Гледиште Библије

Да ли Библија одвраћа од образовања?

„Само незналица презире образовање.“ (Публилије Сиријац, Моралистичке изреке, први век пре н. е.)

БИБЛИЈА нас подстиче „чувај мудрост и разборитост“ (Пословице 3:21). Јехова, Бог који све зна, жели да његови обожаваоци буду образовани људи (1. Самуилова 2:3; Пословице 1:5, 22). Па ипак, неке изјаве у Библији могу створити или подстаћи одређена питања. На пример, говорећи о својим ранијим настојањима, укључујући и своје високо образовање, апостол Павле је написао: „Све сматрам за смеће“ (Филипљанима 3:3-8, Ча). У једном другом надахнутом писму, тврдио је: ’Мудрост овога света је лудост пред Богом‘ (1. Коринћанима 3:19).

Дакле, да ли Библија одвраћа од образовања? Колико би далеко требало да хришћанин иде у тежњама за светским образовањем? Да ли је минимум који се законом захтева довољан, или треба да се тражи додатно образовање?

Образовање у првом веку

Међу хришћанима из првога века постојала је велика разноликост у образовању. Извесни истакнути људи сматрали су галилејске апостоле Петра и Јована за ’нешколоване и обичне‘ (Дела апостолска 4:5, 6, 13, Ча). Да ли је то значило да су ова два човека била неписмена или нешколована? Не. То је једноставно значило да се они нису школовали у вишим јеврејским образовним установама у Јерусалиму. Списи ове двојице храбрих поборника хришћанства касније су доказали чињеницу да су били добро образовани, интелигентни људи, способни да разумљиво разлажу Писмо. Њихово образовање је укључивало и практичну поуку како да се брину за материјалне потребе својих породица. Они су били колеге у очигледно уносном рибарском послу (Марко 1:16-21; Лука 5:7, 10).

За разлику од њих Лука, ученик који је написао једно од јеванђеља а такође и књигу Дела апостолских, имао је нешто више образовање. Он је био лекар (Колошанима 4:14). Његово медицинско образовање даје карактеристичан призвук његовим надахнутим списима. (Види Луку 4:38; 5:12; Дела апостолска 28:8.)

Пре него што је постао хришћанин, апостол Павле је био поучаван јеврејском закону, под туторством једнога од најбриљантнијих учењака тога времена, Гамалила (Дела апостолска 22:3). Павлово школовање може се упоредити с данашњим факултетским образовањем. Надаље, у јеврејском друштву сматрало се часним да млади изуче неки занат, чак и ако је у каснијим годинама више образовање било циљ. Изгледа да је Павле био поучен прављењу шатора док је још био младић. Те вештине су га оспособиле да се издржава у својој пуновременој служби.

Поред свега тога, Павле је признао да је светско образовање — иако неопходно — од ограничене вредности у поређењу с ненадмашивом вредношћу спознања Бога. Према томе, Библија придаје највећу важност стицању спознања о Богу и Христу. Хришћани данас добро чине ако прихвате ово реално гледиште о светском образовању (Пословице 2:1-5; Јован 17:3; Колошанима 2:3, Ча).

Пажљиво одмерити ствар

Неки хришћани су открили да им је додатно образовање, било у облику факултетских или стручних студија, помогло да се брину за материјалне потребе својих породица. Бринути се за своју породицу је исправна ствар, јер је света дужност ’бринути о својим домаћима‘ (1. Тимотеју 5:8). Стицање квалификација потребних за то, спада у ствар практичне мудрости.

Међутим, они који осећају потребу да стекну више од основног образовања како би удовољили овом циљу треба да одмере и користи и штете. У потенцијалне користи спада и то да је особа опремљена да пронађе запослење које ће јој омогућити да адекватно издржава себе и своју породицу док ревносно обавља хришћанску службу. Уз то, особа може бити у прилици да материјално помаже другима, како би имала „шта давати ономе који је у оскудици“ (Ефесцима 4:28).

Које су неке од потенцијалних штета? Оне укључују то да је особа изложена учењима која поткопавају веру у Бога и у Библију. Павле је саветовао хришћане да буду на опрезу од „учења лажнога ’знања‘“ и ’филозофије и таште преваре, наслањајући се на предања људи‘ (1. Тимотеју 6:20, 21, ДС; Колошанима 2:8). Неоспорно је да излагање неким облицима образовања може шкодити вери хришћанина. Они који разматрају додатно обучавање или школовање треба да буду свесни тога да постоји опасност од таквих штетних утицаја.

Мојсије, који је био ’научен свој науци египатској‘, сачувао је јаку веру упркос усвајању образовања које је без сумње укључивало многобожачка учења која срамоте Бога (Дела апостолска 7:22). Слично томе, хришћани су данас опрезни како не би подлегли нездравим утицајима у каквом год окружењу да се налазе.

Једна друга потенцијална опасност у додатном образовању је та да знање надима, или ствара уображеност (1. Коринћанима 8:1, Ча). Многи кроз образовање жуде за знањем из себичних разлога, па чак и искрена тежња за знањем може довести до осећаја супериорности и самоважности. Такви ставови се не свиђају Богу (Пословице 8:13).

Осмотри фарисеје. Чланови ове истакнуте религиозне секте поносили су се својом ученошћу и тобожњом праведношћу. Они су били добро упућени у велики део рабинских традиција, и они су с презиром гледали на обичне људе који су били мање образовани, сматрајући их незналицама, презренима, па чак и проклетима (Јован 7:49). Осим тога, они су волели новац (Лука 16:14). Овај пример показује да када се из погрешних мотива тежи за образовањем, оно може учинити особу поносном или може довести до тога да постане љубитељ новца. Стога, у одређивању врсте и количине школовања, хришћанин би добро учинио кад би се запитао: ’Који су моји мотиви?‘

Ствар личног избора

Као што је то био случај у првом веку, велика разноликост у образовању постоји и међу хришћанима данас. Под вођством својих родитеља, млади људи који завршавају своје обавезно школовање могу изабрати даљње додатно светско школовање. Слично томе, одрасле особе које желе да побољшају своја средства за збрињавање породице могу такво додатно школовање сматрати погодним средством.a Неки аспекти традиционалног факултетског образовања стављају нагласак на развијање општих интелектуалних способности уместо професионалних или стручних вештина. Према томе, особа може закључити да јој чак и након улагања много времена у стицање таквог образовања недостају тражене вештине. Из тог разлога, неки изабирају студије са стручним програмима или технолошке школе, са изгледом да се брже задовоље актуелне потребе на тржишту рада.

У сваком случају, такве одлуке су личне природе. Хришћани не треба да критикују нити да осуђују једни друге у погледу ове ствари. Јаков је написао: „Ко си ти што осуђујеш ближњега?“ (Јаков 4:12). Ако хришћанин размишља о додатном школовању, добро би учинио када би испитао своје сопствене мотиве како би се уверио да ли су себични, материјалистички интереси покретачка снага.

Очигледно је да Библија има уравнотежен став о образовању. Хришћански родитељи признају ненадмашиву вредност духовног образовања које се темељи на Божјој надахнутој Речи и дају уравнотежени савет својој деци у вези с додатним образовањем (2. Тимотеју 3:16). Пошто имају реалан став о животу, они признају вредност светског образовања у стицању квалификација које су неопходне њиховој одраслој деци да би издржавали себе и своју будућу породицу. Стога, у одлучивању да ли да тежи за додатним образовањем и у којој мери, сваки хришћанин може донети здраву личну одлуку која се темељи на оданости Јехови Богу, која је „корисна за све ствари, јер садржи обећање садашњег живота и оног који треба да дође“ (1. Тимотеју 4:8, NW).

[Фусноте]

[Истакнути текст на 20. страни]

„Чувај мудрост и разборитост“ (Пословице 3:21).

[Истакнути текст на 21. страни]

У разматрању да ли да се одлучи за додатно школовање, хришћанин ће добро поступити ако се запита: ’Који су моји мотиви?‘