СТУДИЈА 28
Разговорни начин излагања
ЉУДИ су у принципу опуштени када разговарају с пријатељима. Они се изражавају спонтано. Неки су весели; други су пак уздржанији. Па ипак, природност таквог говора је привлачна.
Међутим, када прилазимо некоме кога не знамо, није на месту да говоримо на превише присан или превише опуштен начин. У ствари, у неким културама сваки разговор с непознатим људима почиње на веома формалан начин. Након што покажемо дужно поштовање, било би разборито и пожељно да мање користимо формалан језик а више разговоран стил говора.
Мораш пазити и када говориш с подијума. И сувише опуштен начин говора умањује достојанство хришћанског састанка и озбиљност онога што се говори. У неким језицима је потребно да се приликом обраћања некој старијој особи, наставнику, службенику или родитељу употребе извесни изрази. (Запази који су изрази употребљени у Делима апостолским 7:2 и 13:16.) Другачији изрази се користе приликом обраћања брачном другу или блиском пријатељу. Премда наш начин говора на подијуму не треба да буде сувише формалан, он ипак треба да буде учтив.
Међутим, постоје фактори који могу допринети да нечије излагање без потребе звучи круто или званично. Један од њих је склоп реченице, то јест начин изражавања. Проблем настаје када говорник покушава да понови изразе баш онако како стоје на папиру. Писана реч је обично сасвим другачија од изговорене речи. Истина, приликом припреме за говор обично се истражује штампани материјал. Можда је темељ за говор штампани предложак. Али ако током говора мисли изражаваш баш онако како се налазе на папиру или ако их читаш директно из штампаног предлошка, врло је вероватно да твој говор неће звучати попут неког разговора. Да би имао разговоран стил, изражавај мисли својим речима и избегавај компликоване склопове реченица.
Још један фактор је промена темпа. Говор који је доста крут и званичан често укључује једноличне паузе у говору. У нормалном разговору постоје промене у темпу и честе паузе различитог трајања.
Наравно, када говориш већем броју слушалаца, разговоран стил говора треба да буде пропраћен гласнијим и снажнијим говором и с више одушевљења, како би задржао њихову пажњу.
Да би имао разговоран стил који је прикладан за службу, треба да створиш навику да сваког дана говориш лепо. То не значи да мораш бити високообразован. Али добро је да радиш на говорним навикама које ће учинити да други с поштовањем слушају оно што кажеш. Имајући то на уму, осмотри да ли у свакодневном разговору треба да радиш на следећим тачкама.
Избегавај изразе који уопште нису граматички исправни или те лако могу поистоветити с људима чији се начин живота коси с Божјим мерилима. У складу са саветом из Колошанима 3:8, клони се примитивног и простачког говора. С друге стране, разговорном изражавању се нема шта приговорити. Колоквијализми, то јест речи својствене разговорном језику, јесу неформални али ипак одговарају прихваћеним мерилима говора.
Избегавај да стално понављаш исте изразе и фразе да би саопштио разне мисли које имаш. Научи да користиш речи које јасно преносе оно што мислиш.
Избегавај непотребно враћање на оно што си већ рекао, и у томе ће ти помоћи ако ти је пре него што почнеш да говориш јасно шта желиш да кажеш.
Избегавај да добре мисли оптеретиш с превише речи. Нека ти буде обичај да тачку коју треба упамтити јасно кажеш у једној једноставној реченици.
Говори на начин којим показујеш поштовање према другима.