Прво поглавље

Шта вашем животу може дати више смисла?

ДА ЛИ сте икада сањарили да имате бољи живот, било ту где живите или у неком тропском рају? Бар једном, већина од нас јесте.

Пол Гоген, француски сликар, отишао је 1891. године да пронађе такав живот у Француској Полинезији. Али стварност се убрзо огласила. Његова раскалашна прошлост донела је болест и патњу њему самом, а и другима. Осећајући да му се смрт ближи, он је насликао, како кажу „последњи израз уметничке снаге“. Књига Paul Gauguin 1848-1903—The Primitive Sophisticate каже: „Спектар људских активности обухваћених овом сликом протеже се кроз цели животни век, од рођења па до смрти... Он је живот тумачио као велику мистерију.“

Гоген је слику назвао „Одакле потичемо? Ко смо? Куда идемо?“a

Можда вам ова питања звуче познато. Многи умни људи их постављају. Након што је поменуо човекова научна и техничка достигнућа, један уредник новина The Wall Street Journal написао је: „У размишљањима о самом човеку, његовим дилемама, његовом месту у овом свемиру, тек смо мало одмакли од почетка. Још увек су нам остављена питања ко смо, зашто постојимо и куда то идемо.“

Истина, неки људи су преокупирани старањем за своју породицу, зарађивањем за живот, путовањима или другим личним интересовањима јер не знају ни за какав други смисао живота. Алберт Ајнштајн је једном рекао: „Човек који свој живот сматра бесмисленим не само да је несрећан већ тешко да је уопште и подесан за живот.“ У складу с таквим размишљањем, неки гледају да стремљењем ка уметности, научним истраживањима или хуманитарним напорима да прекину патњу, дају смисао свом животу. Знате ли неког таквог?

Разумљиво је што се основна питања о смислу живота постављају. Колико се родитеља, видевши како неко дете умире од маларије или неке друге болести, пита: зашто толика патња? Има ли у томе икаквог смисла? Слична питања збуњују многе омладинце и омладинке који виде сиромаштво, болест и неправду. Брутални ратови често наводе људе да се питају постоји ли уопште смисао живота.

Чак и ако нисте доживели такве беде, можда се слажете с професором Фриманом Дајсоном, који је рекао: „Делим мишљење многих поштованих људи када поново постављам питања која је [библијска личност] Јов поставио. Зашто патимо? Зашто је овај свет тако неправедан? Каква је сврха бола и трагедије?“ Можда и ви желите одговоре.

Проналажење задовољавајућих одговора битно би променило ствари. Један професор који је претрпео страхоте концентрационог логора Аушвиц, приметио је: „Не постоји ништа на свету... што ће особи тако делотворно помоћи да преживи чак и најгоре услове, као спознање да њен живот ипак има смисао.“ Он је чак сматрао да је човеково ментално здравље везано за ову потрагу за смислом.

Кроз векове, многи су одговоре тражили у религији. Након што је Гаутама (Буда) био изложен призору једног болесног, једног старог и једног мртвог човека, тражио је просветљење, то јест смисао, у религији али без вере у Бога као особу. Други су се окренули својој цркви.

А како стоје ствари с људима данас? Многи се усредсређују на науку, одбацујући религију и „Бога“ као неважне. „Што наука више напредује“, коментарише дело Religion and Atheism, „то изгледа мање места остаје за Бога. Бог је постао Расељено лице.“

Живот без Створитеља — зашто?

У ствари, тренд одбацивања религије или Бога има своје корене у људским филозофијама које су наглашавале улогу чистог разума. Чарлс Дарвин је мислио да „природно одабирање“ објашњава живи свет боље него што то чини постојање једног Створитеља. Сигмунд Фројд је учио да је Бог једна илузија. А гледиште ’Бог је мртав‘ шири се почев од времена Фридриха Ничеа све до наших дана. Оријенталне филозофије су сличне. Учитељи будизма сматрају да нема потребе знати о Богу. Што се тиче шинтоизма, професор Тецуо Јамаори је рекао да „богови нису ништа више до само људи“.

Иако скептицизма у погледу постојања Створитеља има у обиљу, да ли је он оправдан? Вероватно су вам познати примери ’научних чињеница‘ које су у прошлости преовладавале, али које су се с временом показале као потпуно погрешне. Гледишта попут ’Земља је равна плоча‘ и ’читав свемир кружи око наше планете‘ преовладавала су вековима, али данас знамо да су нетачна.

Како је с каснијим научним идејама? Рецимо, Дејвид Хјум, филозоф из 18. века — не прихватајући постојање Створитеља — није могао пружити никакво објашњење за сложену биолошку креацију на Земљи. Дарвинова теорија је пружила предлоге о томе како су се животни облици развили, али она није објаснила како је живот започео нити какав смисао он има за нас.

Услед тога, многи научници, као и лаици, осећају да нешто недостаје. Научне теорије можда покушавају да објасне како? али кључна питања се усредсређују на зашто? Ово је осетно чак и код људи који су одрасли с вером у Створитеља. Један млади студент историје из Европе рекао је: „За мене, Бог је мртав. Кад би он заиста постојао онда не би био такав хаос у свету: недужни људи умиру од глади; животињске врсте иду ка истребљењу... Идеја о Створитељу је глупост.“ С обзиром на услове који владају на Земљи, многи не могу разумети зашто Створитељ — под претпоставком да постоји — не поправи стање.

Па ипак, морамо признати да разлог због којег многи одбацују могућност постојања Створитеља јесте тај да они не желе да у то верују. „Чак и кад би ми Бог лично рекао да морам променити свој начин живота“, рекао је један индустријалац из Европе једном запосленом, „опет то не бих урадио. Хоћу да живим свој живот како се мени свиђа.“ Јасно је да неки сматрају да би се признавање ауторитета једног Створитеља сукобило с њиховом слободом или начином живота који воле. Можда изјављују: ’Верујем само у оно што видим, а неког невидљивог Створитеља не могу видети.‘

Поред тога зашто неке особе ’живе без Створитеља‘, питања о животу и његовом смислу и даље постоје. Након што је човек почео да истражује свемир, теолог Карл Барт је о том технолошком развоју рекао: „Он не решава ниједан од оних проблема који ми не дају да спавам.“ Данас, човек лети у космос и брза кроз киберспејс. Па ипак, умни људи увиђају потребу за одређеном сврхом, за нечим што њиховом животу пружа смисао.

Позивамо све који су отвореног ума да размотре ову тему. Књига Belief in God and Intellectual Honesty примећује да особу која поседује „интелектуално поштење“ карактерише „спремност да пажљиво провери да је оно у шта верује истина“ и „да поклони довољно пажње другим доступним доказима“.

Код ове теме о којој говоримо, такви „доступни докази“ могу нам помоћи да увидимо постоји ли Створитељ живота и свемира. И, ако Створитељ постоји, какав би Он могао бити? Да ли би могао поседовати карактер који стоји у вези с нашим животом? Наше разматрање овога може бацити даљње светло на то како наш живот може постати смисаонији и наградоноснији.

[Фуснота]

[Слика на целој 4. страни]

[Слика на 6. страни]

Гогенова слика поставља питања о смислу живота