Питања читалаца

Зар апостол Павле није одступио од своје хришћанске вере када је пред Синедрионом рекао: „Ја сам фарисеј“?

Да бисмо разумели ову Павлову изјаву која се налази у Делима апостолским 23:6, морамо осмотрити ситуацију у којој се нашао.

Након што га је у Јерусалиму напало мноштво Јевреја, Павле се обратио тој светини. Поменуо је да је ’школован у овом граду [Јерусалиму] код Гамалилових ногу, поучен строго по Закону предака‘. Маса је неко време слушала његову одбрану, али се на крају ипак разгневила и онда је војни заповедник наредио да Павла одведу у касарну. Баш кад је требало да буде избичеван, Павле је рекао: „Зар смете да бичујете човека који је Римљанин и још уз то неосуђен?“ (Дела апостолска 21:27–22:29).

Војни заповедник је сутрадан извео Павла пред јеврејски врховни суд, Синедрион. Павле је пажљиво погледао чланове Синедриона и приметио да су делом садукеји, а делом фарисеји. Затим је рекао: „Људи, браћо, ја сам фарисеј, син фарисеја. Због наде у ускрсење мртвих мени се суди!“ Због тога је између фарисеја и садукеја настала расправа „јер садукеји кажу да нема ни ускрсења ни анђела ни духа, а фарисеји јавно научавају све то“. Жестоко се препирући, неки фарисеји су рекли: „Не налазимо ништа лоше на овом човеку“ (Дела апостолска 23:6-10).

Будући да је био познат као веома реван хришћанин, Павле није могао убедити Синедрион да је заиста фарисеј. Присутни фарисеји не би прихватили некога ко тврди да је фарисеј, а не држи се у потпуности свих њихових учења. Стога, Павлова изјава да је фарисеј могла се прихватити у неком смислу и присутни фарисеји без сумње су разумели шта је он хтео да каже.

Тиме што је рекао да му се суди због наде у ускрсење мртвих, Павле је очигледно мислио да је у том погледу као фарисеј. Када се ради о овом питању, Павле би се пре могао сврстати међу фарисеје него међу садукеје, који нису веровали у ускрсење.

Оно у шта је Павле веровао као хришћанин није се косило с фарисејским веровањима о ускрсењу, анђелима, нити с тумачењима неких делова Закона (Филипљанима 3:5). Дакле, што се тога тиче, Павле је могао да се поистовети с фарисејима, и присутни у Синедриону су разумели оно што је рекао. На тај начин је искористио своју прошлост да би успео да се одбрани пред јеврејским врховним судом који је имао предрасуде.

Међутим, највећи доказ да Павле није одступио од своје хришћанске вере јесте то што је он и даље имао Јеховино одобравање. У ноћи након што је Павле рекао наведене речи, Исус му је рекао: „Буди храбар! Јер као што си у Јерусалиму давао темељно сведочанство о мени, тако мораш да сведочиш и у Риму.“ Чињеница да је Павле имао Божје одобравање наводи нас да закључимо да није одступио од своје хришћанске вере (Дела апостолска 23:11).