Наше срце чудесан орган!

„Хвалићу те, јер сам створен на начин који улива страх. Твоја су дела предивна — то добро зна моја душа“ (Псалам 139:14, НС). Сигурно нам допиру до срца ове речи пуне захвалности изговорене од псалмисте Давида, јер, Створитељ је створио наше тело на начин који изазива чуђење и страхопоштовање.

Нобеловац Алексис Карел рекао је у својој књизи Човек незнанац о крви, „животној реци“, која тече кроз наше артерије и вене: „Доноси свакој ћелији одговарајућу храну и служи уједно као главни одвод који одстрањује отпадне продукте из ткива. Такође садржи хемијске супстанце и ћелије које су у стању, ако је потребно, да обнове један орган. Те особине су заиста чудне. Када обавља такве задатке, понаша се река крви као бујни поток који би хтео да поправи куће, које се налазе на његовим обалама, помоћу муља и дрвећа које носи са собом“. Замисли: та иста река доноси храну и односи отпадне продукте а да се при томе те две функције међусобно не ометају! Који је то орган који проузрокује да та река живота протиче кроз наше тело? То је срце.

Срце манифестује, заиста, мудрост Створитељеву. Оно је шупљи мишићни орган, величине једне песнице. Код мушкарца тежи око 310 грама а код жена око 260 грама. Преградама је раздељено на леву и десну комору и леву и десну преткомору. Десна преткомора добија крв из великог оптока крви. Док се она пуни, крв се пумпа у комору која се налази испод ње и затим у плућа. Низ залистака спречавају враћање крви док се оно даље испумпава. Крв се у плућима ослобађа угљен—диоксида а прима животоважни кисеоник. Затим одлази у леву преткомору. Одатле се пумпа у леву срчану комору и затим у велики опток да би снабдела све ћелије тела хранљивим материјама и одстранила разне отпадне продукте.

У ствари, постоје, дакле, две пумпе и два крвотока. Нешто мања десна половина срца брине се за крвоток у плућима (мали или плућни крвоток), а по структури већа и јача лева половина срца пумпа крв у цело тело (велики крвоток). Све у свему, човек поседује око 97 000 километара крвних судова — артерија, вена и капилара.

По структури, срчани мишић састоји се из најкомпликованијих међусобно испреплетених мишићних влакана у људском телу. Када један човек трчи највећом брзином, тај јединствени мишић омогућује његовом срцу да ради двоструко више од сваког другог мишића. Сви други мишићи се замарају после краћег времена, али срчани мишић ради непрестано — од колевке па до гроба. Али, ту треба да споменемо да се срце после сваког откуцаја кратко одмара. У новорођенчета срце откуцава 150 пута у минуту, али током сазревања успорава се рад срца, тако да у просеку прави 72 откуцаја у минуту.* a За 70 година живота срце направи четири милијарде откуцаја. За то време испумпа око 174 милиона литара крви. Срце може да куца двоструко брже када обављамо неки напоран посао. Исто куца брже када се узбудимо, љутимо или плашимо — да би нас припремило за „напад или бекство“.

Још једна чињеница вредна пажње јесте да само срце производи своју енергију. Аутономни нервни систем регулише механички рад желуца при варењу као и кружно стезање и ширење црева у облику валова којим се покрећу отпадне материје и потискују према излазном отвору. Срце има, међутим, свој властити извор енергије — синусни чвор. Не тако давно дошло се до тог сазнања. Зато срце једног фетуса почиње да куца пре него што има живце. Утврђено је да срце, и када је извађено из тела, даље куца и то нарочито онда када је снабдевено крвљу.

Сигурно заслужује овај орган, који је неопходан за живот и који неуморно ради, да се са њим добро поступа. Ту спадају: исправна исхрана, потребно одмарање као и физичке вежбе да би срце остало јако. Дуван треба потпуно избегавати. А и што се тиче радости живота, треба бити уравнотежен и умерен.

Будући да је срце веома важан орган, често се спомиње у Библији. Али, као што ћемо видети, у Библији се више подвлачи преносно него дословно значење срца.

[Фуснота]