Додатне информације о надахнутом Писму

5. додатак — Текст хебрејских књига Библије

Осврт на то како се преписивао текст хебрејског дела надахнуте Божје Речи, шта се све предузимало да би остао тачан и како је сачуван до данас.

1. (а) По чему се ’Јеховине речи‘ разликују од сваког другог историјског блага? (б) Која се питања јављају у вези са очувањем Божје Речи?

’ЈЕХОВИНЕ речи‘ које су остале сачуване на једном месту тако што су записане у надахнутим библијским списима могли бисмо упоредити с водом истине која је сакупљена у посебан резервоар. Колико само треба да будемо захвални Јехови што се током целог раздобља у ком је своје објаве слао људима бринуо да се његове речи, то јест симболична „вода“, прикупљају на једном месту како би служиле као неисцрпно врело животоважних поука! Остале драгоцености из историје — као што су краљевске круне, породичне драгоцености које су се чувале и преносиле с колена на колено, монументалне грађевине које су подигли људи — с временом су изгубиле сјај, пропале су или су се срушиле. Међутим, драгоцене Божје речи трајаће заувек (Иза. 40:8). Ипак, јављају се питања: Да ли је вода истине била запрљана након што је била прикупљена у тај резервоар или је остала чиста? Да ли је порука верно пренесена са изворних језика тако да можемо сматрати поузданим библијске текстове које данас свако од нас чита на свом језику? Биће занимљиво да се осврнемо на хебрејски текст као део те „воде“ и размотримо колико је труда уложено да би се сачувала тачност, као и то који су хвале вредни напори предузети да би се очувао кроз векове који су протекли и учинио доступним свим народима путем старих и нових превода.

2. Како су надахнути списи били сачувани до Јездриног времена?

² Изворне текстове на хебрејском и арамејском језику написали су људи који су послужили Богу као секретари. Писање је започето с Мојсијем 1513. пре н. е., а завршило се убрзо након 443. пре н. е. Колико је познато, до данас се није очувао ниједан оригинални спис. Међутим, од самог почетка се поклањала велика пажња очувању надахнутих списа, али и њихових признатих преписа. Око 642. пре н. е., у време краља Јосије, пронађена је ’књига закона‘ Мојсијевог, несумњиво оригинал који је био негде одложен у Јеховином дому. Дакле, тај текст је до тог тренутка остао потпуно сачуван током 871 године. Библијски писац Јеремија толико се заинтересовао за то откриће да га је описао у 2. Краљевима 22:8-10, а око 460. пре н. е. и Јездра се осврнуо на тај исти догађај (2. Лет. 34:14-18). Њега је то занимало зато што је био „вешт преписивач Мојсијевог закона, који је дао Јехова, Израелов Бог“ (Језд. 7:6). Јездра је несумњиво имао приступ другим свицима хебрејских надахнутих књига које су биле написане до његовог времена, а међу њима су вероватно били и неки оригинални списи. Заправо, изгледа да је Јездра у своје време био чувар збирке надахнутих текстова (Нем. 8:1, 2).

ДОБА ПРЕПИСИВАЊА

3. Зашто се повећала потражња за преписима библијских текстова и како се томе удовољавало?

³ Од Јездриног времена, потражња за преписима хебрејских књига Библије све више је расла. Нису се сви Јудејци вратили у Јерусалим и Палестину приликом обнове 537. пре н. е. и након тога. Хиљаде њих остали су у Вавилону, док су се други из пословних и других разлога преселили на друга места, тако да их је било у већини великих трговачких градова древног света. Многи Јудејци су једном годишње ишли на ходочашће у јерусалимски храм на прославу разних празника, при чему су слушали читање светих текстова на хебрејском језику који се користио у Библији. У Јездрино време, Јудејци који су живели у бројним страним земљама састајали су се на местима која су називали синагогама, где су читали надахнуте списе на хебрејском језику и расправљали о њима.a Будући да је било много таквих састајалишта на којима се вршило богослужење, преписивачи су имали пуно посла да би их све опскрбили преписима библијских текстова.

4. (а) Шта су биле генизе и за шта су се користиле? (б) Шта је вредно откривено у једној генизи у 19. веку?

⁴ У синагогама је обично постојала остава коју су називали гениза. Јудејци су у генизу одлагали рукописе који су се оштетили или истрошили и тада би у синагоги почели да користе нове рукописе. С времена на време, све што је било одложено у генизу свечано би се закопавало у земљу да се не би скрнавио текст у ком се налазило и свето име „Јехова“. На тај начин су током векова нестале хиљаде древних рукописа хебрејских књига Библије. Међутим, садржај препуне генизе у синагоги у старом делу Каира остао је поштеђен тог поступка, вероватно зато што је та гениза била зазидана и заборављена све до средине 19. века. Када је 1890. синагога обнављана, садржај генизе је прегледан и драгоцени текстови који су се у њој налазили с временом су били или распродати или поклоњени. Отуда потичу прилично целовити рукописи и хиљаде других фрагмената текста (неки су наводно из шестог века н. е.) који су на крају доспели у Универзитетску библиотеку у Кембриџу и у друге библиотеке широм Европе и Америке.

5. (а) Колико је древних хебрејских рукописа до сада каталогизирано и колико су стари? (б) Шта је откривено њиховим проучавањем?

⁵ Процењује се да је данас у библиотекама широм света сачувано и каталогизирано и до 6 000 рукописа било целог хебрејског канона („Старог завета“), било неких његових делова. Све доскора, осим мањег броја фрагмената, није било таквих рукописа старијих од десетог века н. е. А онда је 1947. у околини Мртвог мора пронађен свитак Исаијине књиге, а у наредним годинама на светлост дана је изашло још пуно непроцењиво вредних свитака с текстовима хебрејских књига Библије када је из тамошњих пећина изнесено право богатство рукописа који су били скривени готово 1 900 година. Стручњаци су проценили да су неки од њих начињени у последњим вековима претхришћанске ере. Око 6 000 рукописа хебрејских књига Библије које су стручњаци упоредили и проучили представља добар темељ за утврђивање изворног хебрејског текста и открива да је тај текст верно пренесен до нас.

ХЕБРЕЈСКИ ЈЕЗИК

6. (а) Опиши рану историју хебрејског језика. (б) Зашто је Мојсије био погодна особа за писање Постанка?

⁶ Језик који данас називамо хебрејским у свом изворном облику је заправо језик којим је Адам говорио у еденском врту. Због тога бисмо га могли назвати и језиком људског рода. Тај језик се говорио у Нојево доба, премда му је до тада био повећан фонд речи. То је језик који је у свом још развијенијем облику опстао и онда када је Јехова помешао језик људима при градњи Вавилонске куле (Пост. 11:1, 7-9). Хебрејски језик припада семитској језичкој породици и заправо је њен главни језик. По свему судећи, сродан је хананском језику Аврахамовог времена. Зато можемо закључити да су Хананци говорили различитим дијалектима који су се развили из главног, хебрејског језика. У Исаији 19:18 хебрејски језик се назива „хананским језиком“. Мојсије је у своје време био образован човек, који није био поучен само мудрости Египћана него је добро познавао и хебрејски језик којим су говорили његови преци. Зато је могао да чита старе записе који су му доспели у руке и можда је из њих прикупио неке податке које је забележио у библијској књизи коју данас називамо „Постанак“ или „Прва Мојсијева“.

7. (а) Опиши каснији развој хебрејског језика. (б) Која је била сврха хебрејског језика који се користио у Библији?

⁷ Касније, у доба јудејских краљева, хебрејски језик је био познат под називом ’јудејски језик‘ (2. Краљ. 18:26, 28). У Исусово време, Јудејци су говорили новији, то јест развијенији облик хебрејског језика, који је касније постао рабински хебрејски језик. Међутим, ваља запазити да се у грчким библијским књигама тај језик још увек називао „хебрејски“, а не арамејски (Јов. 5:2; 19:13,17; Дела 22:2; Откр. 9:11). Од самог почетка, хебрејски који се користио у Библији био је језик који је повезивао Јеховине слуге. Разумела га је и њиме се у међусобној комуникацији служила већина Јеховиних претхришћанских сведока, као и његови хришћански сведоци из првог века.

8. Имајући на уму сврху с којом је написана Библија, за шта Јехови дугујемо дубоку захвалност?

⁸ Хебрејске библијске књиге послужиле су као резервоар кристално чисте воде истине, које су написане и сакупљене под Божјим надахнућем. Међутим, та вода је на директан начин користила само онима који су разумели хебрејски. Како су људи који су говорили многим другим језицима могли да дођу до те воде истине како би окрепили своју душу и чули шта им Бог поручује? (Откр. 22:17). Једини начин био је да се ти списи преведу с хебрејског на друге језике и да се тако омогући да вода Божје истине потече и према многим другим људима. Јехови Богу дугујемо дубоку захвалност што је још у четвртом или трећем веку пре н. е. почело превођење Библије, тако да је она данас у целини или делимично доступна на преко 2 400 језика. Какав ли је то само благослов за све правдољубиве људе, који сада могу са ужитком пити ту драгоцену воду! (Пс. 1:2; 37:3, 4).

9. (а) Како сама Библија даје право људима да је преводе? (б) За шта су још корисни стари преводи Библије?

⁹ Да ли сама Библија даје људима право или оправдање да њен текст преводе на друге језике? Наравно! Речи које је Бог упутио Израелу: „Веселите се, народи, с народом његовим“, морају се обистинити, а Исусова пророчанска заповест хришћанима: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целом свету за сведочанство свим народима,“ мора се извршити. За то су неопходни преводи Библије. Када се осврнемо на око 2 400 година превођења Библије, постаје сасвим јасно да је иза тога стајао Јеховин благослов. Осим тога, стари преводи Библије који су у облику рукописа сачувани до нашег времена служе и као потврда високог степена текстуалне тачности хебрејских библијских књига, то јест чистоће „воде“ истине (П. зак. 32:43; Мат. 24:14).

ПРВИ ПРЕВОДИ

10. (а) Шта је самарићански Пентатеух и зашто је користан у данашње време? (б) Како се превод Нови свет осврће на самарићански Пентатеух? Наведи пример.

¹⁰ Самарићански Пентатеух. То је превод који је давно настао, а садржи само првих пет хебрејских књига Библије, што се види и по самом његовом имену. Заправо се ради о препису хебрејског текста самарићанским писмом, које се развило из старохебрејског писма. Он нам помаже да утврдимо како је гласио хебрејски текст у то доба. Тај препис на самарићанско писмо начинили су Самарићани — потомци људи који су остали у Самарији након поробљавања десетоплеменског краљевства Израела 740. пре н. е. и потомци других народа које су Асирци тада довели у ту земљу. Самарићани су спојили израелску религију са обожавањем својих паганских богова и прихватали су Пентатеух, то јест пет Мојсијевих књига. Сматра се да су препис тих књига самарићанским писмом начинили отприлике у четвртом веку пре н. е., премда неки изучаваоци кажу да је то можда било доста касније, у другом веку пре н. е. Читајући тај текст, Самарићани су заправо изговарали хебрејске речи. Премда у њему има око 6 000 варијација у односу на хебрејски текст, углавном се ради о мање важним детаљима. Неколицина постојећих примерака потиче из раздобља пре 13. века н. е. У издању Нови свет — с референцама више пута се указује на самарићански Пентатеух.b

11. Шта су таргуми хебрејских књига Библије и зашто су корисни?

¹¹ Арамејски таргуми. Таргум је арамејска реч која значи „тумачење“ или „парафраза“. Многи Јудејци који су у Немијино време живели на подручју Персије почели су да користе арамејски као говорни језик. Тако се појавила потреба да се читање хебрејских библијских текстова пропрати преводима на том језику. Ти преводи су свој коначан облик вероватно попримили тек негде у петом веку н. е. Иако су то тек слободне парафразе хебрејског текста, а не тачни преводи, мноштвом пропратних података разјашњавају позадину текста и помажу у утврђивању значења неких тежих одломака. У разним издањима превода Нови свет често се у фуснотама указује на таргуме.c

12. Шта је Септуагинта и зашто је толико важна?

¹² Грчка Септуагинта. Најзначајнији међу раним преводима хебрејских књига Библије и заправо њихов први прави писани превод с хебрејског језика јесте грчка Септуагинта, што значи „седамдесеторица“. Њено превођење је започело отприлике 280. пре н. е., а према предању, преводила су је 72 јеврејска изучаваоца у Александрији, у Египту. Касније се из неког разлога почео употребљавати број 70 и тако је превод назван Септуагинта. По свему судећи, превод је завршен у другом веку пре н. е. Омогућио је Јудејцима који су говорили грчки да читају библијске текстове и био је у широкој употреби још у време Исуса и апостола. Према неким проценама, у грчким књигама Библије постоји и до 890 цитата и индиректних указивања на текст из хебрејских књига (цитата има 320), а већином се темеље на Септуагинти.

13. Шта садрже драгоцени фрагменти Септуагинте који су остали очувани до данас и у чему је њихова вредност?

¹³ Данас је изучаваоцима доступан приличан број очуваних папирусних фрагмената Септуагинте. Њихова вредност лежи у томе што потичу из времена првих хришћана и, премда неки садрже само неколико стихова или поглавља, они нам помажу у одређивању тачног текста Септуагинте. У Египту је откривена збирка папируса Фоуад 266, за коју је установљено да потиче из првог века пре н. е. Она садржи делове Постанка и Поновљених закона. У фрагментима текста из Постанка се не налази Божје име јер списи нису очувани у целости. Међутим, у Поновљеним законима оно се јавља на неколико места, а писано је хебрејским словима унутар грчког текста.d Остали пронађени папируси настајали су све до четвртог века н. е., када је за писање почео да се користи издржљивији материјал — пергамент — који се обично правио од фине телеће, јагњеће или јареће коже.

14. (а) Шта је Ориген рекао о Септуагинти? (б) Када и на који начин је текст Септуагинте био измењен? (в) О чему су први хришћани несумњиво могли дати сведочанство служећи се Септуагинтом?

¹⁴ Важан податак је и то да се Божје име у облику тетраграма појављује и у тексту Септуагинте који је Ориген уврстио у своју Хексаплу са шест колона, коју је завршио отприлике 245. н. е. У коментару за Псалам 2:2, Ориген је о Септуагинти написао: „У најтачнијим рукописима налази се ИМЕ написано хебрејским словима, али не данашњим хебрејским [словима], него оним најстаријим.“e Непобитне чињенице показују да је у древно доба првобитни текст Септуагинте био неовлашћено измењен тако што је тетраграм замењен изразима Кириос (Господ) и Теос (Бог). Пошто су први хришћани користили рукописе у којима се налазило Божје име, није логично веровати да су се у својој служби држали традиције која забрањује изговарање Божјег имена. Несумњиво је да су могли дати сведочанство о Јеховином имену директно читајући из грчке Септуагинте.

15. (а) Помоћу табеле са 314. стране опиши пергаментне и друге кожне рукописе Септуагинте. (б) Како се разна издања превода Нови свет осврћу на њих?

¹⁵ До данашњег дана је очувано на стотине пергаментних и других кожних рукописа грчке Септуагинте. Неки од њих, који су настали између четвртог и деветог века н. е. важни су зато што садрже веће делове хебрејског канона. Називају се унцијалним рукописима јер су у потпуности написани унцијалом — великим, међусобно одвојеним словима. Остали се називају минускулним рукописима јер су писани мањим, курзивним словима. Курзивна минускула била је популарна од деветог века па све до почетка штампарства. Значајнији унцијални рукописи из четвртог и петог века — Ватикански кодекс (број 1209), Синајски кодекс и Александријски кодекс — садрже грчки текст Септуагинте и међусобно се разликују само у неким појединостима. У разним издањима превода Нови свет често се у фуснотама или коментарима указује на Септуагинту.f

16. (а) Опиши одлике латинске Вулгате и објасни зашто је она вредна. (б) Наведи пример указивања на Вулгату у преводу Нови свет.

¹⁶ Латинска Вулгата. Тај превод је био темељни текст који су многи католички преводиоци користили при превођењу Библије на бројне језике хришћанских народа западне Европе. Како је настала Вулгата? Латинска реч vulgatus значи „општепознат (признат); раширен“. Када је Вулгата била објављена, њен језик је заиста био општепознат и раширен јер је била написана на латинском језику којим су обични људи у Западном Римском царству тада говорили, тако да су је с лакоћом могли разумети. Изучавалац Јероним, њен преводилац, до тада је већ начинио две ревизије старолатинског издања Псалама упоређујући тај превод с грчком Септуагинтом. Међутим, Вулгата је превод Библије са изворних језика, хебрејског и грчког, што значи да није била превод превода. Јероним је на преводу с хебрејског на латински радио отприлике од 390. до 405. н. е. Премда комплетирано дело садржи и апокрифне књиге које су се до тада већ налазиле у примерцима Септуагинте, Јероним је направио јасну разлику између књига које су канонске и оних које то нису. У разним издањима превода Нови свет, у фуснотама се више пута указује на Јеронимову Вулгату.g

ТЕКСТОВИ НА ХЕБРЕЈСКОМ ЈЕЗИКУ

17. Ко су били писмозналци (соферими) и зашто их је Исус осудио?

¹⁷ Соферими. Људи који су преписивали хебрејске књиге Библије у раздобљу од Јездре па све до Исуса звали су се соферими, што се може превести изразима „писмозналци“ или „писари“. Они су с временом дали себи слободу да уносе промене у текст. Зато је Исус отворено осудио те назовичуваре Закона јер су присвојили право које нису имали (Мат. 23:2, 13).

18. (а) Ко су били масорети и због чега су корисни њихови коментари хебрејског текста? (б) Ако издање Нови свет — с референцама постоји на језику који разумеш, наведи неколико соферимских исправки споменутих у том издању.

¹⁸ Масора открива промене. Писмозналци (писари) који су као наследници соферима деловали у вековима након Христа називали су се масорети. Они су уочили промене које су направили соферими и забележили су их на маргинама или на крају хебрејског текста. Те белешке на маргинама називају се масора. У масори се наводи 15 соферимских puncta extraordinaria, наиме 15 речи или израза који су у хебрејском тексту означени тачкама или цртицама. Неки од тих знакова не утичу на превод или смисао текста, али неки утичу и имају одређену важност.h Соферими су подлегли сујеверном страху од изговарања Јеховиног имена и зато су га на 134 места заменили изразом Адонај (Господ), а на још неколико места изразом Елохим (Бог). У масори су забележене те промене.i Соферими, то јест први писмозналци, одговорни су и за најмање 18 емендација (исправки) забележених у масори, али је таквих исправки вероватно било и више.j Те емендације су врло вероватно биле направљене с добрим намерама јер је изворни текст по њиховом мишљењу срамотио Бога или је одражавао непоштовање према његовим земаљским заступницима.

19. Шта је хебрејски сугласнички текст и када је добио свој коначни облик?

¹⁹ Сугласнички (консонантски) текст. Хебрејски алфабет се састоји од 22 сугласника (консонанта), а самогласника нема. Првобитно је читалац који је познавао језик сам додавао самогласнике тексту. Хебрејски начин писања могли бисмо упоредити с писањем помоћу скраћеница. Чак и у српском језику постоје уобичајене скраћенице које се састоје само од сугласника. На пример, тзв. је скраћеница за реч „такозвани“. Слично томе, на хебрејском су се писали само сугласници. Зато под изразом „сугласнички текст“ подразумевамо хебрејски текст у којем ни на који начин нису назначени самогласници. Сугласнички текст у хебрејским рукописима добио је свој коначни облик отприлике у првом или другом веку н. е., премда су још неко време након тога били у употреби и рукописи с текстовима који су се међусобно разликовали. У то време, за разлику од претходног соферимског доба, више се нису уносиле промене.

20. Шта су масорети додавали хебрејском тексту?

²⁰ Масоретски текст. У другој половини првог миленијума н. е. масорети (хебрејски: бале хамасора, што значи „господари традиције“) осмислили су систем означавања самогласника и акцената. Њихове ознаке су помагале при читању и изговарању самогласника, а до тада се тачан изговор преносио усменом традицијом. Масорети нису правили никакве промене у тексту који су преписивали, али су додавали белешке на маргини у масори када су сматрали да је потребно. Нипошто нису давали себи слободу да мењају текст. Исто тако, у својој масори су скретали пажњу читаоцу на специфичне одлике текста и уписивали исправан начин читања када су проценили да је то потребно.

21. Шта је масоретски текст?

²¹ На развоју система означавања самогласника и акцената у сугласничком тексту радиле су три масоретске школе — вавилонска, палестинска и тиберијадска. Хебрејски текст који се данас штампа у разним издањима хебрејских књига Библије назива се масоретски текст и у њему се користи систем знакова који је осмислила тиберијадска школа. Тај систем су развили масорети у Тиберијади, граду на западној обали Галилејског мора. У издању Нови свет — с референцама у фуснотама се на много места указује на масоретски текст (на њега упућује скраћеница „М“) и на његове белешке на маргинама, то јест масору (скраћеница „М⁠^{m⁠a⁠r⁠g⁠i⁠n}“).k

22. Који рукописи вавилонске масоретске школе и данас постоје и какви су у поређењу с тиберијадским текстом?

²² Палестинска школа је знакове за самогласнике стављала изнад сугласника. До данас се очувао само мањи број таквих рукописа, што показује да је такав систем обележавања имао доста мањкавости. И у вавилонском систему су се знакови за самогласнике стављали изнад текста. Вавилонски начин означавања користи се у Петербуршком кодексу каснијих пророка. Тај кодекс потиче из 916. године н. е. и чува се у Државној библиотеци у Санкт Петербургу, у Русији. Садржи Исаију, Јеремију, Језекиља и мале пророке, с белешкама на маргинама (масором). Стручњаци су темељно проучили тај рукопис и упоредили га с тиберијадским текстом. Премда су у њему ознаке за самогласнике стављене изнад текста, он се у погледу сугласничког текста, додатих самогласника и масоре заправо слаже с тиберијадским текстом. У Британском музеју у Лондону налази се примерак вавилонског текста Пентатеуха, који се углавном подудара с тиберијадским текстом.

23. Шта садржи низ хебрејских рукописа пронађених у близини Мртвог мора?

²³ Свици с Мртвог мора. Године 1947. започело је узбудљиво ново поглавље у историји изучавања рукописа хебрејских књига Библије. У једној пећини код вадија Кумран (Нахал Кумерана), у близини Мртвог мора, пронађен је први свитак Исаијине књиге, заједно са свицима других библијских и небиблијских текстова. Убрзо након тога објављен је фотостатски снимак целог садржаја тог добро очуваног Исаијиног свитка (1QIs⁠^a) како би научници могли да га проучавају. Верује се да потиче с краја другог века пре н. е. Било је то заиста невероватно откриће! Тај рукопис хебрејског текста је око хиљаду година старији од до тада најстаријег постојећег рукописа признатог масоретског текста Исаије.l У другим пећинама у подручју Кумрана пронађени су фрагменти преко 170 свитака који су садржавали делове свих хебрејских библијских књига изузев Јестире. Научници још увек проучавају те свитке.

24. Шта је видљиво из упоређивања кумранских рукописа с масоретским текстом и на који начин превод Нови свет скреће пажњу на њих?

²⁴ Један стручњак је проучио подужи 119. псалам у значајном кумранском свитку који садржи текст Псалама (11QPs⁠^a) и установио је да се текст готово у потпуности подудара с масоретским текстом 119. псалма. О свитку с Псалмима, професор Џејмс Сандерс каже: „Већина [разлика] правописне је природе и важне су само за оне изучаваоце који желе утврдити како су се у античко доба изговарале хебрејске речи и томе слично.“a Ни у другим рукописима из те изузетне групе старих свитака у највећем броју случајева нису пронађена већа одступања. Што се тиче самог Исаијиног свитка, нема никаквих разлика у погледу библијског учења, него постоје само одређена одступања у начину писања речи и граматичким конструкцијама. Одступања која се јављају у објављеном Исаијином свитку била су анализирана приликом рада на преводу Нови свет и појављују се у фуснотама испод текста.b

25. О којим хебрејским текстовима је до сада било речи и у шта можемо бити уверени данас када су они добро проучени?

²⁵ До сада смо размотрили најзначајније древне текстове преко којих је до нас дошао текст хебрејских књига Библије. У основи, то су: самарићански Пентатеух, арамејски таргуми, грчка Септуагинта, тиберијадски хебрејски текст, палестински хебрејски текст, вавилонски хебрејски текст и хебрејски текст свитака с Мртвог мора. Будући да су ти текстови добро проучени и упоређени, уверени смо да су хебрејске библијске књиге до нас дошле у суштини у оном облику у којем су их Божје слуге под надахнућем изворно и написале.

КРИТИЧКА ИЗДАЊА ХЕБРЕЈСКОГ ТЕКСТА

26. (а) Када је дошло до значајног напретка у критичком проучавању хебрејског текста и који су основни текстови тада били штампани? (б) За шта је послужио Гинсбургов текст?

²⁶ Све до 19. века стандардно издање хебрејске Библије била је „Друга рабинска Библија“ Јакова бен Хајима, објављена 1524-1525. Критичко (научно) проучавање хебрејског текста почело је да се развија тек у 18. веку. Бенџамин Кеникот је у раздобљу од 1776-1780. у Оксфорду објавио различита читања текста из преко 600 хебрејских рукописа. Затим је италијански изучавалац Ђовани Бернардо де Роси у Парми у раздобљу од 1784-1798. објавио различита читања текста још 731 рукописа. И немачки хебраиста Селигман Бер саставио је основни текст. У нешто новије доба, након много година преданог рада, основни текст хебрејског дела Библије саставио је и Кристијан Гинсбург. Први је објављен 1894, а његово завршно допуњено издање 1926.c Џозеф Ротерам се послужио издањем Гинсбурговог текста из 1894. да би 1902. објавио свој енглески превод The Emphasised Bible, а професор Макс Марголис и његови сарадници објавили су 1917. енглески превод „Старог завета“, који су направили на темељу Гинсбурговог и Беровог текста.

27, 28. (а) Шта је Biblia Hebraica и како је настала? (б) На који начин је то издање послужило при изради енглеског превода Нови свет?

²⁷ Године 1906. хебраиста Рудолф Кител издао је у Немачкој своје прво (а касније и друго) критичко издање хебрејског текста под насловом Biblia Hebraica (Хебрејска Библија). Кител је у тој књизи објавио такозвани критички апарат, то јест пропратне податке у виду опсежних фуснота у којима је повезао или упоредио бројне хебрејске рукописе масоретског текста који су у то време били доступни. Као темељни текст послужио му је општеприхваћени текст Јакова бен Хајима. Када су постали доступни далеко старији и бољи Бен Ашерови масоретски текстови, који су коначни облик попримили негде у 10. веку н. е., Кител је започео рад на потпуно другачијем (трећем) издању хебрејског текста. То издање су након његове смрти довршили његови сарадници.

²⁸ Кителов текст, Biblia Hebraica, то јест 7, 8. и 9. издање (1951-1955), послужио је као темељни текст за превод хебрејских библијских књига у енглеском издању превода Нови свет. Ново издање хебрејског текста, под називом Biblia Hebraica Stuttgartensia, објављено 1977, послужило је за осавремењивање фуснота у издању Нови свет — с референцама, које је на енглеском било објављено 1984.

29. Које су карактеристике издања Biblia Hebraica нарочито допринеле враћању Божјег имена у библијски текст?

²⁹ Кителово издање садржи и масору у којој су забележене бројне текстуалне промене претхришћанских преписивача, која је допринела тачности превода Нови свет и враћању Божјег имена „Јехова“ у библијски текст. Тако су у превод Нови свет уврштена вредна сазнања до којих се дошло у изучавању Библије.

30. (а) Помоћу шематског приказа на 308. страни анализирај историју хебрејског текста на основу ког је настала Biblia Hebraica, која је послужила као главни извор текста хебрејских библијских књига у преводу Нови свет. (б) Којим се још изворима служио одбор за превођење Библије Нови свет?

³⁰ У склопу овог додатка налази се и шематски приказ извора на којима се темељи текст хебрејских књига Библије у преводу Нови свет. Сажето је приказан развој хебрејског текста који је довео до настанка Кителовог издања (Biblia Hebraica), као главног извора. Остали извори који су анализирани означени су белим испрекиданим линијама. Међутим, то не значи да су анализирани изворни текстови таквих дела, на пример латинске Вулгате и грчке Септуагинте. Оригинали тих превода више не постоје, исто као што не постоје ни оригинали самих надахнутих хебрејских текстова. Анализирана су поуздана издања тих текстова или њихови стари преводи и критички коментари. Будући да се одбор за превођење Библије Нови свет служио свим тим изворима, начинио је стручан и поуздан енглески превод изворних, надахнутих хебрејских књига Библије. Фусноте у издању Нови свет — с референцама указују на све те изворе.

31. (а) Чега је плод текст хебрејских књига у преводу Нови свет? (б) За шта треба да будемо захвални Јехови и шта треба да чинимо?

³¹ Према томе, текст хебрејских књига Библије у преводу Нови свет плод је вишевековног истраживања и научног проучавања библијских рукописа. Темељи се на изразито веродостојном хебрејском тексту, по чијим се бројним одликама види да је верно пренесен до нас. Превод Нови свет својом течношћу и угодним стилом плени пажњу читалаца, а онима који желе темељније да проучавају Библију омогућава да то чине из превода који тачно и без икаквих измена преноси изворне мисли. Будимо захвални Јехови Богу што је сачувао своју Реч која је до данас остала жива и делотворна! (Јевр. 4:12). Нека сви они који су чистог срца изграђују своју веру проучавањем Божје драгоцене Речи и нека у њој налазе подстицај да у овом пресудном историјском раздобљу врше Божју вољу (2. Петр. 1:12, 13).

[Фусноте]

[Табела на 313. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

НЕКИ ВАЖНИЈИ ПАПИРУСНИ РУКОПИСИ

хебрејских књига Библије

Назив рукописа Папирус Неш

Време настанка 2 . или 1. век пре н. е.

Језик хебрејски

Где се налази Кембриџ (Енглеска)

Назив рукописа Рајландс 458

Ознака 957

Време настанка 2. век пре н. е.

Језик грчки

Где се налази Манчестер (Енглеска)

Назив рукописа Фоуад 266

Време настанка 1. век пре н. е.

Језик грчки

Где се налази Каиро (Египат)

Назив рукописа Свитак с Мртвог мора с текстом Левитске

Ознака 4Q LXX Лев⁠^б

Време настанка 1. век пре н. е.

Језик грчки

Где се налази Јерусалим (Израел)

Назив рукописа Честер Бити 6

Ознака 963

Време настанка 2. век н. е.

Језик грчки

Где се налази Даблин (Ирска) и Ен Арбор (Мичиген, САД)

Назив рукописа Честер Бити 9

Ознака 967/968

Време настанка 103. век н. е.

Језик грчки

Где се налази Даблин (Ирска) и Принстон (Њу Џерси, САД)

грчких књига Библије

Назив рукописа Оксиринх

Ознака P⁠¹

Време настанка 23. век н. е.

Језик грчки

Где се налази Филаделфија (Пенсилванија, САД)

Назив рукописа Оксиринх 1228

Ознака P⁠²²

Време настанка 3. век н. е.

Језик грчки

Где се налази Глазгов (Шкотска)

Назив рукописа Мичиген 1570

Ознака P⁠³⁷

Време настанка 3/4. век н. е.

Језик грчки

Где се налази Ен Арбор (Мичиген, САД)

Назив рукописа Честер Бити 1

Ознака P⁠⁴⁵

Време настанка 3. век н. е.

Језик грчки

Где се налази Даблин (Ирска); Беч (Аустрија)

Назив рукописа Честер Бити 2

Ознака P⁠⁴⁶

Време настанка отприлике 200. н. е.

Језик грчки

Где се налази Даблин (Ирска); Ен Арбор (Мичиген, САД)

Назив рукописа Честер Бити 3

Ознака P⁠⁴⁷

Време настанка 3. век н. е.

Језик грчки

Где се налази Даблин (Ирска)

Назив рукописа Рајландс 457

Ознака P⁠⁵²

Време настанка отприлике 125. н. е.

Језик грчки

Где се налази Манчестер (Енглеска)

Назив рукописа Бодмер 2

Ознака P⁠⁶⁶

Време настанка отприлике 200. н. е.

Језик грчки

Где се налази Женева (Швајцарска)

Назив рукописа Бодмер 7, 8

Ознака P⁠⁷²

Време настанка 3/4. век н. е.

Језик грчки

Назив рукописа Бодмер 14, 15

Ознака P⁠⁷⁵

Време настанка 3. век н. е.

Језик грчки

Где се налази Женева (Швајцарска)

Лука 8:26; Јов. 1:18

[Табела на 314. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

НЕКИ ОД ВАЖНИЈИХ ПЕРГАМЕНТНИХ И ДРУГИХ КОЖНИХ РУКОПИСА

хебрејских књига Библије (на хебрејском)

Ознака Al

Време настанка 930. н. е.

Језик хебрејски

Где се налази раније у Алепу (Сирија); сада у Израелу

Време настанка “10. век н. е.

Језик хебрејски

Где се налази Лондон (Енглеска)

Време настанка отприлике 895.н. е.

Језик хебрејски

Где се налази Каиро (Египат)

Ознака B 19⁠^А

Време настанка 1008. н. е.

Језик хебрејски

Где се налази Санкт Петербург (Русија)

Стражарска кула, 15. 7. 2005, стр. 13

Babylonicus Petropolitanus)

Ознака B 3

Време настанка 916. н. е.

Језик хебрејски

Где се налази Санкт Петербург (Русија)

Време настанка крај 2. века пре н. е.

Језик хебрејски

Где се налази Јерусалим (Израел)

Време настанка 1. век н. е.

Језик хебрејски

Где се налази Јерусалим (Израел)

Септуагинте и грчких књига Библије

Време настанка 4. век н. е.

Језик грчки

Где се налази Лондон (Енглеска)

Време настанка 5. век н. е.

Језик грчки

Где се налази Лондон (Енглеска)

Време настанка 4. век н. е.

Језик грчки

Где се налази Ватиканска библиотека у Риму (Италија)

Ознака C (04)

Време настанка 5. век н. е.

Језик грчки

Где се налази Париз (Француска)

Ознака D⁠^e⁠a (05)

Време настанка 5. век н. е.

Језик грчки/ латински

Где се налази Кембриџ (Енглеска)

Назив рукописа Кодекс из Клермона (Codex Claromontanus)

Ознака D⁠^P (06)

Време настанка 6. век н. е.

Језик грчки/ латински

Где се налази Париз (Француска)

[Дијаграм на 308. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Извори за превод Нови свет — Текстови хебрејских књига Библије

Изворни хебрејски списи и најстарији преписи

арамејски таргуми

свици са Мртвог мора

самарићански Пентатеух

грчка Септуагинта

старолатински

коптски, етиопски, јерменски

хебрејски консонантски текст

латинска Вулгата

грчки преводи — Аквилин, Теодотионов, Симахов

сиријска Пешита

масоретски текст

Каирски кодекс

Петербуршки кодекс каснијих пророка

Алепски кодекс

Гинсбургов хебрејски текст

Петербуршки (Лењинградски) кодекс В 19А

Biblia Hebraica (BHK), Biblia Hebraica

Stuttgartensia (BHS)

Енглески превод Нови свет

Хебрејске књиге Библије; са енглеског преведене на многе друге језике

[Дијаграм на 309. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Извори за превод Нови свет — Текстови грчких књига Библије

Изворни грчки списи и најстарији преписи

јерменски превод

коптски преводи

старолатински

латинска Вулгата

Сикстина и Клементина (ревидирани латински текстови Вулгате)

грчки курзивни рукописи

Еразмов текст

Стефанусов текст

Textus Receptus

Грисбахов грчки текст

Emphatic Diaglott

папируси — Честер Бити P45, P46, P47; Бодмер P66, P74, P75 и други

Весткот-Хортов грчки текст

Боверов грчки текст

Мерков грчки текст

Нестле-Аландов грчки текст

грчки текст United Bible Societies

Енглески превод Нови свет

Грчке књиге Библије; са енглеског преведене на многе друге језике