Чувајмо своје варљиво срце

1, 2. Зашто је тешко да утврдимо какво је право стање нашег симболичног срца?

ЗАМИСЛИ да те једног јутра пробуди снажан бол у грудима и да при том немаш даха. Можда би помислио: ’Да није срчани удар?‘ Не би помогло то што би порицао симптоме. Било би добро да одмах нешто предузмеш. Могао би позвати хитну помоћ. Лекар би те пажљиво прегледао и можда урадио ЕКГ. Брза дијагноза и лекови могу значити разлику између живота и смрти.

² А како је са симболичним срцем? Можда није лако утврдити какво је његово право стање. Зашто? У Библији стоји: „Срце је варљивије од свега и на све је спремно. Ко може проникнути у њега?“ (Јер. 17:9). Наше срце нас може преварити и навести да мислимо како ми немамо никакав духовни проблем, док су можда други око нас забринути, јер примећују неке опасне симптоме. Зашто се то може десити? Зато што наша грешна нагињања делују против нас, а Сатана и овај свет могу замаскирати право стање нашег срца. Јеремијин пример и пример Јудејаца његовог доба могу нам помоћи да схватимо колико је важно да видимо у каквом је стању наше срце.

3. Шта све људи данас обожавају?

³ Већина Јудејаца је показала да је њихово срце у јадном духовном стању. Оставили су јединог правог Бога и пошли за хананским боговима, и то без и мало гриже савести. Јехова их је упитао: „Где су твоји богови које си себи начинио? Нека устану ако могу да те спасу кад те снађе невоља. Јер твојих богова... има колико и твојих градова“ (Јер. 2:28). Ми сигурно не можемо рећи за себе да обожавамо лажне богове. Међутим, у једном речнику на нашем језику под одредницом „бог“ стоји следеће: „Најдраже, обожавано лице или најдража ствар.“ Многи људи на прво место у свом животу стављају каријеру, здравље, породицу и децу, па чак и кућне љубимце. Други сматрају да су најважнији спорт, слава, технологија, путовања или обичаји. Многи обожавају горе наведене ствари и занемарују свој однос са Створитељем. Да ли се то може десити и правом хришћанину, као што се десило и Јудејцима у Јеремијино време?

ВАРЉИВО СРЦЕ МОЖЕ ЗАВЕСТИ

4. Да ли су били искрени они који су говорили: „Где је Јеховина реч? Нека дође“?

⁴ Вероватно ће те занимати контекст стиха у ком Јеремија каже да је срце на све спремно. Он је увидео да су људи говорили: „Где је Јеховина реч? Нека дође“ (Јер. 17:15). Али, да ли су то искрено питали? То библијско поглавље Јеремија почиње следећим речима: „Јудин грех је записан гвозденом писаљком. Дијамантским врхом урезан је на плочу њиховог срца.“ Главни проблем је био у томе што су се ти Јудејци ’уздали у земаљског човека и своје наде полагали у људску мишицу, а срце им се одвраћало од Јехове‘. Само се мањина уздала у Бога и тражила од њега вођство и благослов (Јер. 17:1, 5, 7).

5. Како су Јеремијини сународници реаговали на Јеховине смернице?

⁵ У каквом је стању било срце већине Јудејаца види се по ономе како су реаговали на Божје смернице. (Прочитати Јеремију 17:21, 22.) На пример, Сабат је требало да буде предах од свакодневног посла и прилика да се заокупе духовним активностима. Јеремијини сународници нису смели да раде на Сабат, без обзира да ли је то било везано за посао којим су издржавали своје породице или ситне послове по кући и изван ње. Али то како су поступали у вези са овим показује какво је било њихово срце. „Они нису слушали, нити су пригнули ухо своје, већ су остали непокорни, па нису слушали нити су примали поуку.“ Иако су тачно знали шта стоји у Божјем закону, они су своје гледиште стављали испред Божјег — једноставно су морали обавити неке ствари на Сабат (Јер. 17:23; Ис. 58:13).

6, 7. (а) Како данас неки хришћанин може погрешно резоновати, упркос савету верног роба? (б) Како то може утицати на присуствовање састанцима?

⁶ Ми данас не треба да држимо Сабат. Па ипак, начин како су Јудејци реаговали пружа упозоравајућу поуку за нас данас (Кол. 2:16). Да бисмо вршили Божју вољу, ми одбацујемо себичне и световне циљеве. Схватамо колико би било глупо да настојимо да угодимо Богу, а да гледамо да извучемо корист за себе. С друге стране, вероватно смо упознали многе који су заокупљени вршењем Божје воље и заиста уживају у томе. Међутим, како се може десити да нас наше срце заведе?

⁷ Неки хришћанин може погрешно мислити како га срце неће никада завести, баш као што су мислили многи у Јеремијино доба. На пример, неки брат може резоновати: ’Морам задржати посао да бих издржавао своју породицу‘, и то је потпуно разумљиво. Али, шта ако због тога почне овако да размишља: ’Морам ићи на додатно школовање да бих обезбедио или задржао пристојан посао‘? И то може изгледати логично, па би могао закључити: ’Времена су се променила и да би данас задржао посао мораш имати више или високо образовање.‘ Како је само лако почети потцењивати мудар и уравнотежен савет верног и разборитог роба о додатном школовању и почети пропуштати састанке. Неки су на овом подручју полако попримили световно размишљање и ставове (Еф. 2:2, 3). Библија нас отворено упозорава: „Не дајте да вас и даље обликује овај свет“ (Римљ. 12:2).a

8. (а) На шта хришћанин може бити поносан? (б) Зашто је потребно да знамо више од само неких чињеница о Богу и његовим поступцима?

⁸ Неки хришћани у првом веку били су богати и можда су уживали известан углед у свету. Исто се може рећи и за неке хришћане данас. Како они треба да гледају на свој успех и како ми треба да гледамо на такве особе? Јехова је преко Јеремије пружио одговор. (Прочитати Јеремију 9:23, 24.) Мудра особа неће величати људска достигнућа, већ ће сматрати да је највредније упознати Створитеља свемира (1. Кор. 1:31). Међутим, шта значи имати разборитост и познавати Јехову? Људи у Јеремијино доба су знали Божје име. Такође су знали шта је он учинио за њихове претке код Црвеног мора, затим током похода на Обећану земљу, у време судија и током владавине краљева верних Богу. Међутим, за њих се не може рећи да су познавали Јехову и да су имали праву веру у њега. Па ипак, они су говорили: ’Недужни смо. Сигурно се Божји гнев одвратио од нас‘ (Јер. 2:35).

КАКО НАС ЈЕХОВА ОБЛИКУЈЕ

9. Зашто можемо бити сигурни да је могуће променити срце и како се то може постићи?

⁹ Јевреји којима је Јеремија преносио Божје речи морали су се променити у срцу. То за њих није било немогуће, будући да је Бог за оне који ће се вратити из изгнанства рекао: „Даћу им срце да ме познају, да знају да сам ја Јехова. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог, јер ће ми се вратити“ (Јер. 24:7). Слична промена могућа је и данас. Што је још важније, ми можемо побољшати духовно стање свог срца. За то су веома важне три ствари: темељно проучавање Божје Речи, јасно запажање шта Бог чини у нашем животу и примена онога што о њему сазнамо. За разлику од људи из Јеремијиног доба, ми желимо да Јехова испита наше срце. Ми то можемо и сами чинити и то помоћу Библије, као и запажањем како Јехова брине за нашу добробит (Пс. 17:3). Колико је само мудро да то чинимо!

10, 11. (а) Зашто је Јеремија отишао код грнчара? (б) Шта одређује то како ће Јехова обликовати људе?

¹⁰ Сатана обликује људе тако што их ставља све у исти калуп, док Јехова приликом обликовања узима у обзир индивидуалност сваке особе. То можемо видети из Јеремијиног искуства. Једног дана, Бог му је рекао да оде у грнчареву кућу. Грнчар је радио на грнчарском колу, али када посуда није испала онако како је желео, он је од ње једноставно направио другу. (Прочитати Јеремију 18:1-4.) Зашто је Бог желео да Јеремија то види и шта можемо научити из тога?

¹¹ Јехова је желео да покаже Јеремији и Израелцима да он има власт да обликује људе и народе по својој вољи. Како Јехова обликује глину? За разлику од људских грнчара, он не прави грешке, нити олако уништава оно што направи. То шта ће учинити зависи од тога како људи реагују када их он обликује. (Прочитати Јеремију 18:6-10.)

12. (а) Како је Јоаким реаговао када га је Јехова хтео обликовати? (б) Коју поуку извлачиш из Јоакимовог примера?

¹² Како Јехова онда обликује људе? Данас он то пре свега чини преко Библије. Док неко чита Библију и повољно реагује на прочитано, увиђа какав је као особа и тако Богу даје прилику да га обликује. Осмотримо пример краља Јоакима да бисмо видели како су људи Јеремијиног времена пропустили да буду обликовани у свакодневном животу. Закон је прописивао да се не сме ’закидати плата најамнику‘, а краљ Јоаким је баш то радио, искоришћавајући своје поданике као јефтин извор радне снаге да би саградио „велику кућу“ (Пон. зак. 24:14; Јер. 22:13, 14, 17). Бог је покушао да га преко својих пророка обликује. Међутим, краљ је допустио да га води његово варљиво срце. Рекао је: „Нећу да слушам“, и наставио путем којим је ишао још од своје младости. Зато је Бог за њега рекао: „Кад умре, биће му као што бива магарцу — одвући ће га и бацити напоље“ (Јер. 22:19, 21). Како би било безумно да имамо став: ’Такав сам, какав сам!‘ Иако Бог данас не шаље пророке попут Јеремије, он нам ипак пружа вођство. Верни и разборити роб нам помаже да препознамо и применимо библијска начела. Она се могу тицати обичних ствари из свакодневног живота, као што је одевање и дотеривање или музика и игра на свадбама или неком другом друштвеном догађају. Да ли ћемо и у тим стварима допустити да нас обликује Божја Реч?

13, 14. (а) Зашто су господари робова у Јерусалиму пристали да ослободе робове јеврејског порекла? (б) Шта је открило право стање срца тих господара?

¹³ Ево још једног примера. Вавилонци су на престо у Јуди поставили Седекију као вазалног краља. А онда се Седекија оглушио о савет који је Бог дао преко Јеремије и побунио се (Јер. 27:8, 12). Зато су Вавилонци опколили Јерусалим. Тада су се краљ и његови кнезови сетили да треба да ураде нешто да би поступили у складу са Законом и задобили Божју наклоност. Пошто су знали да јеврејске робове треба ослободити седме године, Седекија се обавезао да ће то и учинити (Изл. 21:2; Јер. 34:14). Сада, када је Јерусалим био опкољен и када им је требало људство, одједном су се сетили да примене Закон и ослободе робове! (Прочитати Јеремију 34:8-10.)

¹⁴ Када су касније египатске трупе прискочиле у помоћ Јерусалиму, Вавилонци су се повукли (Јер. 37:5). Шта су тада урадили они који су ослободили своје робове? Поново су их присилили да им служе (Јер. 34:11). Поента је у томе да када су били у опасности, Јевреји су се наизглед држали Закона, мислећи да то може избрисати њихову ранију непослушност. А када би опасност прошла, вратили би се старом начину живота. Само су се претварали да живе по духу Закона, али су њихови каснији поступци показали да у срцу нису хтели да прихвате вођство Божје Речи и зато нису могли ни да буду обликовани.

НЕ ОПИРИ СЕ КАД ТЕ ЈЕХОВА ОБЛИКУЈЕ

15. До које мере желиш да те Јехова обликује? Наведи неки пример у ком се то може видети.

¹⁵ Јеховина организација нам помаже да препознамо библијска начела о некој конкретној ствари. На пример, можда знамо како треба да се понашамо кад имамо неку размирицу с братом (Еф. 4:32). Можда признајемо да је библијски савет добар и мудар. Па ипак, каква ћемо глина бити? Да ли ћемо заиста допустити да нас Јехова обликује? Ако је наше срце меко, онда ћемо се поправити, а Велики Грнчар ће нас обликовати у посуду коју ће још више користити. (Прочитати Римљанима 9:20, 21 и 2. Тимотеју 2:20, 21.) Ми не желимо да имамо став попут Јоакима и господара робова у Седекијино доба, већ желимо да нас Јехова обликује у часне посуде.

16. Коју је важну истину Јеремија знао?

¹⁶ Бог је обликовао и Јеремију. А зашто је он прихватио то обликовање? То се види из његових следећих речи: „Човек који ходи не може да управља својим корацима.“ Затим је молио: „Прекори ме, Јехова“ (Јер. 10:23, 24). Млади, да ли ћете имати став попут Јеремије? Пред вама се вероватно налази много одлука. Неки млади желе да сами ’управљају својим корацима‘. Да ли ћеш се обратити Богу за вођство при доношењу одлука? Да ли ћеш попут Јеремије понизно признати да људи нису способни да управљају својим корацима? Запамти: Бог ће те обликовати само ако тражиш његово вођство.

17-19. (а) Зашто је Јеремија отишао на дуго путовање до Еуфрата? (б) Како је могла бити испитана Јеремијина послушност? (в) Чему је послужило то што је Јеремија учинио с појасом?

¹⁷ Да би испунио своју службу, Јеремија је морао следити смернице које му је дао Бог. Да си био на Јеремијином месту, да ли би прихватио све те смернице? Једном приликом, Јехова му је рекао да опаше ланени појас и да га носи. Затим му је рекао да оде до Еуфрата. Ако погледаш географску карту, видећеш да је то био пут од око 500 километара. Када је тамо стигао, морао је да сакрије тај појас у једну пукотину у стени и да се врати у Јерусалим. Касније му је Бог рекао да поново оде тамо и донесе тај појас. (Прочитати Јеремију 13:1-9.) Све укупно, Јеремија је прешао око 2 000 километара. Критичари Библије једноставно не могу да верују да је месецима пешачио и превалио толики путb (Језд. 7:9). Међутим, Бог је рекао Јеремији да то уради, и Јеремија је послушао.

¹⁸ Замисли тог пророка како се пробија кроз Јудејске планине и онда, у зависности од бираног пута, иде према пустињи ка Еуфрату. Све то само да би сакрио ланени појас! То што га дуго није било сигурно је побудило радозналост његових суседа. Када се вратио, на себи није имао ланени појас. После му је Бог рекао да поново крене на тај дуги пут и донесе појас, који је сада био ’труо и више није био ни за шта‘. Замисли колико је лако било помислити: ’Е сада је стварно доста! Ово нема смисла!‘ Међутим, пошто је дозволио да га Бог обликује, Јеремија није тако реаговао. Он се није жалио, већ је урадио оно што је Бог тражио од њега.

¹⁹ Тек по завршетку другог путовања, Бог му је објаснио зашто је то било потребно. Због тога што је учинио оно што му је Бог рекао, Јеремија је могао да изнесе једну снажну поруку: „Тај зли народ који не жели да послуша моје речи, који следи своје тврдокорно срце и иде за другим боговима, служи им и клања им се, постаће као тај појас који више није ни за шта“ (Јер. 13:10). Заиста импресиван начин на који је Јехова поучио свој народ! Јеремија је био безусловно послушан у тако наизглед неважној ствари и Јехова је то употребио покушавши да допре до срца свог народа (Јер. 13:11).

20. Зашто наша послушност Богу понекад може наићи на неразумевање других, али у шта можемо бити сигурни?

²⁰ Данас Бог не поучава хришћане тако што од њих тражи да пешаче стотине километара. Међутим, да ли то што слушамо Божје поуке изазива код комшија и сарадника неразумевање и критике? Можда је у питању наше одевање и изглед, избор образовања, каријера, па чак и гледиште о алкохолним пићима. Да ли ћеш у истој мери као и Јеремија бити одлучан да следиш Божје смернице? Ако дозволиш да Бог обликује твоје срце, онда ћеш доносити добре одлуке које ће ти помоћи да пружиш лепо сведочанство. У сваком случају, за твоје трајно добро је да прихваташ Јеховино вођство преко његове Речи и верног и разборитог роба. Не допусти да те води варљиво срце, већ буди попут Јеремије. Зато прихвати Божје обликовање и нека он од тебе направи часну посуду коју ће вечно користити.