Исправно применити стихове

КАДА поучавамо друге, није довољно да само прочитамо стихове из Библије. Апостол Павле је писао свом сараднику Тимотеју: „Дај све од себе да се покажеш као признат пред Богом, као радник који нема чега да се стиди, који исправно управља речју истине“ (2. Тим. 2:15).

То значи да објашњење стихова које износимо мора бити у складу с оним што научава сама Библија. То захтева да узмемо у обзир контекст, а не само да једноставно изаберемо изразе који се нама свиђају и додамо своје идеје. Јехова је преко пророка Јеремије упозорио на пророке који су тврдили да говоре оно што излази из Јеховиних уста али су у ствари износили ’утваре свог срца‘ (Јер. 23:16, ДК). Апостол Павле је упозорио хришћане на загађивање Божје Речи људским филозофијама када је написао: „[Ми] смо се одрекли подмуклих ствари којих се треба стидети, и не ходимо у лукавству, нити искривљујемо [„разводњавамо“, Kingdom Interlinear] Божју реч.“ У то време непоштени трговци вином разводњавали су своје вино како би га било више и како би више зарадили. Ми не разводњавамо Реч Божју тако што бисмо је мешали с људским филозофијама. „Ми нисмо трговци Божјом речју као што су то многи, него говоримо подстакнути искреношћу, да, као послати од Бога, пред Божјим очима, у Христу“, изјавио је Павле (2. Кор. 2:17; 4:2).

Понекад можда цитираш неки стих да би истакао неко начело. Библија је пуна начела која пружају корисне смернице за поступање у разноразним ситуацијама (2. Тим. 3:16, 17). Али треба да будеш сигуран да је тачно то што си применио и да неки стих не употребљаваш погрешно, тако да изгледа као да каже оно што ти желиш да каже (Пс. 91:11, 12; Мат. 4:5, 6). Примена мора бити у складу с Јеховином намером, доследна читавој Речи Божјој.

’Исправно управљање речју истине‘ такође укључује разумевање тога у ком духу Библија нешто каже. Она није „тољага“ којом се туку други. Религиозни учитељи који су се противили Исусу Христу цитирали су из Писма, али су затварали очи пред важнијим стварима — стварима које су обухватале правду и милосрђе и верност — које је Бог захтевао (Мат. 22:23, 24; 23:23, 24). Када је поучавао из Божје Речи, Исус је одражавао личност свог Оца. Исусова ревност за истину била је прожета дубоком љубављу према људима које је поучавао. Ми треба да настојимо да следимо његов пример (Мат. 11:28).

Како можемо бити сигурни да неки стих исправно примењујемо? Помоћи ће нам редовно читање Библије. Такође треба да ценимо Јеховиног ’верног и разборитог роба‘, групу духом помазаних хришћана преко које он домаћинству вере даје духовну храну (Мат. 24:45). Лични студиј и редовно присустовање скупштинским састанцима и учествовање на њима, помоћи ће нам да извучемо корист из поуке која се пружа преко те класе верног и разборитог роба.

Ако на свом језику имаш књигу Расправљање на темељу Писма и ако научиш да је добро користиш, биће ти на дохват руке смернице за исправну примену на стотине стихова које често користимо у нашој служби. Ако планираш да користиш неки мање познат стих, смерност ће те покренути да га истражиш тако да у разговорима исправно управљаш речју истине (Посл. 11:2).

Нека примена буде јасна. Када поучаваш друге, буди сигуран да они јасно виде везу између теме коју осматраш и стихова које користиш. Ако стих уведеш помоћу питања, твоји слушаоци треба да виде како тај стих одговара на то питање. Ако стих користиш да би поткрепио неку изјаву, буди сигуран да студент јасно разуме како тај цитат доказује ту тачку.

Обично није довољно да само прочиташ стих — чак и ако га прочиташ с исправним наглашавањем. Упамти да просечна особа не познаје Библију и вероватно неће разумети шта желиш да кажеш ако стих прочиташ само једном. Скрени пажњу на део цитата који се директно односи на оно што осматраш.

То обично захтева да издвојиш кључне речи које се директно тичу тачке која се осматра. Најједноставнија метода јесте да поновиш те важне речи. Ако разговараш с неком особом, могао би поставити питања која ће јој помоћи да препозна те кључне речи. Када говоре групи људи, неки говорници више воле да тај циљ постигну тако што користе синониме или понове ту мисао. Међутим, ако изабереш да то урадиш, пази да публика не изгуби из вида везу између тачке коју осматраш и формулације стиха.

Када си издвојио кључне речи, положио си добар темељ. Сада настави. Да ли си у уводу за стих јасно навео разлог због чега га користиш? Ако јеси, покажи како се речи које си нагласио односе на оно што твоји слушаоци очекују да чују. Јасно наведи у чему се састоји та веза. Чак и ако ниси употребио такав детаљан увод за цитат, ипак треба нешто да кажеш након читања стиха.

Фарисеји су Исусу поставили питање које је за њих било тешко, наиме: „Да ли човек сме да се разведе од своје жене из било ког разлога?“ Исус је свој одговор темељио на Постању 2:24. Запази да је он усмерио пажњу на само један део тог стиха, а затим га је одговарајуће применио. Након што је указао да муж и жена постају „једно тело“, Исус је закључио: „Дакле, што је Бог саставио у јарам, нека ниједан човек не раставља“ (Мат. 19:3-6).

Колико тога треба да објасниш да би примена неког стиха била јасна? То треба да одредиш на основу састава публике и важности тачке која се осматра. Нека ти циљ буде једноставност и директност.

Резонуј на темељу Писма. У погледу службе апостола Павла у Солуну, у Делима апостолским 17:2, 3 стоји да је он „резоновао на темељу Писма“. То је вештина коју сваки Јеховин слуга треба да развија. На пример, Павле је испричао чињенице о Исусовом животу и његовој служби, показао да је то проречено у Хебрејским списима и затим закључио снажним речима: „Ово је Христ, овај Исус кога вам ја објављујем.“

Када је писао Јеврејима, Павле је често цитирао из Хебрејских списа. Да би неку тачку нагласио или разјаснио, он је често издвајао једну реч или неку кратку фразу а затим би показао колико је она значајна (Јевр. 12:26, 27). У извештају који се налази у 3. поглављу посланице Јеврејима, Павле је цитирао из Псалма 95:7-11. Запази да је затим разрадио три тачке из тих стихова: (1) освртање на срце (Јевр. 3:8-12), (2) значење израза „данас“ (Јевр. 3:7, 13-15; 4:6-11), и (3) значење изјаве: „Неће ући у мој починак“ (Јевр. 3:11, 18, 19; 4:1-11). Настој да опонашаш његов пример приликом примене сваког стиха.

Запази с каквом је делотворношћу Исус резоновао на темељу Писма, према извештају из Луке 10:25-37. Један човек упућен у Закон питао је: „Учитељу, шта треба да радим да бих наследио вечни живот?“ Исус је у одговору најпре позвао тог човека да каже како он гледа на ту ствар, а затим је нагласио колико је важно да радимо оно што Божја Реч каже. Када је било јасно да човек није схватио у чему је поента, Исус је надугачко осмотрио само једну реч из стиха — „ближњи“. Уместо да једноставно дефинише ту реч, он је употребио једно поређење да би том човеку помогао да сам дође до исправног закључка.

Очигледно је да Исус у својим одговорима на питања није једноставно цитирао стихове који пружају директне, јасне одговоре. Он је анализирао оно што стоји у тим стиховима и затим је то применио на постављено питање.

Када су садукеји оспорили наду у ускрсење, Исус је усмерио пажњу на један специфичан део стиха из Изласка 3:6. Али није завршио цитирањем тог стиха. Резоновао је на темељу њега како би јасно показао да је ускрсење део Божје намере (Мар. 12:24-27).

Када овладаш вештином исправног и делотворног резоновања на темељу Писма, то ће бити значајан фактор у твом напредовању ка томе да постанеш вешт учитељ.