Како Јеховини сведоци гледају на образовање

КАО што овај цитат из Светске енциклопедије (The World Book Encyclopedia) сугерише, један од главних циљева школовања јесте обучити децу за свакодневни живот, што обухвата њихово оспособљавање да се једног дана брину за потребе породице. Јеховини сведоци верују да је ово света одговорност. Сама Библија каже: „Ако ли се ко за своје, а особито за своје домаће, не брине, тај се одрекао вере и гори је од неверника“ (1. Тимотеју 5:8). Године проведене у школи припремају децу за одговорности које ће преузети у животу. У складу с тим, Сведоци сматрају да образовање треба схватити врло озбиљно.

Сведоци настоје да живе по библијској заповести: „Што год чините, од срца чините, као (да чините) Господу, а не људима“ (Колошанима 3:23, др Димитрије Стефановић). Ово начело се примењује на све аспекте свакодневног живота, укључујући и школу. Тако, Сведоци охрабрују своје младе да се својски труде и да озбиљно схватају задатке који им се дају у школи.

Библија такође учи подложности законима земље у којој особа живи. Дакле, кад је основно школовање обавезно до одређеног узраста, Јеховини сведоци се придржавају овог закона (Римљанима 13:1-7).

Иако не умањује значај обучавања за свакодневни живот, Библија показује да то није нити једини нити главни циљ образовања. Успешно образовање такође треба да у деци негује радост живљења и да им помогне да заузму своје место у друштву као добро уравнотежене личности. Према томе, Јеховини сведоци сматрају да је избор ваншколских активности јако значајан. Они верују да здрава релаксација, музика, хобији, физичко вежбање, посете библиотекама и музејима, и тако даље, играју велику улогу у уравнотеженом образовању. Уз то, они своју децу поучавају да поштују старије особе и да траже прилике да им учине неку услугу.

Како стоје ствари с додатним образовањем?

Због нових технологија, тржиште рада се константно мења. Као последица тога, многи млади ће морати да раде на подручјима или на занатима за које немају никакву посебну обуку. Кад је то случај, њихове радне навике и лична обученост, а нарочито њихова способност да се прилагоде промени, биће за њих од још веће вредности. У складу с тим, боље је да ученици постану одрасле особе које имају, како је то ренесансни есејиста Монтењ изразио, ’добро оспособљену него добро напуњену главу‘.

Незапосленост, која погађа и богате и сиромашне земље, често прети младим људима који су недовољно оспособљени. Зато, уколико тржиште рада изискује обучавање поред минимума који закон захтева, на родитељима је да усмере своју децу у доношењу одлуке о додатном образовању, одмеравајући и потенцијалне користи и жртве које ће такве додатне студије повући за собом.

Међутим, вероватно ћете се сложити да успех у животу укључује више од само материјалног просперитета. У скорашњим временима мушкарци и жене код којих је каријера апсорбовала цео њихов живот изгубили су све кад су изгубили посао. Неки родитељи су жртвовали свој породични живот и време које су могли провести са својом децом, пропуштајући могућност да им помогну да одрасту, јер су били обузети световним послом.

Јасно је да би једно уравнотежено образовање требало да подразумева да је више од материјалног просперитета потребно да бисмо били истински срећни. Исус Христ је рекао: „Писано је: ’Не живи човек само од хлеба, него од сваке речи која излази из уста Божјих‘“ (Матеј 4:4). Као хришћани, Јеховини сведоци схватају значај развијања моралних и духовних особина као и припремања себе за бригу око својих материјалних потреба.