„Сав Израел биће спасен“
„И на тај начин ће се спасти сав Израел. Као што је написано: ,Избавитељ ће доћи са Сиона и одвратиће безбожне поступке од Јакова“ (РИМЉАНИМА 11:26, НС).
1. а) Која питања се постављају у вези са Римљанима 11:26? б) Зашто Република Израел није онај Израел који ће бити ,,спасен“?
НА КОЈИ се народ овде мисли? Како се он спасава? Како ће се одразити на остале народе њихово спасење? Када је, 1948, истекао британски мандат над Палестином, преузели су Јевреји један део територије и основали Републику Израел. Победивши арапске оружане снаге у шестодневном рату 1967, Израелци су проширили границе своје Републике. Но, Република Израел мора, од самог оснивања да се бори снагом оружја за своју егзистенцију. Било да располаже данашњи Израел атомским оружјем за очување нације или не — не ослања се ни у ком случају на ’избавитеља са Сиона’. Та релативно млада политичка творевина је, напослетку, чланица Осмог библијског краља, као и већина паганских нација! Јасно је да та република није теократија и сасвим је супротна оној израелској нацији која је 1513. пре н. е. за време Мојсија, постала таква.
2. У чему се разликује оснивање Републике Израел од повратка Јевреја у своју домовину, године 537. пре н.е.?
2 Аустријски Јеврејин, Теодор Херцл, који је основао 1897. Ционистичку светску организацију, објаснио је да су Јевреји нација и захтевао је територију за самосталну јеврејску националну државу. Међутим, у целом том развоју у вези са Републиком Израел нема ничег што би одговарало поновном повратку Јевреја у своју домовину 537. пре н. е., прве године владавине персијског краља Кира Великог. Та обнова у старо доба представљала је остварење намере Јехове, Бога Израеловог, проречене у Исаији 45:1—5 (2. Дневника 36:22, 23; Јездра 1:1—4). Али, оснивање Републике Израел није било никако израз мирољубивог курса, којим се кренуло с пуним поуздањем у Бога старог Израела. Зато не може да се протумачи као испуњење пророчанстава из Јеврејских списа; нити је оно доказ да је надомак долазак јеврејског Месије.
3. Шта су раније мислили истраживачи Библије о спасењу „свега Израела“, али шта се, у том погледу, догодило 1932?
3 Чланови Међународног друштва истраживача Библије веровали су све до 1929. године да су природни Јевреји још увек Божји изабрани народ, да ће се, још као неверници, поново сакупити у Палестини, да ће се тамо преобратити ка Исусу Христу, обећаном Аврамовом семену, и да ће постати водећа нација на земљи, на благослов целом човечанству. Но, 1932. схватили су да су погрешно разумели библијска пророчанства, укључујући и речи из Римљана 11:26 о спасењу „свега Израела“ (Види VIII главу књиге Тхај Кингдом Кам, издате године 1891. од Удружења Куле стражаре, Библија и трактата).
Ко припада „свему Израелу“?
4. Које околности указују на то да Република Израел није „Израел Божји“?
4 Оно што је назвао јеврејски писац у Римљанима 11:26 „сав Израел“, означио је то у Галатима 6:16 као „Израел Божји“. Ко, дакле, припада „свему Израелу“ ако не природни Јевреји у Републици Израелу и другим земљама широм света? Ово питање је веома значајно. Јер, данас природни Јевреји не знају ко припада којем племену од 12 племена Израелових. Они имају рабине, али немају свештенство, немају првосвештеника на земљи, ни храм у Јерусалиму, ни олтар где би могли да приносе жртве, које захтева Божји закон посредован преко Мојсија. Све то више не постоји од године 70. н. е., када су Римљани разорили Јерусалим. А нити има доказа да их Бог, чије име одбијају да изговарају, подупире као народ. Но, Јехова Бог, ипак, има Израел на земљи, да, чак и у овом 20. веку. Ко припада тој нацији?
5, 6. Како је Павле показао да „Израел Божји“ није природни, телесни Израел?
5 Задовољавајући одговор на то дао је Јеврејин по рођењу, Савле из Тарса, који је добио предност да постане хришћански апостол Павле. Око 56. н. е. упутио је дугачко писмо „свима у Риму које Бог љуби, позванима да буду свети“ (Римљанима 1:1, 7, НС). У том писму је Павле идентификовао оне које Бог сматра правим Израелцима — не Израелцима по телу него по духу. Павле је писао:
6 „Јер нису сви који потичу од Израела стварно ’Израел’. И нису сви Аврамова деца самим тим што су његово семе, него: ’Оно што ће се назвати „твојим семеном“ доћи ће кроз Исака.’ То значи да телесна деца нису деца Божја, него се деца обећања сматрају семеном. ... Још Исаија пише о Израелу: ’Иако је број синова Израелових као морски песак, спашће се ипак само остатак. Јер, Јехова ће извршити обрачун на земљи, завршиће га и скратиће га.’ И као што је Исаија прорекао: ’Да нам Јехова над војскама није оставио семе, постали бисмо као Содома и били бисмо изједначени са Гомором’„ (Римљанима 9:6—9, 27—29, НС).
7, 8. Зашто нису природни Израелци заузели сва места за гране на симболичном дрвету описаном у Римљанима 11. глави?
7 Потом је Павле, у Римљанима 11. глави, упоредио израелску нацију са маслином која је била у вези са „Јеховиним пријатељем“, Аврамом (Јаков 2:23). Зато што је тај „пријатељ“ доказао своју послушност, Бог му је рекао: „Будући да си послушао глас мој, сви ће се народи земље благословити твојим семеном“ (1. Мојсијева 22:18, НС). Пошто већина природних Јевреја није испољавала веру свог претка Аврама и није слушала Бога, били су неверни Израелци одсечени са симболичне маслине која је била укорењена у већем Авраму, Јехови Богу. Њихово место су заузели пагани који су веровали или нејевреји да би симболично дрво имало потпуни број грана. Они који су заузели место природних Израелаца постали су „Аврамово семе“ пошто су били, као проселити или Израелци, од Бога усвојени (Галатима 3:26—29). Они су постали Израелци у духовном смислу, то јест духовни Израелци. Зато је Павле даље рекао:
8 „Јер нећу, браћо, да останете у незнању ове тајне (да не бисте се правили паметни према себи), да један део Израела отврдну, док не уђе целина паганаца. И тако ће се спасти сав Израел, као што је написано: ,Из Сиона ће избавитељ доћи и бездушност одвратиће од Јакова. То ће бити савез мој са њима, кад им дигнем грехе њихове“ (Римљанима 11:25—27, БА).
9. Који став заузима Република Израел према посреднику новог савеза, иако су, 1914. истекла „одређена времена народа“?
9 Примећујемо да Павле није рекао „док се не испуне времена пагана“, него „док не уђе целина паганаца“ или „док не уђе потпуни број људи из народа“ (Римљанима 11:25, НС). „Времена пагана“ (Лука 21:24, БА) или „одређена времена народа“ (НС) истекла су године 1914. када је избио И светски рат. Упркос свему, данас, 70 година касније, не тврде ни Република Израел ни природни Јевреји широм земље да се налазе у новом савезу за који је Јехова рекао да ће склопити са домом Израеловим (Јеремија 31:31—34). Пре више од 1900 година, 14. низана 33. н. е., те вечери када се славила јеврејска Пасха, пружио је чашу вина својим апостолима будући Посредник тог савеза и рекао: „Ова чаша је нови савез мојом крвљу, која ће се пролити за вас“ (Лука 22:20, НС). Па ипак, и после свих тих година Република Израел још увек не признаје Исуса као посредника савеза прореченог у Јеремијином пророчанству.
10. Колики удео су имали верни природни Јевреји у Аврамовом „семену“ намењеном да благослови цело човечанство ,и шта је то имало за последицу?
10 По мишљењу Израелаца, „откупитељ“ или „избавитељ“ још није дошао из Сиона (Исаија 59:20; Римљанима 11:26). Али, о Духовима 33. н. е. прихватио је један остатак старог Израела Исуса као Месију. Отада је остатак почео да прима обећани свети дух и био примљен у проречени нови савез. Но, тај остатак није могао да попуни број од 144 000 чланова Христове духовне „невесте“ (Откривење 7:1—8; 14:1—3; 21:9). Тако је недовољан број Израелаца постао део симболичне маслине укорењене у већем Авраму, који је обећао да ће „семе“ патријарха донети благослове свим породицама земље — Јеврејима и нејеврејима.
11, 12. На који се Израел односи „сав Израел“ и како то можемо да докажемо на темељу Библије?
11 Како је требало, онда, да буде спашен „сав Израел“ преко обећаног „избавитеља“? Запази да је Павле написао писмо Римљанима године 56. н. е., након што је писао Галатима (око 50. до 52. н. е.). Дакле, речи у Римљанима 11:25—27 биле су написане тек после речи из Галатима 6 :16 о „Израелу Божјем“. То је Израел са којим је био склопљен нови савез преко Исуса Христа, а не пророка Мојсија. Исус је био посредник хришћанском, духовном Израелу који је био рођен као народ о Духовима 33. н. е., када је био изливен дух свети на Јевреје који су признали Исуса Христа као посредника новог савеза.
12 Том приликом је био присутан Јеврејски апостол Петар. Касније је он писао „изабраним по предзнању Божјем“ и рекао: „А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, народ одређен за посебну својину. Некада нисте били народ, а сада сте Божји народ“ (1. Петрова 1:1, 2, НС; 2:9, 10, 11 НС). То потврђује чињеницу да се Израел, који „сав“ треба да се спасе, не састоји из Израелаца данашње Републике Израел или из природних Израелаца расејаних широм земље. „Сав Израел“, који је требало да се „спасе“, био је духовни Израел, рођен 33. године н. е. тиме што је био рођен духом светим. Требало је том „Божјем Израелу“ да дође обећани Избавитељ.
13. а) Када и како је дошао из Сиона обећани Избавитељ? б) Које су особе, након извесног времена, биле примљене у „Израел Божји“?
13 Тај Избавитељ је дошао на дан Духова 33. године н.е. Чиме је то показано. Изливањем Јеховиног светог духа на отприлике 120 ученика у горњој соби у главном граду Јерусалиму. Тиме су постали ти ученици први део „Израела Божјег“ рођеног за духовни живот, са надом у вечни живот у духовном царству горе. На крају су били примљени у тај духовни Израел и нејевреји који су веровали у обећаног Избавитеља. Када се то догодило? Тада, када су се преобратили Самарићани и касније пагани, отпочевши године 36. н.е. са преобраћењем римског стотинара Корнелија, као и целе његове породице и његових пријатеља. Све те нејеврејске вернике прихватио је Јехова, већи Аврам у, тако рећи, његовог јединорођеног сина, Исуса Христа, који је симболично стабло те маслине са преносним значењем. Тако су могли ти нејевреји да заузму место неверних Јевреја који су били одломљени са те маслине која има 144 000 „грана“ (Дела апостолска 10. глава; 15:14—21).
Дело калемљења сада завршено
14. Шта можемо, у међувремену, с правом да кажемо поводом ,,свега Израела“?
14 Од тог пресудног догађаја, 36. н.е., прошло је 1948 година. Логично је да је сада Свемогући Бог закључио дело спасења „свега Израела“. Ово временско раздобље било је знатно дуже од јеврејске ере искључиве божанске милости, која је трајала од 1513. пре н.е. (у данима Мојсија) па до 36 н.е., када су се први пут преобратили неизраелци или пагани. Ово отегнуто временско раздобље пружило је, без сумње, довољно прилика да се спасе „сав Израел“; у погледу сакупљања довољно чланова. Данас постоји јасан доказ за то.
15. Како је требало да се сакупе „изабраници“ по Исусовим речима у „знаку“ за „свршетак поретка“?
15 Исус Христ се осврнуо на то време када је дао пророчанство о својој невидљивој, духовној „присутности“ и „свршетку поретка“. Том приликом је рекао: „Тада ће се у небу појавити знак Сина човечијег, па ће тада ударати у кукњаву сва племена на земљи, и видеће Сина човечијега где долази на облацима небеским са силом и великом славом. И послаће своје анђеле са гласовитом трубом, па ће скупити његове изабранике од четири ветра, од једног краја небеса до другог“ (Матеј 24:3, 30, 31, НС). Када је почела та „присутност“ Исуса Христа?
16. 17. Када је почела „присутност“ Исуса Христа и који су значајни догађаји уследили поводом сакупљања „изабраника“?
16 Исусова „присутност“ је почела на крају „седам времена“ незнабожаца, у јесен 1914. године (Данило 4:23—36). Тада је прослављени Исус Христ почео да врши власт и обраћа пажњу земљи захваћеној ратом. Историјске чињенице показују да је владајући краљ, Исус Христ, послератне 1919. године послао своје небеске анђеле да сакупе „изабранике“ са свих крајева земље. Под надзором Удружења Куле стражаре, Библије и трактата били су доведени у јединство широм света да од сада уједињеним напорима извршавају Исусов пророчански налог записан у Матеју 24:14: „И ова добра вест о краљевству проповедаће се по читавој настањеној земљи за сведочанство свима народима; и тада ће доћи крај“ (НС).
17 На конгресу Божјег народа 1931. прихватили су једнодушно ново име и отада су познати као Јеховини сведоци. Касније је Удружење објавило књигу Јехова у којој се истицало име Божје које су они радосно носили. Јеховини сведоци су били захвални што су добили ову нову књигу управо 1934. године када је нацистички фирер, Адолф Хитлер, планирао да истреби Јеховине сведоке у средњој Европи.
18. Који су развоји догађаја показали да је већ сакупљен потпуни број „изабраника“?
18 Оно што је потом уследило показало је да је закључено сакупљање преданих, крштених „изабраника“ за небеско Краљевство. Како то? Па тако, што је, године 1935. била управљена пажња ових „изабраника“ на „велико мноштво“ проречено у Откривењу 9:17. Ко је требало да припада том „великом мноштву“? Људи који приписују славу и част Јехови Богу и Исусу Христу, и који ће бити награђени вечним животом у земаљском рају, у који ће ући живи, упркос највећој „невољи“ у историји човечанства. Ти повлашћени били су идентификовани као „друге овце“ врсног пастира, Исуса Христа, које имају наду да живе на земљи. На њихову радост, треба да буду уједињени у „једно стадо“, заједно са остатком „свега Израела“ који још живи на земљи (Јован 10:16).
Како гласи твој одговор?
◻ Зашто се Израел споменут у Римљанима 11:26 не односи на Републику Израел?
◻ Зашто нису заузели природни Израелци сва места за гране на симболичној маслини?
◻ Ко је обећани Избавитељ и када и како је дошао из Сиона?
◻ Ко припада „свему Израелу“ и када је био сакупљен потпуни број?
[Слика на 19. страни]
Шта је значила „чаша“, по Исусовим речима, када је он увео Спомен—вечеру Господњу?