Модулација

КАДА наглашаваш смисао, тиме само помажеш присутнима да разумеју оно што кажеш. Али када добро користиш варијације у јачини, брзини и висини гласа, твој говор ће бити много пријатнији за слушање. И не само то, тиме можеш показати својим слушаоцима и шта осећаш у вези са оним о чему говориш. Твој став према материјалу може утицати на то шта ће они осећати у вези с њим. То је случај без обзира на то да ли говориш с подијума или разговараш с неким у служби на терену.

Људски глас је величанствен инструмент, карактерише га велика многостраност. Када се исправно користи, он говору може дати живахност, дирнути у срце, пробудити емоције и мотивисати на акцију. Међутим, то нећеш постићи само тиме што ћеш у својим белешкама означити где треба да прилагодиш јачину гласа или да промениш брзину говора или висину гласа. Ако модулираш глас на основу оваквих подсетника, то ће звучати неприродно. Уколико не унесеш живост и разноликост у своје излагање, то може довести до тога да се твоја публика осећа нелагодно. Исправна модулација долази из срца.

Када се мудро користи, модулација неће скренути превелику пажњу на говорника. Уместо тога, она ће помоћи присутнима да разумеју дух теме која се осматра.

Прилагоди јачину гласа. Један начин да твоје гласовно изражавање варира јесте да прилагодиш јачину свог гласа. Али то не сме да буде неко чисто рутинско повећавање или смањивање јачине гласа у монотоним интервалима. Тиме би могао изврнути смисао онога што говориш. Ако пречесто подижеш глас, то ће бити непријатно за слушање.

Јачина гласа треба да одговара материјалу. Препоручљиво је да говориш мало гласније када читаш неку веома важну заповест, као на пример из Откривења 14:6, 7 или Откривења 18:4, или неко снажно уверење, као оно које је записано у Изласку 14:13, 14. Слично томе, када из Библије читаш неку снажну осуду, као на пример извештај из Јеремије 25:27-38, подешавањем гласа можеш учинити да се неки изрази истакну у односу на остатак материјала.

Узми у обзир и свој циљ. Да ли желиш да подстакнеш присутне на акцију? Да ли желиш да истакнеш главне тачке у својој презентацији? Гласнији дискретан говор помаже ти да постигнеш те циљеве. Међутим, уколико само гласније говориш можеш потпуно промашити свој циљ. Како то? Можда оно што кажеш треба рећи срдачно и осећајно, а не само гласније. То ћемо осмотрити у 11. студији.

Када се користи дискретно, спуштање гласа може изазвати очекивање. Али то обично изискује да се одмах након тога говори појачаним тоном. Када се говори тише а снажније, тиме се може саопштити осећање зебње или страха. Тиши глас се такође може користити да би се показало да је оно што је речено од мање важности у односу на остали део говора. Међутим, ако стално тихо говориш, тиме можеш одавати утисак да си несигуран, да ниси довољно уверен у оно што говориш, или да ниси истински заинтересован за своју тему. Очигледно је да треба пазити када постоји потреба да се говори веома тихо.

Промена брзине. У свакодневном говору, речи теку спонтано док изражавамо своје мисли. Када смо узбуђени, обично говоримо брже. Када желимо да други добро упамте оно што говоримо, онда говоримо спорије.

Међутим, мало је нових говорника на подијуму који мењају брзину говора. Зашто? Они и сувише пажљиво припремају формулацију онога што ће рећи. Можда све запишу. Чак и ако не држе говор из манускрипта, можда су практично све научили напамет. Зато све говоре једноличним темпом. Ту слабост можеш поправити ако научиш да говориш користећи предложак.

Избегавај да тако нагло убрзаваш говор да подсећа на мачку која се мирно шета, а затим када угледа пса скочи као опарена. И никада немој говорити тако брзо да трпи твој начин изражавања.

Да би прилагођавао брзину говора, немој једноставно у редовним интервалима убрзавати и успоравати. Уместо да побољша материјал који износиш, такав стил говора ће умањити његову вредност. Промене у брзини морају бити усклађене с оним што говориш, емоцијама које желиш да пренесеш и с твојим циљем. Када држиш говор, говори умереним темпом. Када желиш да саопштиш узбуђење, говори брже, баш као што би говорио у свакодневном животу. То је такође на месту када говориш о мање важним стварима или када причаш о догађајима у којима нису битни детаљи. Тиме ћеш унети разноликост у говор и он неће звучати и сувише озбиљно. С друге стране, тежи аргументи, главне тачке и кулминације говора обично изискују да се говори спорије.

Промени висину гласа. Замисли некога ко свира на неком инструменту отприлике сат времена. Све то време он свира само једну ноту — најпре гласно, онда тихо, понекад брзо, па споро. Постоји промена у јачини и брзини, али нема никакве промене у висини, и зато та „музика“ и није нешто привлачна. Слично томе, без промене у висини гласа, наш глас неће бити пријатан ушима.

Мора се запазити да промене у висини гласа немају исти ефекат у свим језицима. У тонском језику, као што је кинески, променом висине гласа може се променити значење неке речи. Међутим, чак и у таквом језику, постоје ствари које неко може урадити да би имао више варијација у гласовном изражавању. Може радити на томе да побољша распон свога гласа док задржава исте међусобне односе разних тонова. Тако може учинити да високи тонови звуче још виши а ниски још ниже.

Чак и у језицима који нису тонски, променом висине гласа могу се саопштити разне мисли. На пример, наглашавање смисла може се постићи када се глас мало повиси и појача. Променом висине гласа такође се може истаћи величина или удаљеност. Повисивањем тона на крају реченице може се дати до знања да је постављено неко питање. У неким језицима је можда потребно снизити тон.

Узбуђење и одушевљење се могу изразити повишеним гласом. (У тонском језику, то можда захтева употребу ширег распона гласа.) Туга или зебња изискују да се снизи висина гласа. (А у тонском језику захтева мањи распон гласа.) Споменуте емоције помажу говорнику да дирне слушаоце у срце. Када желиш да изразиш те емоције, немој само изговарати речи. Свој глас користи тако да би показао да то и осећаш.

Положити темељ. Где онда почиње модулација? Код избора материјала за говор. Ако укључиш само доказивање нечега или само подстицање, имаћеш мало прилике за варијације у свом излагању. Зато анализирај свој предложак и поведи рачуна да у њему буде све оно што је потребно за једно живо, поучно излагање.

Претпоставимо да усред говора осетиш потребу за већом разноликошћу јер ти је излагање некако досадно. Шта тада? Промени стил изношења свог материјала. Како? Један начин је да отвориш Библију, позовеш присутне да ураде то исто и прочиташ неки стих уместо да га једноставно цитираш. Или неку изјаву претвори у питање, и додај паузу ради наглашавања. Убаци неку једноставну илустрацију. То су технике које користе искусни говорници. Али без обзира на искуство, те исте идеје можеш користити и ти када припремаш свој материјал.

Може се рећи да је модулација зачин говору. Ако се употреби права врста и у правој мери, извући ћеш оно најквалитетније из свог материјала, а присутни ће уживати у њему.