ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower
ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА
Watchtower
српски (ћирилица)
  • БИБЛИЈА
  • ПУБЛИКАЦИЈЕ
  • САСТАНЦИ
  • w85 1. 1. стр. 7-11
  • „Ко је спознао ум Јеховин?“

Видео-садржај није доступан.

Нажалост, дошло је до грешке приликом учитавања видеа.

  • „Ко је спознао ум Јеховин?“
  • Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 1985
  • Поднаслови
  • Сличан материјал
  • Јеховина намера у погледу „маслине“
  • Љубити Бога свим срцем и свим умом
  • ’О дубино Божје мудрости!‘
    Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 2011
  • Раскошно маслиново дрво у дому Божјем
    Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 2000
  • Поређење о маслини
    Хришћански живот и служба проповедања – радна свеска 2019.
  • „Сав Израел биће спасен“
    Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 1985
Више
Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 1985
w85 1. 1. стр. 7-11

„Ко је спознао ум Јеховин?“

„Јер ’ко је прозрео ум Јеховин, или ко је постао његов саветник’? (РИМЉАНИМА 11:34; ИСАИЈА 40:13, Септуагинта).

1. а) Које је изазовно питање цитирао Павле из Исаије 40:13? б) Која кључна реч гласи другачије у његовом цитату него у оригиналном јеврејском тексту?

ПРЕ више од 2700 година било је постављено израелском народу то изазовно питање које је цитирао касније у свом писму некадашњи јеврејски Фарисеј: „Јер ’ко је прозрео ум Јеховин, или ко је постао његов саветник’“ (Римљанима 11:34). Апостол Павле је цитирао то питање из Исаије 40:13 по грчком преводу Септуагинта. У том преводу је употребљена реч „ум“ (нус) за реч „дух“ која се налази у оригиналном хебрејском тексту.

2. Шта разумемо под ,,умом“ човечјим? Прикажи то.

2 Шта значи инспирисани израз „ум Јеховин“? У случају нас људи речи „ум“ и „разум“ симболишу процесе мишљења. Ми можемо, рецимо, својим умом да одлучимо да имамо исти ’душевни став који је имао Исус Христ’ (Филипљанима 2:5; види такође 1. Мојсијева 11:6). Наше духовне способности су веће од способности било које животиње.

3—5. а) Шта произилази из Исаије 55:8, 9 у погледу Јеховиног ,,ума“? б) Зашто није чудо да је Павле осетио потребу да ускликне оно што је записано у Римљанима 11:33? в) Шта је мислио Павле својим речима у Римљанима 11:34? г) Зашто нису могли прозрети Јеховин ,,ум“ претхришћански писци Библије?

3 Неизмерно више су мисли Јехове, Створитеља, од помисли и представа несавршених људи. Јехова скреће пажњу на ту важну чињеницу у пророчанству Исаије 55:8, 9, где пише: „Јер мисли ваше нису моје мисли, ни путеви моји нису ваши путеви реч је Јеховина. Колико су небеса виша од земље, толико су моји путеви виши од ваших путева и мисли моје више од мисли ваших“. Дакле, за своја људска створења, особито за оне који су у савезном односу са њим, предвидео је Јехова нешто далеко боље но што бисмо могли да замислимо ми овде на Земљи. Зато није чудо да је „апостол за нације“ — после разматрања јединственог обележја припреме Јеховине и начина њеног остваривања — осетио преку потребу да ускликне: „О, дубино Божјег богатства, мудрости и знања! Како су неиспитиви његови судови и недокучиви путеви његови“! (Римљанима 11:13, 33, НС). Сигурно још ниједан човек није унапред пронашао Божје путеве за њега. Зато је рекао даље инспирисани апостол: „Јер ’ко је прозрео ум Јеховин, или ко је постао његов саветник’? (Римљанима 11:34, НС). У Џеруселем Бајбл на енглеском језику читамо: „Ко би могао икада упознати ум Господов? Ко би могао икада бити његов саветник“?

4 Апостол није желео овим речима да каже да човек не може да схвати Божје мисли ни када их Бог открије. Не. Јер, Бог је открио људима своје мисли на страницама своје инспирисане Речи, Светог писма. Павле је тиме хтео да каже да ниједан човек не би могао — на основу своје властите способности мишљења — да дође на исту мисао или да је развије пре но што би Бог дошао на ту мисао и изразио своју намеру. Пре но што Бог не открије неку ствар, ниједан човек не може да је докучи. Нико није прозрео Јеховин „ум“ пре но што је Јехова открио оно што пише у Библији. То није могао докучити ни један претхришћански писац првих 39 књига Светог писма, па чак ни Мојсије преко кога су Израелци примили закон.

5 Нико није могао, на пример, да разуме шта је Јехова имао на уму са Аврамом и његовим семеном и нико није могао да разуме шта је све то имало везе са догађајима у првом веку н. е.

Јеховина намера у погледу „маслине“

6. а) О којем обећању је говорио Павле у Римљанима 11. глави? б) Како је Аврам био увелико овлашћен и зашто?

6 До 34. ставка 11. главе у Римљанима говорио је о прореченом „семену Аврамовом“. По Мојсијевим записима у 1. Мојсијевој 12:3 и 22:17, 18, Јехова Бог је обећао остарелом патријарху Авраму да ће га благословити кроз његово потомство или „семе“; у том семену или помоћу тог семена благословиће Бог Аврамов, у од њега одређено време, све породице и народе на земљи. Какво дивно обећање! И каква је то награда била Авраму за веру и послушност — да постане наследник тог обећања!

7. а) Шта је предочено различитим деловима симболичне ,,маслине“? б) Који су изгледи постојали за „гране“? в) Шта је имао Јехова на „уму“ у погледу „семена“ а што је још морало да се открије?

7 Апостол упоређује оно што је Јехова у почетку имао на уму са развијањем маслине, дрвета које је расло свуда у његовој домовини, Израелу. У складу са том сликом, Аврам је био корен симболичне маслине. Стабло, које је избило из симболичног корена, Аврама, чинили су Аврамов вољени син Исак, његов унук Јаков или Израел и 12 синова Јаковљева, који су били очеви 12 племена Израелових. По телу су сви потомци тих 12 патријарха били гране те симболичне маслине. Они су, као такви, имали првенствено изгледе да постану обећано „семе Аврамово“ кроз које би Јехова, по својој љубазној на мери или „уму“, благословио све породице и народе на земљи. Али они нису знали да се код тог „семена“ не ради о телесном семену које би дословно потекло од Аврама; ту се радило о духовном „семену“. Отуда би његов отац био већи од Аврама, виши од њега. Није требало да буде нико други него сам Јехова Бог, велики животодавац. Ко је био главни члан тог „семена“?

8. а) Како је Исус био већи од Исака? б) Зашто су Исусова жртва и његово васкрсење били неопходни за благосиљање свих породица на земљи?

8 Ту се радило о некоме ко је већи од Исака, сина кога је Аврам добио у дубокој старости. То је био „човек, Христ Исус“, потомак Исаков, али већи од Исаковог сина Јакова или Израела и 12 синова Јаковљевих, 12 (племена) израелског народа (1. Тимотеју 2:5). Дете, које је добило име Исус, било је „Божји син“ јер је било зачето духом Јеховиним у утроби мајке Марије која је била девица. У ствари, његов живот је био пренесен из духовног царства у утробу Маријину и њен муж Јосиф, био је само старатељ Исусов на земљи (Лука, главе 1—3). Док је био човек на земљи, Исус није стекао позицију у којој би требало да благослови све породице и народе на земљи. Додуше, на основу своје савршене, безгрешне људске жртве коју је дао године 33. н. е. на Голготи, изван Јерусалима, Исус може да служи за благослов читавом човечанству, али је морао Јехова Бог, његов небески Отац, да га васкрсне из мртвих трећег дана и да га као духовног сина врати у небо. Отада благосиља он све породице и народе на земљи.

9. а) Које веће значење добија сада симболична маслина? б) Колико има духовних грана и откуда то знамо? в) Које разумевање стичемо, у погледу тих „грана“, на основу Галатима 3:28, 29?

9 Са те тачке гледишта добија апостолово поређење о маслини једно ново и много веће значење. „Корен“ те симболичне маслине јесте Јехова Бог, велики давалац живота свима, онај који је већи од патријарха Аврама. Јединорођени син овог већег Аврама јесте Исус Христ, који је већи од Исака. Овај већи Исак је глава хришћанске скупштине чији чланови су рођени духом Јехове, већег Аврама. Они су духовне гране које изничу из теократске маслине. По Откривењу 7:1—8 и 14:1—3, њихов коначни број јесте 144 000. Зато читамо у Галатима 3:28, 29: „Нема више ни Јудејца ни Грка, нема ни роба ни слободњака, нема више ни мушко ни женско; јер сте сви ви једно у заједници са Христом Исусом. Штавише, ако сте ви Христови, онда сте заиста Аврамово семе, наследници по обећању“ (НС).

10. а) Ко су били први који су имали изгледе да постану духовне гране? б) Ко је од њих био „спасен“ и које је пророчанство цитирао Павле да би то приказао?

10 Првенствено су природни Јевреји из Исусових дана — који су, као Исусова телесна браћа, били природни потомци патријарха Аврама — имали изгледе да постану „гране“ те духовне маслине. Били су у законском савезу који је склопио са њима већи Аврам преко посредника Мојсија. Исус Христ није дошао никоме другоме на земљи, него ка ’изгубљеним овцама дома Израелова’ (Матеј 10:6). Први који су постали гране ове духовне маслине, чији корен је Јехова Бог, били су природни Јевреји, наиме, 12 верних апостола Исуса Христа и хиљаде других природних Јевреја. Али, само је мали „остатак“ природних Јевреја био „спасен“ да би постали семе већег Аврама и наследници Божјег „обећања“, како је проречено у Исаији 10:22. Павле је цитирао то пророчанство у Римљанима 9:27.

11. а) Када су биле одломљене предвиђене „гране“? б) Како су сада биле накалемљене „гране“ дивље маслине и на коју маслину?

11 Одломљивање предвиђених „грана“ „Аврамовог семена“ започело је обраћањем обрезаних Самарићана и ступило потпуно на снагу три и по године после смрти и васкрсења Исуса Христа, већег Исака. У том тренутку обратио је апостол Петар прве нејеврејске, необрезане вернике, римског капетана Корнелија, његову породицу и пријатеље који су веровали и када су били рођени и помазани Јеховиним духом, крстили су се (Дела апостолска, 10, глава). Тако су „гране“ дивље маслине биле накалемљене на духовну маслину чији је животодајни „корен“ Јехова Бог.

12. а) Шта се догађало када су се покајале одломљене „гране“? Прикажи то. б) За шта је то био пример? в) Какву реакцију, сличну Павловој, треба да изазове у нама такво откривање Јеховиног „ума“?

12 Међутим, уколико су природни Јевреји („гране“ које су биле одломљене) размислили о тој ствари и покајали се, као Акила и Прискила, били су, тако рећи, поново накалемљени на ту духовну предност коју је јеврејска нација изгубила услед свог неверовања Исусу Христу, већем Исаку (Дела апостолска 18:1—4, 26; Римљанима 16:3; 1. Коринћанима 16:19). Био је то пример љубазне доброте Јехове, већег Аврама. Та великодушност вредна дивљења, од стране Јехове према природним Јеврејима натерала је апостола да ускликне: „О, дубино Божјег богатства, мудрости и знања!“ Зар не побуђује и нас то откривање „Јеховиног „ума“ да осетимо дубоку захвалност?

Љубити Бога свим срцем и свим умом

13, 14, а) Како је Бог обезбедио Закон и у коју сврху? б) Шта је Исус рекао за тај Закон и на које се „срце“ ту осврнуо? в) Које је две заповести цитирао Исус и зашто би ваљало да их држимо?

13 Јехова Бог је — преко пророка Мојсија као посредника — склопио савез са израелским народом, природним семеном патријарха Аврама. То је било 1513. пре н. е. у пустињи Синајског полуострва, и то на брду Синају. Тамо је дао Израелцима свој Закон. Апостол Павле је писао о том Закону: „Тако нам Закон би као неки васпитач да нас води Христу, да будемо на основу вере оправдани“ (Галатима 3:24, НС). Али, шта је рекао Исус Христ за Закон дат преко Мојсија? Када га упиташе која је „највећа заповест“ у Закону, одговорио је: „Љуби Јехову Бога свога свим срцем (грчки:кардиа) и свом душом (психе) својом и свим умом (di·a·noiʹa). ’Ово је највећа и прва заповест. А друга је као и ова: ’Љуби ближњега свога као самога себе’. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци“ (Матеј 22:35—40, НС). Овде се спомиње срце у вези са умом, што показује да је посреди „срце“ у симболичном смислу.

14 Исус је цитирао из 5. Мојсијеве 6:5: „Љуби Јехову, Бога свога, свим срцем (јеврејски: le·babʹ) својим, свом душом (нефеш) својом и свом снагом својом“ (НС). У 3. Мојсијевој 19:18 читамо: „Љуби ближњега свога као самога себе. Ја сам Јехова“ (НС). Дакле, Исус је назначио да ове две заповести заузимају, по важности, прво и друго место у Мојсијевом закону. За нас данас не важи Мојсијев закон, али ипак нису застарели ти основни захтеви. Ваљало би да их удовољимо.

15. а) Чиме је покренуто на рад физичко срце и која је његова функција? б) У којем односу стоји физичко срце према мозгу и уму?

15 Знамо да је погонска снага за физичко срце „дух животни“ (Откривење 11:11; 1. Мојсијева 7:22). Ова животна снага тера срце да пумпа крв у све делове људског тела, па и у мозак. Јехова је рекао: „Душа (нефеш) сваког тела јесте крв, то му је душа. Зато сам и рекао синовима Израеловим: ,Не смете јести крв ни од каквог меса, јер душа сваког тела јесте крв’“ (3. Мојсијева 17:14, НС). Да би цело тело живело, физичко срце мора да тера крв, која одржава живот, кроз цело тело, и то било да се крвоток одржава природним срцем од Бога даним, или срцем које је пресађено из другог тела, или пак безосећајним, безмесним, механичким срцем. Тако крв долази до мозга чија се способност размишљања тиме стимулише и ум почиње да ради. Очигледно је да физичко срце храни мозак тиме што га снабдева с крвљу која садржи активну животну снагу, „дух животни“. Било да смо при свести или нисмо, срце стално пумпа крв до мозга и свих других делова тела.

16. а) Шта је по Библији симболично срце? б) Шта се захтева од нас ако хоћемо да љубимо Јехову „свим срцем“? в) Како можемо да покажемо да га љубимо свим „умом“ својим?

16 Али, не разматрајмо само физичко срце од живог ткива. Срце се спомиње у Библији и као седиште побуда и осећања. Ту се ради о симболичном срцу које представља наше унутрашње „ја“. У 1. Петровој 3:4 описано је као „скривена особа срца“ (Нови свет превод), „тајна скровитост срца“ (БА) или „тајни човек срца“ (Даничић—Караџић). „Свим срцем“ морамо, дакле, да љубимо Јехову Бога. Такође нам је заповеђено да љубимо Јехову Бога свом душом својом, свим бићем својим. То захтева од нас да љубимо живог и истинитог Бога, Свемогућег, свом снагом својом и употребимо сву своју енергију да потпуно извршимо Божју откривену вољу и његово дело у ово време ’свршетка поретка’ (Матеј 24:3). Осим тога, требало би да љубимо Бога Библије свим „умом“ својим, свом својом способношћу мишљења (Марко 12:29—31).

17. а) Које уверење имамо ако љубимо Јехову свим срцем својим и свим умом својим? б) Како се одражава, по Филипљанима 4:7, мир Божји на наше срце и наш ум?

17 Само се по себи подразумева да ће Јехова Бог радо услишити наше молитве ако га љубимо свим срцем својим и свим умом својим. То уверење ослободиће нас брига и зебњи. Уживаћемо у миру који не влада у данашњем свету и који није схваћен од света. Зашто? Зато што ће ’мир Божји који превазилази сваку мисао (грчки: нун) чувати преко Исуса Христа ваша срца (кардиас) и мисаону снагу (ноемата; „мисли“, Даничић— Караџић)’ (Филипљанима 4:7, НС). Тако неће доћи до брзоплетих побуда у нашем симболичном срцу и неће настати душевно неспокојство и наша мисаона снага (или ум) неће бити побркана или заведена. Хришћанин ће наставити свој правац у складу са од Бога инспирисаном Библијом и уз помоћ вође, Исуса Христа.

Можеш ли да одговориш на следећа питања?

◻ Шта представља Јеховин „ум“?

◻ Како је употребио Павле теократску маслину да би приказао Јеховину намеру?

◻ Шта је симболично „срце“?

◻ Коју улогу играју „срце“ и „ум“ ако љубимо Јехову?

[Слика на 8. стани]

Теократска маслина: неплодне јеврејске „гране“ биле су одсечене и замењене преобраћеним Самарићанима и необрезаним незнабошцима

[Слика на 10. стани]

Дословно срце пумпа у мозак крв која одржава живот

    Публикације на српском (1979-2025)
    Одјава
    Пријава
    • српски (ћирилица)
    • Подели
    • Подешавања
    • Copyright © 2025 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania
    • Правила коришћења
    • Правила приватности
    • Подешавање приватности
    • JW.ORG
    • Пријава
    Подели