„Бубрези“ и „срце“ у Светом писму

ДОСЛОВНИ бубрези леже дубље у телу од дословног срца. Бубрези су, по једној дефиницији, седиште човекових осећања, склоности и страсти. У делу Вебстерс Њу Келијџит Дикшенери доводе се бубрези у везу са нечијим „темпераментом“.a Према Откривењу 2:23 рекао је васкрснули, прослављени Исус Христ: „Ја сам тај који испитује бубреге („најдубља осећања“, у фусноти Библије за студирање на енглеском језику превода Нови свет, издање 1984.) и срца, и даћу вам, свакоме понаособ, по делима вашим“ (НС; види такође фусноту код Јеремије 11:20 у Библији за студирање на енглеском језику, НС). Бубрези и срце су различити органи и налазе се на различитим местима у телу. Дословни бубрези леже испод дословног срца.

Оба органа реагују различито на различите надражаје. Такве реакције имају одређено значење. На основу таквих реакција могу се разазнати различите особине које указују каква је особа онај који је подвргнут испитивању. Да ли му се срце узбућује при некој ствари, да ли куца брже или га оставља равнодушним? Да ли су бубрези подстакнути да раде у необично време и на неприродан начин? Онај који испитује срца и бубреге у стању је да протумачи такве реакције и тачно установи каква је особа онај кога се испитује.

Давид пише у Псалму 16:6—8: „На пријатна места падоше ми врпце за мерење. Свакако, угодан ми је посед мој. Благословићу Јехову који ме посаветова. Уистину, ноћу ме коре бубрези моји. Постављао сам стално Јехову испред себе. Зато што ми је здесна, нећу поклекнути“ (НС). Како би Давида корили бубрези ноћу, када би био будан? Ако би Давид био несигуран у томе шта Јехова мисли о њему, за какву га особу он, у ствари, држи, помагали би му симболични бубрези да исправно процени шта намерава Јехова са њим. Зато је Давид даље рекао: „Јер ми нећеш оставити душу у шеолу. Нећеш дозволити да твој лојални слуга јаму види“ (Псалам 16:10, НС).

Наравно, Давид ће васкрснути, у од Јехове одређено време, из гроба или Шеола. Но, о Духовима године 33. н. е., 50 дана по васкрсењу Исуса Христа, апостол Петар је, под инспирацијом, применио Псалам 16:10 на Исуса Христа. По Делима апостолским 2:25—28, рекао је: „Давид, наиме, говори за њега: ,Стално сам имао Јехову пред очима; он ми стоји с десне стране — да се никад не пољуљам. Зато се развесели срце моје и веома се обрадова језик мој. Чак ће и тело моје боравити у нади; јер моју душу нећеш оставити у Хадесу, нити ћеш дозволити да твој лојални слуга види трулење. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весељем пред лицем својим’“ (НС).

Весело срце је оживљавало псалмисту Давида, а исто тако је било и са већим Давидом, Исусом Христом, кога је весело срце нагонило да буде активан за време свог живота на земљи. Дословно срце утиче и на тело. На то се указује у Причама Соломуновим 14:30: „Спокојно срце је живот телесном организму“ (НС). Срце Исуса Христа, већег Давида, могло је, чак и у провокативним ситуацијама, да, и под кушњама и код телесног злостављања, да остане мирно и одржи крвоток правилним куцањем све док није умро, сломљена срца, на мученичком стубу (Псалам 69:20).

У Јеврејима 4:12 пише: „Божја реч ... је кадра да просуди мисли и смерање срца“ (НС). То значи да је „срце“ нешто што подстиче мисли и смерања, о којима онда суди „Божја реч“.

[Фуснота]