„Срце“ у Божјој речи Библији

НЕМА сумње да човек поклања срцу већу пажњу него било којем другом органу тела. И у поезији и у прози писало се безброј пута о срцу. Зато нас не изненађује да срце заузима упадљиво место и у Божјој речи. У ствари, у њој се оно спомиње, на један или други начин, скоро хиљаду пута. Шта подразумевамо под реч „срце“?

Није ништа необично да се у Библији употребљава једна реч на различите начине, то јест са различитим нијансама значења. Запазимо, на пример, како су у Библији употребљени изрази „небеса“ и „дух“. Понекад се „небеса“ односе на свод или атмосферу изнад Земље, где лете птице (1. Мојсијева 1:26). А каткада се „небеса“ односе на читав физички универзум са за нас видљивим и невидљивим звездама (Псалам 19:1). У 2. Петровој 3:7 осврће се, изгледа, на политичка „небеса“. Док се, пак, на другим местима „небеса“ односе на само боравиште духовних створења која чине Јеховину организацију (Откривење 12:12). Такође, ту може да буде посреди и небеско Краљевство — као што је то случај у 2. Петровој 3:13.

Слично је и са речи „дух“. Између осталог, Јехова Бог, Исус Христ и анђели означени су као духовна створења (Јован 4:24; 1. Коринћанима 15:45; Јеврејима 1:13, 14). Животна снага која покреће сва створења исто је означена као „дух“ (Проповедник 12:7). Понекад се мотивирајућа снага човека назива „духом“, као, на пример, у Причама Соломуновим 25:28. Али, најчешће се говори о Јеховиној делотворној сили као о „духу“ или „Светом Духу“ (1. Мојсијева 1:2; Захарија 4:6; Марко 13:11).

А како стоји ствар са „срцем“? Јеврејска реч за „срце“ у 2. Мојсијевој 28:30 односи се на дословни орган. Јехова Бог је заповедио Арону да напрсник за пресуђивање носи на срцу. Ту је било мишљено дословно људско срце. Исто треба, очигледно, дословно разумети речи из Псалма 45:5: „Твоје су стреле оштре ... у срцима непријатеља краљевих“ (НС).

Затим се, опет, израз „срце“ употребљава да назначи центар или средиште неке ствари. У Језекиљу 27:25—27 (НС) наилазимо три пута на израз „у срцу отвореног мора“, који значи, без сумње, усред самог мора. И Исус је унапред рекао да ће бити „у срцу земље“, или усред земље, три дана и три ноћи (Матеј 12:40).

Срце се исто доводи у везу са нашим осећањима радости, бриге и туге. У 1. Царевима 8:66 читамо да су сви Израелци, код посвећења Соломуновог храма; ’били весели и радосна срца због свега добра што га је Јехова учинио своме слузи Давиду и народу своме Израелу’. У Немији 2:2 извештава се да је краљ Артаксеркс упитао Немију зашто је изгледао снужден пошто није био болестан. „Није друго него је туга у срцу“, закључио је краљ.

Осим тога, срце се доводи у везу са нашим унутрашњим држањем, ставом — можемо бити охоли и поносни или скромни и понизни. У Причама Соломуновим 16:5 пише: „Мрзак је Јехови свако ко се поноси у срцу“, (НС). Исус је, међутим, рекао у Матеју 11:29: „(Ја) сам благе нарави и понизан у срцу“ (НС).

Каже се да особине као доброта, врлина, неваљалство и злоба станују у срцу. На пример, у Јеремији 7:24 читамо да Израелци ’пођоше по саветима и окорелости злога срца свога’. У Матеју 12:35 показао је Исус да се у срцу може наћи и добро и зло.

Вера је ствар срца јер је Павле писао у Римљанима 10:10: „Срцем се верује за праведност, а устима се даје јавно признање за спасење“ (НС).

Срце је седиште побуда. У 2. Мојсијевој 35:21 извештава се да су Израелци долазили доносећи своје дарове за шатор од састанка — ’свако кога је срце потицало’. По Јеврејима 4:12, 13, Јеховина реч је као оштар мач и у стању је да ’процени мисли и смерања срца’. Да, срце човеково јесте седиште побуда и утиче, добро или лоше, на ум. У 2. Мојсијевој 31:6 налазимо један пример како је срце навело Божје слуге да поступају мудро. Тамо пише: „А у срце сваког који има мудро срце стављам мудрост да изради све што сам ти заповедио“ (НС).

Али, пре свега, два осећања стоје у вези са срцем — љубав и мржња. Израелцима је било заповеђено: „Не мрзи брата свога у срцу своме“ (3. Мојсијева 19:17, НС). Такође читамо да су Египћани мрзели Израелце у свом срцу (Псалам 105:25). Павле је, с друге стране, писао: „А прави циљ тог налога је љубав из чиста срца“ (1. Тимотеју 1:5, НС). Петар нас саветује: „Пошто сте послушношћу према истини очистили своје душе ... од срца љубите жарко један другога“ (1. Петрова 1:22, НС).

Свето писмо говори о томе да се драгоцена искуства чувају у срцу. Тако пише у Луки 2:51 о Марији: „А његова мајка је чувала све ове (Исусове) речи у свом срцу“ (др Чарнић; СТ; БА; Даничић—Караџић).

Какве све различите функције и способности се приписују срцу! Је ли могуће да све то проистиче из дословног срца? Тешко да би то било могуће. То се примећује у језицима који праве јасну разлику између дословног и симболичног срца. На пример, и Кинези и Јапанци употребљавају две писмене ознаке, које значе „срце—орган“, када пишу реч за дословно срце. Међутим, за особине повезане са срцем употребљавају само прву писмену ознаку у комбинацији са другим елементима, што постаје онда део компликованије писмене ознаке. На пример, код речи: љубав, мржња, намера и издржљивост. (Види оквир.) Тако је јасно направљена разлика између физичког органа, с једне стране, и нечијих побуда и осећања, с друге стране, мада још увек постоји веза између њих.

Поучно је запазити како се Свето писмо осврће на друге органе тела. Хебрејска списа, углавном Пентатеух, осврћу се више од 20 пута на дословне бубреге. У више наврата читамо о ’оба бубрега и салу’ у вези са животињским жртвама које су биле прописане по Закону (2. Мојсијева 29:13, 22; 3. Мојсијева 3:4, 10, 15; 4:9; 7:4). Нема сумње да су ту били посреди дословни бубрези. И псалмиста Давид је сигурно мислио на дословне бубреге када је писао: „Јер ти си створио моје бубреге, и заклонио ме у утроби мајчиној“ (НС).

Да ли је пророк Јеремија, међутим, мислио на дословне бубреге када је изјавио, према Јеремији 11:20, да Јехова ’испитује бубреге и срце’? И да ли је Давид мислио на дословне бубреге када је рекао: „Заиста ноћу ме коре бубрези моји“? (Псалам 16:7, НС). Сигурно не могу да нас укоре дословни бубрези. Шта је, онда, тиме мислио? Зар није расветљено ово питање речима из Јеремије 12:2? Тамо пише: „Ти си их посадио, и они се укоренише. Стално напредују; донели су и плод. Ти си им близу уста, али далеко од бубрега“ (НС). Зар нису овде „бубрезима“ предочена најдубља човекова осећања? Овај ставак је, изгледа, паралелни ставак са Исаијом 29:13 који је Исус цитирао према Матеју 15:7, 8: „Лицемери добро је пророковао за вас Исаија: ’Овај народ ме поштује уснама, а срце је њихово далеко од мене’“ (НС). Исус је, без сумње, тиме хтео да покаже какви су људи били ти безаконици дубоко у својој унутрашњости.

Као даљи пример можемо узети грчку реч за утробу, splagʹkhna. У дословном смислу је употребљена у Делима апостолским 1:18, где читамо о Јуди: „Овај је, сад, плаћом за неправедност стекао њиву, али је потом пао на лице и пукао по средини тако да му се просула сва утроба“ (СТ). Ова грчка реч појављује се 11 пута у Хришћанским грчким списима, али само се на овом месту односи на дословну утробу. У Луки 1:78 преведена је та реч са „присно“, а у 2. Коринћанима 6:12; 7:15; Филипљанима 2:1; Колошанима 3:12 и Филимону 7 са „присна наклоност“. У 1. Мојсијевој 43:30 и 1. Царевима 3:26 појављује се ра’цхамим — одговарајућа јеврејска реч за то. У енглеском преводу Библије Отхерајзд Вержен преведена је са „утроба“, док се, у ствари, односи на „унутрашња осећања“, како је и преведена у преводу Нови свет.

То исто важи и за јеврејску и грчку реч, које су у нашој Библији преведене са „срце“. Релативно ретко је тиме мишљено дословно срце као, на пример, у 2. Мојсијевој 28:30 и Псалму 45:5. Али на скоро хиљаду других места, где се у Библији појављује реч „срце“, употребљава се, очигледно, у преносном смислу. То не значи да не постоји никаква веза између дословног и симболичног срца. Баш напротив. На пример, емоционални стрес може да има штетно дејство на физичко срце, изазове болести и доведе чак до смрти. Али, очигледно, мора да се прави разлика између органа срца и симболичног срца. В. Е. Вајн је рекао: „Срце се употребљава у преносном смислу за скривене изворе личног живота“ (Ен Експоузитери Дикшенери ов Њу Тестемент Вердс, св. ИИ, стр. 206, 207.)

Сва ова претходна образложења показују јасно да су писци Библије употребљавали јеврејску и грчку реч за „срце“ да би указали на низ осећања и особина који чине унутрашњег човека. Божја реч нас опомиње колико је важно да водимо рачуна о својим прохтевима, чежњама и побудама и тако нам помаже да Богу служимо ’недељива срца’. Опрема нас за свако добро дело (1. Дневника 28:9; 2. Тимотеју 3:17). Божја реч садржи у том погледу многе добре савете.

[Оквир на 6. страни]

Кинеске писмене ознаке које описују срце

[приказ кинеског карактера] срце, обично у преносном значењу

[приказ кинеског карактера] срце—орган, дословно

Запази како се основна писмена ознака појављује код особина које су у вези са срцем:

[приказ кинеског карактера] љубав

[приказ кинеског карактера] мржња

[приказ кинеског карактера] опроштење

[приказ кинеског карактера] жалост

[приказ кинеског карактера] брига

[приказ кинеског карактера] намера

[приказ кинеског карактера] љутња

[приказ кинеског карактера] издржљивост

[Слика на 5. страни]

Срце се доводи у везу са људским осећајима, унутрашњим ставом, вером, побудама и осећањима