„Трчати према циљу“
„Заборавивши што је за мном и испруживши се за оним што је преда мном, трчим према циљу“ (Филипљанима 3:13, 14, НС).
1, 2. а) Како је Савле добио задатак у хришћанској служби Богу и у чему се састојао тај задатак? б) Како је Павле реаговао на тај задатак?
КАДА је Павле из Тарса био на путу за Дамаск и намеравао да тамо прогони хришћане, обасјала га је одједном светлост са неба и чуо је глас где говори: „Савле Савле, зашто ме гониш? Он пак рече: ко си, Господе? А он: ја сам Исус, кога ти гониш; него устани и уђи у град, и казаће ти се шта треба да чиниш“ (Дела апостолска 9:3—6, др Чарнић).
2 Зашто је Исус проузроковао да је Савле из Тарса доживео тако нешто? Исус је то објаснио пророку Ананији: „Јер ми је он (Савле) изабрано оруђе — да изнесе моје име пред многобошце, и краљеве, и синове Израиљеве.“ Ананија је послушао Исуса и отишао к Савлу, те ставио руке на њега и рекао: „Исус, који ти се јавио на путу којим си долазио, послао ме је — да прогледаш и да се напуниш Духа Светога“ (Дела апостолска 9:15, 17, др Чарнић). Чим је поново прогледао, крстио се и придружио се скупштини у Дамаску. Као крштени Божји слуга почео је одмах да проповеда ревносно добру вест о Исусу, Божјем сину (Дела апостолска 9:20—22).
3, 4. а) Какав је став имао Павле према служби? б) У чему се разликује став Павлов од става скупштине у Ефесу?
3 Овај ревностан Божји слуга познат је већини као апостол Павле. Стално је говорио са цењењем о својој служби и незаслуженој доброти која му се указала: „Захваљујем Христу Исусу, Господу нашему, који ми је снаге дао, што ме је сматрао верним доделивши службу мени, који сам пре био хулник и прогонитељ и насилник. Али ми је указана милост јер сам то учинио у незнању и неверовању“ (1. Тимотеју 1:12—14, НС). Да, имао је велико цењење за службу (Римљанима 11:13; 2. Коринћанима 4:7).
4 Такве изјаве Павлове су речити доказ за његов став према служби која му је постала животни задатак. Није пао у стање, које је једном владало у скупштини у Ефесу, којој је Исус рекао: „Али имам против тебе то што си оставио љубав коју си испрва имао“ (Откривење 2:4, НС). Павле је имао стално пред очима свој циљ и задржао је исту ревност и одушевљење за службу, коју је имао у почетку своје службе у Дамаску.
5. Како можемо друге да охрабримо ако већ много година служимо Јехови?
5 Након што је Павле деценијама служио верно Богу, указао је на свој пример и искуства да би охрабрио браћу у скупштини у Филипима да не одступе. Зар ниси већ утврдио да је обично врло занимљиво сазнати како је неко упознао истину и постао Божји слуга? Да ли храбриш својим личним искуствима и дугогодишњом верном службом као преданог Божјег сведока?
6. Какав је живот водио Павле као Јеврејин?
6 Павле је могао у свом писму Филипљанима да се осврне на свој живот као Јеврејина који је упражњавао своју веру. Он је рекао: „Ако ко други мисли да има разлога да се узда у тело, ја их имам још више: обрезан осми дан, из рода Израелова, из племена Венијаминовог, Јеврејин рођен од Јевреја; по закону, фарисеј; по ревности, прогонитељ скупштине; по правди која долази од Закона, беспрекоран“ (Филипљанима 3:4—6, НС).
7. Зашто је Павле оставио све то и шта је добио тиме?
7 Павле је могао, захваљујући својој прошлости, да има многе материјалне предности у дружењу са Јеврејима. Па ипак је даље рекао: „Али што ми је био добитак, то сам ради Христа сматрао за губитак. Ја, у ствари, и сада све сматрам за губитак према ненадмашивом вредношћу познања Христа Исуса, Господа свога. Ради њега сам претрпео губитак свега и сматрам их гомилом трица, . . . да познам њега и силу његовог васкрсења и учешћа у његовим страдањима, подвргавајући се смрти сличној његовој, не бих ли како достигао раније васкрсење из мртвих“ (Филипљанима 3:7—11, НС). Те речи показују потпуно поверење у Христа Исуса и припреме које је учинио Јехова Бог. Да ли си као Павле, не дозвољавајући да жеља за угледом или материјалним добитком завлада твојим животом?
Исправан душевни став
8. а) Шта је рекао Павле о свом циљу после дугогодишње службе? б) Како могу за нас да важе Павлове речи из 1. Коринћанима 9: 24—27?
8 Да ли је Павле — након што је деценијама служио Богу — престао да следи свој циљ? Он је писао Филипљанима: „Браћо, још не гледам на себе као да сам ухватио; али једно стоји: заборавивши што је за мном и испруживши се за оним што је преда мном, трчим према циљу, према награди, на коју нас Бог, кроз Христа Исуса, горе позива“ (Филипљанима 3:13, 14, НС). Он се већ доказао у хришћанској служби и издржао је много тога. А када је написао ове речи Филипљанима, налазио се у затвору у Риму, али његова служба још није била на крају. Ако је хтео да постигне награду — којој су се могли надати они који су служили у хришћанској скупштини у првом веку, наиме, Божјем позиву за горе преко Исуса Христа — морао је да трчи према циљу. То је исправно гледиште које имају сви зрели хришћани — без обзира на то да ли се надају да живе на небу или на Земљи. Добро је да сваки од нас преиспита свој положај и начин мишљења да би утврдио да ли заиста цени службу која му је додељена на основу Божје припреме.
9. Који исправан душевни став можемо показати?
9 Павле расветљава зрело хришћанско гледиште тиме што каже: „Будимо тог мишљења сви који смо зрели; ако сте нешто другачије настројени у било ком погледу, Бог ће вам открити горе поменуто мишљење“ (Филипљанима 3:15, НС). Зрео хришћански став доводи до успеха. Он захтева од нас да ходимо стопама Исуса Христа који је успешно обавио службу која му је била додељена овде на Земљи. Исус је могао да се моли Оцу: „Прославио сам те на Земљи, свршивши дело које си ми дао. А сада, Оче, прослави ти мене — поред себе — славом коју сам имао поред тебе пре но што је свет постојао“ (Јован 17:4, 5, НС).
10. Шта се може још рећи о примерном душевном ставу који је Христ имао према Јеховиној служби?
10 Ако хоћемо да се допаднемо Јехови Богу и тако добијемо награду вечног живота, морамо да имамо исти душевни став као Исус Христ. Пошто је то Павле знао, опоменуо је: „Задржите у себи исти душевни став који је и Христ Исус имао. Он, иако је био у Божјем обличју, није узео у обзир никакво насилно запоседање да би био једнак Богу. Не, него се одрекао самога себе и узео обличје роба и постао сличан људима. Још више од тога, када се нашао у својству човека, понизио сам себе поставши послушан до смрти и то до смрти на мученичком стубу. Зато га Бог уздиже на узвишени положај и љубазно му даде име које је изнад сваког другог имена“ (Филипљанима 2:5—9, НС). Какав диван став је имао Исус! Можемо ли да га подражавамо? Понизно вршење воље води увек благословима. И обављање додељеног задатка води доброме.
11. Шта би требало да раде духовно јаке и зреле особе?
11 Имајући у виду то што је Павле писао, очигледно су неки у скупштини у Филипима морали да се напрегну да би постигли зрео хришћански став. Павле је предузео иницијативу да би их охрабрио и помогао им. Данас су у већини скупштина једни јачи у вери, а други нешто слабији. Требало би да јачи, по примеру Павловом, охрабре друге. Исус Христ је предузео много тога да би ојачао оне којима је требала духовна помоћ и тиме оставио пример хришћанима. „Ми пак јаки дужни смо да сносимо слабости слабих, а не да угађамо себи. Сваки од нас нека угађа ближњему у ономе што је добро за његову изградњу. А Бог који даје издржљивост и утеху, нека вам да да имате исти душевни став међу собом као Исус Христ, да једнодушно једним устима славите Бога и Оца нашег Господа Исуса Христа“ (Римљанима 15:1, 2, 5, 6, НС).
12. Како би требало да гледамо на награду коју нуди Бог?
12 Да би ојачао Римљане у вери, Павле је указао на то да је ’дар Божји вечни живот у Христу Исусу, Господу нашему’ (Римљанима 6:23). И Исус је рекао много тога о вечном животу за време своје службе. То је дивна награда коју Бог нуди својим слугама. Бог жели да његове слуте управе поглед на награду јер их то мотивише да остану верни. Ако то чинимо, показујемо јаку веру у његова обећања. На својим хришћанским састанцима пружа нам се прилика да често говоримо о награди коју Бог пружа вернима.
Наша служба Богу упркос потешкоћама
13. Коју улогу игра Св. писмо у томе да имамо исправан душевни став?
13 Биће нам од непроцењиве користи када вршимо службу Богу у ове последње дане ако стално имамо исправно гледиште или исправан душевни став. Иако неки могу да изгубе љубав коју су испрва имали, будимо одлучни да се то нама никада не догоди. Само Писмо нам помаже у том погледу (Римљанима 15:4). Истраживањем Писма стичемо наду. Да ли си дубоко захвалан Јехови за Свето писмо са свим његовим извештајима о верним Јеховиним слугама као, рецимо, што је био апостол Павле?
14. Како је Павле задржао позитиван став упркос неугодним искуствима?
14 Шта бисмо радили ако бисмо лично доживели све оно што је Павле описао у 2. Коринћанима 11:23—28? Зашто Павле није напустио све то? Зато што је имао на уму свој циљ. Можда ћемо и ми доживети нешто слично. Но, ипак морамо увек да трчимо према циљу, према награди коју нам Бог пружа. У писму Филипљанима Павле је обелоданио свој добар став када је споменуо да је у затвору био за одбрану добре вести (Филипљанима 1:7, 16). Разумео је зашто је тамо био. И за нас је важно да разумемо када дођемо у такву кушњу. Штавише, знамо да нас Јехова може употребити да се да сведочанство њему на хвалу.
15. а) Зашто је требало охрабрење скупштини у Филипима и шта је Павле написао тој браћи да би их изградио? б) Како је реаговала скупштина у Риму на Павлово хапшење?
15 Филипљани су пролазили сами кроз кушње кроз које је пролазио и Павле у Риму. Зато им је Павле писао: „Јер имате исту борбу какву сте видели на мени, и сада чујете да је имам“ (Филипљанима 1:30, НС). Под таквим околностима могао је Павле да их охрабри пишући им. Писао им је да је добра вест постала позната припадницима цареве телесне страже. Хришћанска вест је, очигледно, продрла до саме цареве куће, тако да су се одатле неки предали Богу и постали хришћани. Скупштина у Риму је реаговала повољно на ту ситуацију и браћа се нису уплашила или обесхрабрила због тога што је Павле био у затвору. Уместо тога посветила су се делу које им је Јехова поверио и показали су још више храбрости да неустрашиво говоре Божју реч (Филипљанима 1:12—14; 4:22).
16. Шта морамо најпре да радимо када настане противљење?
16 Када настане противљење, велики је благослов задржати јединство хришћанске скупштине. Павле је подвукао јединство и слогу (Филипљанима 1:27 до 2:4). Нужно је у таквим временима да се међусобно јачамо у вери речима охрабрења, тако да не бисмо попустили у трчању према циљу. Треба да задржимо љубазан, понизан став, чинимо добро једни другима и узимамо у обзир туђе интересе (Упореди са Филипљанима 2:19—21).
Пребродити препреке
17. Зашто не би требало да престанемо да трчимо према циљу када имамо здравствене проблеме?
17 Близак сарадник апостола Павла био је Епафродит. Он је, ради Господњег дела, дошао до саме смрти, али нема никаквог знака да га је болест навела да изгуби из вида циљ који је био пред њим (Филипљанима 2:25—30). У 2. Коринћанима 12:7 споменуо је Павле свој властити проблем као „трн у телу“ — вероватно је тиме мислио на болест очију. Молио се да му се то отклони, али му та молба није била услишена. Па ипак, тиме што је задржао на уму свој циљ, Павле је могао да трчи према њему упркос било каквих телесних тегоба. Иако је имао слабости, уз помоћ Исуса Христа нашао је увек неки излаз (2. Коринћанима 12:9).
18. Како је био Павле уравнотежен у материјалном погледу?
18 У писму Филипљанима (4:11—13) споменуте су и основне животне потребе. Оскудица у основним животним потребама може бити кушња за једног хришћанина, која би га могла одвратити од трчања према циљу. Или ће бити толико зрео да се ухвати у коштац са проблемима, а да при томе не напусти хришћанску службу? (Упореди са Делима апостолским 18:1—4). Било да је Павле живео у оскудици или изобиљу, његова служба је била увек на првом месту. Када је живео у изобиљу, није дозволио да буде заведен тиме, и да потроши много времена на којекакве разоноде, већ је и даље трчао према циљу — награди.
19. Који савет из Филипљанима 4:6, 7 важи за нас када требамо помоћ? Какви су резултати тога?
19 Павле није споменуо сваку врсту ситуације у коју може да дође хришћанин. Али ако настану околности које би могле спречавати службу, ми као зрели хришћани треба да се обратимо Јехови у молитви. То је препоручио Павле у Филипљанима 4:6, 7. Тада ће нам Јехова дати душевни мир, што ће нам помоћи да јасно мислимо и савладамо проблеме и даље останемо верне слуге. Молитва нам помаже да сачувамо веру и стално трчимо према циљу.
20. а) На шта нас охрабрују примери верних Јеховиних слугу које су већ дуже време у истини? б) Шта треба ми да радимо? Зашто?
20 Многи су данас повезани са скупштинама које већ деценијама служе Јехови. Сви су они прошли многе кушње у току своје службе. Али Јехова им је помогао, те тако могу и даље да трче према циљу — награди. Захвални смо Јехови што има и данас, као у првом веку, браће и сестара који нам пружају узор у истрајности, верно врше своју службу за Краљевство и управљају своје очи ка награди. Ко је још млад или однедавно припада ’путу’, ваљало би да се позабави извештајима апостола Павла или верних слугу из савремене скупштине да би утврдио како су они савладали своје проблеме (Дела апостолска 9:2; Јеврејима 13:7). Сви ми нека искористимо сваку прилику да се међусобно храбримо, верно истрајмо у својој служби и уједињено трчимо према циљу који је Јехова ставио пред нас. Тако се можемо надати да заувек служимо Јехови Богу са његовим верним слугама (Филипљанима 3:13—16).
Тачке које треба да упамтимо
◻ Шта је све Павле већ преживео и како је употребио своја искуства да би охрабрио браћу?
◻ Како нам показују Христ Исус и Павле својим примером какав је зрео хришћански став?
◻ Како можемо да покажемо јединство када настане противљење?
◻ Зашто морамо наставити да трчимо према циљу?
[Слика на 10. страни]
Исус Христ је много радио да би јачао оне који су имали духовне потребе