„Саслушајте шта ћу вам сада рећи у своју одбрану“

1, 2. Шта апостола Павла доводи у Јерусалим и какви проблеми га тамо очекују?

ПАВЛЕ поново корача уским, прометним улицама Јерусалима. Ниједан други град нема толико важну улогу у историји Јеховиног народа. Већина становника Јерусалима је поносна на његову славну прошлост. Павле зна да многи хришћани у Јерусалиму још увек придају велику важност Мојсијевом закону и да нису у потпуности прихватили нов начин на који их Јехова поучава како да му служе. Зато увиђа да је осим материјалне помоћи, због које је првенствено и дошао из Ефеса у овај велики град, потребно пружити и помоћ у духовном погледу (Дела 19:21). Упркос могућим опасностима, чврсто је решио да своју намеру спроведе у дело.

² Шта га очекује у Јерусалиму? Један проблем ће направити хришћани које су узнемириле гласине о њему. Још веће проблеме ће му направити Христови непријатељи. Изнеће лажне оптужбе против њега, тући ће га и смишљати како да га убију. Међутим, ти немили догађаји ће Павлу пружити прилику да изнесе своју одбрану. Његова понизност, храброст и вера у суочавању с таквим проблемима представљају изузетан пример за данашње хришћане. Да видимо како.

„Почели су да славе Бога“ (Дела апостолска 21:18-20а)

3-5. (а) На каквом састанку је Павле био у Јерусалиму и о чему је тамо било речи? (б) Које поуке можемо извући из састанка који је Павле имао са старешинама у Јерусалиму?

³ Павле и они који су допутовали с њим у Јерусалим одмах сутрадан одлазе код скупштинских старешина. У извештају се не спомиње ниједан од апостола који су још увек били живи, можда зато што су отишли да проповедају у другим деловима света. Међутим, Исусов брат Јаков је и даље био ту (Гал. 2:9). Вероватно је Јаков водио састанак на ком су били Павле и „све старешине“ (Дела 21:18).

⁴ Павле је поздравио старешине „а онда им је детаљно испричао шта је Бог учинио међу људима из других народа посредством његове службе“ (Дела 21:19). Можемо само замислити колико их је то охрабрило. И ми смо данас радосни када чујемо како проповедање напредује у другим земљама (Посл. 25:25).

⁵ Павле је касније вероватно споменуо да је донео прилоге из Европе. Сви присутни су сигурно били веома срећни и захвални што су се та браћа из удаљених места бринула за њих. Зато су старешине почеле „да славе Бога“ (Дела 21:20а). Слично томе, многи који данас доживе неке катастрофе или су озбиљно болесни дубоко су дирнути када их суверници у прави час охрабре и притекну им у помоћ.

Многи се још увек „ревно држе Закона“ (Дела апостолска 21:20б, 21)

6. За који је проблем Павле сазнао?

⁶ Старешине су затим откриле Павлу да у Јудеји постоји један проблем који се односи на њега лично. Рекли су му: „Брате Павле, видиш колико хиљада верника има међу Јудејцима и сви они се ревно држе Закона. Али чули су гласине о теби да све Јудејце који живе међу другим народима учиш да одбаце Мојсијев закон, говорећи им да не обрезују децу и да се не држе јудејских обичаја“a (Дела 21:20б, 21).

7, 8. (а) Које су погрешно гледиште имали многи хришћани у Јудеји? (б) Зашто се погрешно размишљање неких хришћана јеврејског порекла није могло сматрати отпадништвом?

⁷ Зашто су се многи хришћани ревно држали Мојсијевог закона када је прошло више од 20 година откад је он укинут? (Кол. 2:14). Апостоли и старешине који су се 49. године н. е. састали у Јерусалиму послали су писмо скупштинама у ком су рекли да они из других народа који су прихватили веру не треба да се обрежу нити да се држе Мојсијевог закона (Дела 15:23-29). Међутим, у том писму се не спомињу хришћани јеврејског порекла, од којих многи нису разумели да Мојсијев закон више не важи.

⁸ Да ли због тог погрешног мишљења ти Јудејци више нису могли бити хришћани? Не би се могло рећи. Овде се не ради о томе да су они некада обожавали паганске богове па да су се и даље држали неких паганских обичаја. Закон који је хришћанима јеврејског порекла био толико важан дао је сам Јехова. Ту није било ничег демонског нити погрешног. Међутим, тај Закон се темељио на старом савезу, док су хришћани сада били под новим савезом. Прописи савеза Закона више нису важили за оне који су желели да на исправан начин служе Богу. Хришћани јеврејског порекла који су се и даље држали Мојсијевог закона нису довољно добро разумели хришћанска учења, него су покушавали да постигну праведност пред Богом држећи се јудејских обичаја, чиме су показали да немају довољно поверења у хришћанску скупштину. Морали су да промене свој начин размишљања и ускладе га са новим сазнањима која је Бог открио својим слугамаb (Јер. 31:31-34; Лука 22:20).

„Гласине [...] нису истините“ (Дела апостолска 21:22-26)

9. Шта је Павле говорио што се тиче Мојсијевог закона?

⁹ Шта се може рећи за гласине о томе да је Павле учио Јудејце који живе међу другим народима да „не обрезују децу и да се не држе јудејских обичаја“? Павле је био апостол послат другим народима и њима је потврдио одлуку да нејевреји не морају да се држе Закона. Такође је отворено рекао да греше они који покушавају да убеде хришћане нејеврејског порекла да се обрежу у знак подложности Мојсијевом закону (Гал. 5:1-7). У градовима у којима је био, Павле је добру вест проповедао и Јудејцима. Онима који су позитивно реаговали сигурно је објаснио да је Исусовом смрћу Закон престао да важи и да се праведност постиже вером, а не држањем Закона (Римљ. 2:28, 29; 3:21-26).

10. Који је уравнотежен став Павле имао што се тиче Закона и обрезања?

¹⁰ Међутим, Павле је разумео оне којима је било лакше да се држе неких јудејских обичаја, као што је рецимо да не раде на сабат или да не једу неку храну (Римљ. 14:1-6). И није поставио правила што се тиче обрезања. У ствари, Павле је обрезао Тимотеја да Јудејци не би приговарали Тимотеју јер су знали да му је отац био Грк (Дела 16:3). Обрезање је била лична ствар. Павле је рекао Галатима: „Ништа не вреди ни обрезање ни необрезање, него само вера која се види у показивању љубави“ (Гал. 5:6). Међутим, било би погрешно ако би се неко обрезао само да би испунио Закон или зато што мисли да ће на тај начин стећи Јеховину наклоност. Такво размишљање би открило помањкање вере.

11. Шта су старешине рекле Павлу да уради и шта је то могло подразумевати? (Видети и фусноту.)

¹¹ Премда су гласине биле нетачне, хришћани јеврејског порекла су ипак били узнемирени због њих. Зато су старешине предложиле Павлу да уради следеће: „Међу нама су четворица људи који су дали завет Богу. Поведи те људе, обредно се очисти с њима и плати њихове трошкове, тако да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да гласине које су чули о теби нису истините, него да си на правом путу и да се држиш Закона“c (Дела 21:23, 24).

12. Шта показује да је Павле био флексибилан и како је реаговао на оно што су му рекле јерусалимске старешине?

¹² Павле је могао да каже да суштина проблема није у гласинама које су кружиле о њему него у томе што су се хришћани јеврејског порекла ревно држали Мојсијевог закона. Али, био је флексибилан све док то није било у супротности с Божјим начелима. Он је раније написао: „Онима под законом био сам као под законом – премда ја нисам под законом – да придобијем оне под законом“ (1. Кор. 9:20). Павле је сарађивао с јерусалимским старешинама, тако да је овом приликом био као „под законом“. Тиме нам је оставио добар пример да сарађујемо са старешинама и да не инсистирамо на томе да се нешто уради баш онако како бисмо ми желели (Јевр. 13:17).

„Не заслужује да живи!“ (Дела апостолска 21:27–22:30)

13. (а) Зашто су неки Јудејци направили метеж у храму? (б) Како је Павле извукао живу главу?

¹³ Ситуација у храму се закомпликовала. Како су се дани одређени за очишћење ближили крају, Јудејци из Азије су видели Павла, па су га лажно оптужили да нејевреје уводи у храм и тако направили пометњу у народу. Да заповедник римске војске није интервенисао, Павла би претукли на смрт. Али војни заповедник је ипак наредио да га окују ланцима. Од тог дана проћи ће више од четири године пре него што Павле поново буде на слободи. Међутим, Павле је и даље био у непосредној опасности. Када је заповедник питао Јудејце зашто су насрнули на Павла, они су углас износили различите оптужбе. У том метежу није могао ништа да разуме. На крају се ситуација толико заоштрила да су Павла дословно морали да однесу одатле. Када су Павле и римски војници били на самом улазу у касарну, Павле је рекао војном заповеднику: „Молим те, дозволи ми да се обратим народу“ (Дела 21:39). Он му је то дозволио и Павле је храбро наставио да брани своју веру.

14, 15. (а) Шта је Павле објаснио Јудејцима? (б) Шта је римски заповедник предузео да би сазнао зашто су Јудејци љути на Павла?

¹⁴ Павле је почео следећим речима: „Саслушајте шта ћу вам сада рећи у своју одбрану“ (Дела 22:1). Том мноштву се обратио на хебрејском језику, због чега су се утишали. Отворено им је објаснио зашто је он постао Христов следбеник. Павле је мудро споменуо неке чињенице које су Јудејци могли да провере уколико су то желели. Павле је био школован код чувеног Гамалила и прогонио је Христове следбенике, што су неки од присутних вероватно знали. Међутим, на путу за Дамаск имао је визију у којој му се обратио ускрснули Христ. Они који су били с њим видели су блештаву светлост и чули глас, али нису разумели речи онога који му је говорио (Дела 9:7; 22:9). После тога су ти људи морали да га воде у Дамаск јер је због те визије ослепео. Тамо му је Ананија, кога су Јудејци у том крају добро знали, чудом вратио вид.

¹⁵ Павле је затим испричао како му се по повратку у Јерусалим Исус појавио у храму. Тада су се Јудејци веома узнемирили и повикали су: „Убијте га! Такав човек не заслужује да живи!“ (Дела 22:22). Да би спасао Павла, заповедник га је одвео у касарну. У намери да открије зашто су Јудејци толико љути на Павла, наредио је да га испитају уз бичевање. Међутим, Павле је искористио законску заштиту која му је стајала на располагању и рекао да је римски грађанин. Јеховине слуге и данас на сличан начин користе законску заштиту која им је на располагању да би бранили своју веру. (Видети оквире „Римски закон и римски грађани“ и „Правне битке у савремено доба“.) Када је заповедник чуо да је Павле римски грађанин, схватио је да мора наћи други начин да сазна оно што га интересује. Сутрадан је извео Павла пред Синедрион, јеврејски врховни суд, који је сазван посебно због тог случаја.

„Ја сам фарисеј“ (Дела апостолска 23:1-10)

16, 17. (а) Шта се десило када се Павле обратио Синедриону? (б) Како је Павле показао понизност?

¹⁶ Павле је своју одбрану пред Синедрионом започео следећим речима: „Браћо, све до данашњег дана ја живим потпуно чисте савести пред Богом“ (Дела 23:1). Ту су га прекинули. Извештај каже: „На то је првосвештеник Ананија наредио онима који су стајали поред Павла да га ударе по устима“ (Дела 23:2). Каква увреда! Било је јасно да су имали предрасуде, јер су га практично прогласили лажовом пре него што су за то изнети било какви докази. Није чудо што је Павле рекао: „Бог ће ударити тебе, зиде окречени! Како можеш ту да седиш и да ми судиш по Закону, а сам преступаш Закон, заповедајући да ме ударају?“ (Дела 23:3).

¹⁷ Неки су били згранути, али не због тога што је првосвештеник наредио да ударе Павла, него због онога што је Павле рекао. Зато су казали: „Зар вређаш Божјег првосвештеника?“ Павле им је својим одговором пружио поуку о понизности и поштовању Закона. Рекао им је: „Браћо, нисам знао да је првосвештеник. Јер писано је: ’Не говори лоше о поглавару свог народа‘“d (Дела 23:4, 5; Изл. 22:28). Павле је сада изабрао другачији приступ. Знајући да су чланови Синедриона фарисеји и садукеји, рекао је: „Браћо, ја сам фарисеј и моји преци су били фарисеји. Изведен сам пред суд зато што верујем у ускрсење мртвих!“ (Дела 23:6).

18. Зашто је Павле за себе рекао да је фарисеј и како бисмо ми могли имати сличан приступ у неким ситуацијама?

¹⁸ Зашто је Павле за себе рекао да је фарисеј? Зато што су његови преци били фарисеји, што значи да је потицао из породице која је припадала тој секти. Због тога је Павле за многе још увек могао бити фарисеј.e Међутим, како је Павле могао да своје веровање у ускрсење поистовети с фарисејским? Фарисеји су веровали да душа живи после смрти тела и да ће душа праведника поново живети у људском телу. Павле није веровао у то. Он је веровао у ускрсење о каквом је Исус говорио (Јов. 5:25-29). Међутим, Павле се слагао с фарисејима да постоји нада у живот након смрти, за разлику од садукеја који нису веровали у будући живот. И ми бисмо могли имати сличан приступ када разговарамо с људима који кажу да су хришћани. Могли бисмо рећи да и ми верујемо у Бога. Додуше, они можда верују у Тројство, а ми верујемо у Бога каквим га Библија представља. Па ипак, и ми и они верујемо да постоји Бог.

19. Зашто је у Синедриону настао неред?

¹⁹ Павлова изјава је довела до поделе у Синедриону. О томе читамо: „Сви су почели да вичу, а неки познаваоци Закона који су били фарисеји устали су и пуни жестине рекли: ’Сматрамо да овај човек није урадио ништа лоше. Можда му је стварно говорио неки дух или анђео‘“ (Дела 23:9). То што су неки рекли да је можда анђео говорио Павлу, за садукеје је било потпуно неприхватљиво јер нису веровали у анђеле. (Видети оквир „Садукеји и фарисеји“.) Ситуација се толико заоштрила да је војни заповедник још једном морао да избави Павла (Дела 23:10). Ипак, далеко од тога да Павле више није био у опасности. Шта ће даље бити с њим? Више о томе сазнаћемо у следећем поглављу.