Рајландс“ у Манчестеру, у Енглеској. Носи ознаку P⁠⁵², а процењује се да потиче из прве половине другог века, отприлике из 125. н. е.c Дакле, то је препис који је настао само 20-30 година након оригинала. Ако имамо на уму да за утврђивање текста већине класичних писаца стручњацима стоји на располагању само шачица рукописа, који су, уз то, написани вековима након изворног текста, јасно је колико је обилан доказни материјал који нам омогућује да утврдимо изворни текст хришћанских, грчких књига Библије.

12. На ком материјалу су били написани први рукописи?

¹² Папирусни рукописи. Попут Септуагинте, и први рукописи хришћанских, грчких књига Библије, били су написани на папирусу. Тај материјал се користио за писање и преписивање библијских текстова отприлике све до четвртог века н. е. Очигледно су и библијски писци користили папирус када су писали писма хришћанским скупштинама.

13. Које је значајно откриће објављено 1931?

¹³ Велика количина папирусних рукописа пронађена је у египатској покрајини Фајум. Крајем 19. века, светлост дана су угледали бројни библијски папируси. Међу најважније данас доступне рукописе спадају они за чије је откриће јавност сазнала 1931. године. Та група рукописа се састоји од 11 непотпуних кодекса, који садрже делове 8 надахнутих књига из хебрејског дела Библије и 15 хришћанских, грчких књига Библије. Сви папирусни текстови су на грчком језику, а потичу из раздобља од другог до четвртог века наше ере. Већи део текстова хришћанских, грчких књига Библије из те скупине сада се налази у збирци Честер Бити, а њихове ознаке су P⁠⁴⁵, P⁠⁴⁶ и P⁠⁴⁷ („P“ је скраћеница за „папирус“).

14, 15. (а) Наведи неке од најзначајнијих папирусних рукописа хришћанских, грчких књига Библије наведених у табели на 313. страни. (б) Ако издање Нови свет — с референцама постоји на језику који разумеш, објасни на који се начин то издање осврће на те рукописе. (в) Шта доказују врло стари папирусни кодекси?

¹⁴ У Женеви у Швајцарској у раздобљу од 1956. до 1961. године, јавности су били представљени папируси из једне друге изузетне збирке. То су папируси из збирке Бодмер. Међу њима се налазе врло стари преписи два Јеванђеља (P⁠⁶⁶ и P⁠⁷⁵), који потичу с почетка трећег века н. е. У табели испред овог додатка наведени су неки од важнијих старих папируса с текстовима како хебрејских тако и хришћанских, грчких књига Библије. У последњој колони је наведено где се у издању Нови свет — с референцама (није објављено на српском) налазе фусноте које упућују на те папирусне рукописе који служе као потврда постојећег превода.

¹⁵ Сви ти пронађени папируси доказују да је библијски канон био довршен врло рано у нашој ери. У папирусној збирци Честер Бити налазе се два кодекса — један у којем су увезана четири Јеванђеља и Дела апостолска (P⁠⁴⁵) и други унутар чијих корица се налази 9 од 14 Павлових посланица (P⁠⁴⁶) — који показују да су надахнуте грчке књиге Библије биле сабране убрзо након што су апостоли умрли. С обзиром на то да је било потребно неко време да би кодекси ушли у широку употребу и стигли до Египта, очигледно је да су ти надахнути списи прикупљени у облику који је и данас уобичајен најкасније у другом веку. Дакле, крајем другог века је било сасвим јасно да је канон хришћанских, грчких књига Библије био закључен, чиме је заправо био закључен и целокупни библијски канон.

16. (а) Колико се унцијалних рукописа с текстом хришћанских, грчких књига Библије одржало до данас и из ког раздобља потичу? (б) У којој мери су унцијални рукописи послужили при изради превода Нови свет и зашто су коришћени?

¹⁶ Пергаментни и други кожни рукописи. У претходном додатку је било објашњено да се отприлике од четвртог века н. е. као материјал за писање уместо папируса почео користити издржљивији материјал — пергамент — који се обично правио од фине телеће, јагњеће или јареће коже. Неки од најважнијих данас постојећих библијских рукописа писани су на пергаменту. У овој књизи је већ било речи о пергаментним и другим кожним рукописима хебрејских књига Библије. У табели на 314. страни наведени су неки од најважнијих таквих рукописа како хришћанских, грчких књига Библије, тако и оних хебрејских. Споменути рукописи који садрже текст грчких књига у потпуности су писани великим словима, то јест унцијалним писмом. У једној књизи пише да постоје 274 унцијална рукописа хришћанских, грчких књига Библије, који датирају из раздобља од четвртог до десетог века н. е. Ту је и више од 5 000 курзивних, то јест минускулних текстова исписаних рукописом који има спојена слова.d Они су такође писани на пергаменту, а потичу из раздобља које је трајало од деветог века н. е. до почетка штампарства. Пошто су врло стари и, уопште узев, тачни, одбор који је радио на енглеском издању превода Нови свет у великој мери је користио унцијалне рукописе док је веома пажљиво преводио грчки текст. То се види у табели „Неки од важнијих пергаментних и других кожних рукописа“.

ДОБА ТЕКСТУАЛНЕ КРИТИКЕ И КРИТИЧКИХ ИЗДАЊА

17. (а) Која су два догађаја подстакла занимање за проучавање грчког текста Библије? (б) Које чувено дело је објавио Еразмо? (в) Како настаје основни текст?

¹⁷ Еразмов текст. Током векова мрачног средњег века када је преовладавао латински језик, а Римокатоличка црква гвозденом руком владала западном Европом, ученост и знање пролазили су кроз црне дане. Међутим, када је у 15. веку у Европи изумљено штампање покретним словима и када је почетком 16. века дошло до протестантске реформације, наступила је већа слобода и поново се пробудило занимање за грчки језик. Током тог почетног раздобља буђења учености, чувени холандски изучавалац Еразмо Ротердамски објавио је прво издање свог основног грчког текста „Новог завета“. (Основни текст се приређује тако што се упоредо проучава известан број рукописа, након чега се склапа текст помоћу речи које се с највише сигурности могу прихватити као изворне. Испод текста се често додаје такозвани критички апарат, односно скуп бележака у којима се наводе другачије варијанте текста које се јављају у неким рукописима.) То прво издање штампано је у Базелу у Швајцарској 1516, годину дана пре него што је почела реформација у Немачкој. У њему је било много грешака, али је у наредним издањима 1519, 1522, 1527. и 1535. објављен побољшани текст. Еразмо је за упоређивање и састављање основног текста имао на располагању само неколико каснијих курзивних рукописа.

18. Шта је омогућио Еразмов текст и ко га је добро употребио?

¹⁸ Еразмово критичко издање грчких библијских књига постало је полазни текст за побољшане преводе „Новог завета“ на неколико западноевропских језика. Омогућило је израду превода који су били бољи од оних старијих, који су били превод латинске Вулгате. Еразмов текст први је искористио Немац Мартин Лутер, који је довршио свој превод „Новог завета“ на немачком 1522. Иако је био суочен са жестоким прогонством, Енглез Вилијам Тиндејл је на основу Еразмовог текста направио превод на енглеском. Довршио га је у изгнанству 1525. године. Италијан Антонио Бручоли превео је Еразмов текст на италијански 1530. С појавом Еразмовог текста на грчком језику почела је нова ера текстуалне критике. Текстуална критика је метода којом се стручњаци служе како би реконструисали и утврдили изворни библијски текст.

19. Опиши како је уведена подела библијског текста на поглавља и стихове и наведи шта је таква подела омогућила.

¹⁹ Подела на поглавља и стихове. Робер Етјен, познат и по свом латинском имену Стефанус, био је у 16. веку угледни париски штампар и издавач. Будући да се бавио издавањем књига, увидео је да би подела текста на поглавља и стихове омогућавала читаоцу лакше сналажење у тексту. Зато ју је увео у свом грчко-латинском „Новом завету“ из 1551. Поделу на стихове у хебрејском делу Библије увели су масорети, али Стефанусова француска Библија из 1553. прва ју је имала у целокупном тексту и та подела је и данас у употреби. Исту поделу су имала и каснија издања Библије на енглеском. Она је омогућила израду библијских конкорданција, рецимо оне коју је на енглеском 1737. објавио Александер Круден, као и две исцрпне конкорданције енглеског превода Authorized Version — прву је објавио Роберт Јанг у Единбургу 1873, а другу Џејмс Стронг у Њујорку 1894.

20. Шта је Textus Receptus и шта је начињено на темељу њега?

²⁰ Textus Receptus. Стефанус је објавио и неколико издања грчког „Новог завета“. Углавном су се темељила на Еразмовом тексту, али у њега су унесене исправке у складу с Комплутензијским полиглотом (вишејезичним издањем Библије, познатим и као Biblia Complutensis) из 1522. и с текстом 15 каснијих курзивних рукописа насталих у неколико претходних векова. Стефанусово треће издање грчког текста, објављено 1550, заправо је постало Textus Receptus (што на латинском значи „прихваћени текст“), па су се на њему темељили разни енглески преводи Библије из 16. века и King James Version (превод краља Јакова) из 1611.

21. Која су критичка издања објављена од 18. века и за шта су послужила?

²¹ Критичка издања грчког текста. Касније су изучаваоци грчког језика објавили још квалитетнија критичка издања. Међу њима се истицало издање Јохана Грисбаха, којем су биле доступне стотине грчких рукописа пронађених до краја 18. века. Најбоље издање Грисбаховог целокупног грчког текста објављено је у раздобљу од 1796-1806. Његов основни текст је послужио као темељ за Шарпов енглески превод из 1840, а сам грчки текст штампан је у склопу издања The Emphatic Diaglott, које је први пут као комплетно изашло 1864. Квалитетна издања објавили су и Константин фон Тишендорф (1872) и Херман фон Соден (1910), а Соденово издање је послужило као полазни текст за Мофатов енглески превод из 1913.

22. (а) Чије је издање грчког текста постало врло цењено? (б) Којим је енглеским преводима то издање послужило као полазни текст?

²² Весткот-Хортов текст. Врло цењени основни грчки текст објавили су 1881. Весткот и Хорт, стручњаци са универзитета Кембриџ. Њиховим грчким текстом (који је још био у фази коректурног отиска) послужио се при ревизији „Новог завета“ из 1881. и Британски одбор за ревизију, чији су Весткот и Хорт били чланови. Управо тај основни текст грчких књига био је главни полазни текст за израду енглеског превода Нови свет. Послужио је као темељ и за следеће енглеске преводе: The Emphasised Bible, American Standard Version, An American Translation (Смит-Гудспид) и Revised Standard Version.e Овај последњи превод ослања се и на Нестлеов текст.

23. Који су још текстови послужили при изради превода Нови свет?

²³ Нестлеовим грчким текстом (18. издање из 1948) послужио се и одбор који је радио на енглеском издању превода Нови свет ради упоређивања текста. Тај одбор је узимао у обзир и текстове које су објавили католички језуитски изучаваоци Хосе Бовер (1943) и Аугустинус Мерк (1948). А при осавремењивању фуснота у издању Нови свет — с референцама из 1984. Одбор се служио и текстом из 1975. који су објавила Уједињена библијска друштва, као и Нестле-Аландовим текстом из 1979.f

24. Који су древни преводи такође послужили при изради превода Нови свет? Ако издање Нови свет — с референцама постоји на језику који разумеш, наведи неки пример где се у том издању указује на те преводе.

²⁴ Древни преводи с грчког језика. Осим руком писаних грчких текстова, изучаваоцима су данас на располагању и бројни рукописи с преводима хришћанских, грчких књига Библије на друге језике. Постоји преко 50 рукописа (то јест фрагмената) старолатинских превода и хиљаде рукописа Јеронимове латинске Вулгате. Одбор за библијски превод Нови свет анализирао је и те текстове, а и преводе на коптском, јерменском и сиријском језику.g

25. Зашто су нарочито корисни хебрејски преводи грчких књига Библије на које се указује у издању Нови свет — с референцама?

²⁵ Најстарији преводи грчких књига Библије на хебрејском језику потичу бар из 14. века. Занимљиви су зато што је у више њих Божје име враћено у хришћанске књиге Библије. У издању Нови свет — с референцама на пуно места се указује на те хебрејске преводе скраћеницом „Ј“ уз коју стоји ситно исписан број. Детаљније информације налазе се у предговору тог издања (стране 9-10) и у додатку 1D, „Божје име у хришћанским, грчким књигама Библије“.h

ТЕКСТУАЛНЕ РАЗЛИКЕ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ

26. Како су настале текстуалне разлике међу рукописима и како су се појавиле породице сродних рукописа?

²⁶ Између више од 13 000 рукописа хришћанских, грчких књига Библије постоје бројне текстуалне разлике. Бројне разлике постоје чак и између 5 000 рукописа написаних на грчком језику. Јасно је да сваки препис начињен са одређеног рукописа који је послужио као основа садржи неке специфичне грешке. Када је неки рукопис стигао у одређено подручје, тамошњи преписивачи су у нове преписе преносили грешке које су биле у њему и тако су те грешке постале типичне за све преписе који су начињени у том подручју. На тај начин су настале породице сродних рукописа. Да ли хиљаде преписивачких грешака представљају разлог за озбиљну забринутост? Зар оне не показују да текст приликом преписа није верно преношен? Ни у ком случају!

27. У шта можемо бити сигурни када говоримо о веродостојности грчког текста?

²⁷ Доктор Фентон Џон Ентони Хорт, један од аутора Весткот-Хортовог текста, написао је: „[Код] велике већине новозаветних речи... не јављају се никакве текстуалне варијанте, већ их само треба преузети... Ако занемаримо мање важне разлике, речи које по нашем мишљењу остају сумњиве тешко да чине више од хиљадитог дела Новог завета.“i

28, 29. (а) Коју бисмо коначну оцену могли дати о критичком грчком тексту? (б) Шта је један стручњак рекао о томе?

²⁸ Оцена текстуалног преноса. Каква је дакле коначна оцена веродостојности и аутентичности текста након многих векова његовог преписивања? Не само што постоји на хиљаде рукописа који се могу упоређивати него су последњих деценија откривени још и старији грчки рукописи библијских књига који су написани отприлике 125. године н. е., дакле свега неколико деценија након што је око 100. н. е. умро апостол Јован. Текст тих рукописа представља снажан доказ да нам је доступан веродостојно реконструисани грчки текст. Ваља споменути шта је о томе рекао сер Фредерик Кењон, бивши кустос и библиотекар Британског музеја:

²⁹ „Размак између времена настанка изворног текста и времена из ког датирају најстарији пронађени рукописи толико је мали да је у ствари занемарљив, па је тако уклоњена и последња сумња да је Библија у основи дошла до нас онако како је написана. И аутентичност и свеукупна веродостојност новозаветних књига сада се могу сматрати коначно доказаним. Наравно, свеукупна веродостојност је једно, а поузданост у детаљима друго.“j

30. Зашто можемо бити сигурни да превод Нови свет верно преноси својим читаоцима ’Јеховину реч‘?

³⁰ На његову последњу примедбу, о ’поузданости у детаљима‘, заправо одговара изјава доктора Хорта, цитирана у 27. одломку. На текстуалним критичарима је да коригују детаље, а то су у великој мери и учинили. Зато је Весткот-Хортов критички текст постао општеприхваћен као врло квалитетан. Текст хришћанских, грчких књига Библије у преводу Нови свет темељи се на том квалитетном грчком тексту и као такав верно преноси својим читаоцима ’Јеховину реч‘, која је на чудесан начин остала сачувана у рукописној грађи грчких текстова (1. Петр. 1:24, 25).

31. (а) Шта су савремена открића показала у вези с текстом грчких књига Библије? (б) На темељу шематског приказа с 309. стране наведи који је текст послужио као главни извор за грчке књиге Библије у преводу Нови свет и наведи неке од других извора.

³¹ Вреди споменути и шта је сер Фредерик Кењон написао у једној својој другој књизи: „Задовољство је знати да су општу текстуалну веродостојност новозаветног текста непобитно доказала савремена открића која су знатно смањила раздобље између настанка изворних аутографа и најстаријих постојећих рукописа, те да разлике у читању, колико год да су занимљиве, не доводе у питање темељна учења хришћанске вере.“k Шематски приказ на 309. страни („Извори за превод Нови свет — текстови грчких књига Библије“) показује да су били узети у обзир сви сродни списи како би се начинио тачан енглески превод. У издању Нови свет — с референцама у бројним фуснотама испод текста наводе се докази који потврђују тачност превода одређених места. Одбор за који је радио на енглеском издању превода Нови свет искористио је при изради свог изврсног превода врхунска достигнућа вишевековне библијске учености. Стога можемо бити сигурни у то да текст хришћанских, грчких књига Библије какав данас читамо стварно садржи „здраве речи“ које су написали надахнути ученици Исуса Христа. Држимо се тих драгоцених речи и нека нам оне помогну да растемо „у вери и љубави“! (2. Тим. 1:13).

32. Зашто је толика пажња посвећена рукописима и тексту Светог писма и до ког утешног сазнања долазимо након тог осврта?

³² Овај и претходни додатак говорили су о рукописима и тексту Светог писма. Зашто је томе посвећена толика пажња? Главни циљ је био да се непобитно докаже да је данашњи текст и хебрејских и грчких књига Библије у основи исти као и првобитни, изворни текст који су у древна времена написале Јеховине надахнуте слуге. Ти изворни списи су били надахнути. Али преписивачи, колико год да су били вешти, ипак нису били надахнути (Пс. 45:1; 2. Петр. 1:20, 21; 3:16). Зато је требало проучити обимну рукописну грађу како би се јасно и непогрешиво препознала чиста „вода“ истине која је потекла из Великог Извора, наиме од Јехове Бога. Будимо увек дубоко захвални Јехови за тај диван дар, за његову надахнуту Реч Библију и за дивну поруку о Краљевству, која попут бистре воде тече с њених страница!

[Фусноте]