Крај свих ратова — да ли се може постићи?

„ХОДИТЕ и видите дјела Господња (Јеховина), који учини чудеса на земљи, прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем“ (Псалам 46:8, 9).

Горње речи инспирисаног псалмисте одговарају унутрашњој жељи коју су гајили људи свих времена. Ко не чезне за даном када више неће бити ратова? Па ипак, колико год то ми желели — упркос људским напорима — до сада још није дошао крај свим ратовима. Ми се не налазимо само у сталној ратној опасности, него су ратови постали толико разорни и смртоносни да је први пут у историји човечанства угрожен опстанак цивилизације и самог живота.

С обзиром на озбиљну опасност која се назире, намећу се многима питања: Зашто су људи доживели жалосне неуспехе у својим напорима да спрече рат? Зар је рат заиста неизбежан? Зашто се, уопште, воде ратови?

Зашто су узалудни људски напори

„У крају где не би било милиције и где би свако био наоружан и живео у страху да буде нападнут, дошло би често до пуцњаве, пише Гвини Дијер (Gwynne Dyer), новинар и ратни историчар. „У таквом једном крају налази се, тако рећи, свака држава на земљи“, он наставља. „Нема међународне милиције и тако је свака држава наоружана и спремна на примену насиља; само што врста насиља коју примењују државе има посебан назив. Зове се рат“.

То је прилично поједностављено објашњење, али истиче неколико основних фактора који изазивају рат. Морају постојати средства за вођење рата као и спремност на то. Поред тога, запажамо такође одсуство закона и реда у „крају“ који је, у овом случају свег.

Чувени историчари Вил и Ариел Дуран (Will и Ariel Durant) указали су на те исте основне факторе у својој књизи Поуке историје (The Lessons of History): „Код садашње неприступачности међународног права и међудржавних обичаја, свака нација мора бити спремна у свако доба да се брани; а када су у питању интереси важни по живот мора себи дозволити да примени свако средство које јој се чини неопходним за очување своје егзистенције. Десет заповести морају да занеме када се ради о самоодржању.“

Према томе, успех или неуспех било којих напора да се учини крај свим ратовима зависи увелико од узимања у обзир тих основних фактора. Да ли је у томе успео било који људски члан, без обзира на племенитост идеје коју је можда имао за подлогу? Испитајмо чињенице.

Одсуство међународног реда

У прошлости су учињени многи покушаји да се створи једна светска организација са овлашћењем да контролише народе и очува право и ред на међународном плану. Друштво народа је, на пример, основано на крају И светског рата да би спречило свет да се сурва у још један рат. Но, оно је потонуло у заборав када је избио ИИ светски рат. Затим, 1945. појавио се Осми библијски краљ кога је свештенство хришћанства са дивљењем хвалило као наду човечанства за мир. Шта је постигао Осми библијски краљ? Историја нам и овај пут пружа одговор. Њу Јорк Тајмс (The New York Times) известио је 1984. године: „Сада је преко четири милиона људи уплетено у 42 различита рата, побуне и грађанска немира. ... У овим сукобима убијено је између милион и пет милиона људи.“ Данас има мало људи који верују да Осми библијски краљ може да спречи ратове и сукобе. Његово постојање једва да шта доприноси смањењу страха од трећег светског рата или нуклеарног уништења.

Претње и затегнутости расту

Један од разлога што су организације као Осми библијски краљ немоћне да спрече рат јесте да народи у свету инсистирају на свој неограничени национални суверенитет и своја права. Мало се обазиру на међународне одговорности и правила понашања. Неке нације сматрају да имају пуно право за своје циљеве да предузму било које мере које сматрају за сходне — масакар, атентате, отмице авиона, бацање бомби, итд. — при чему често невине особе падају као жртве. Чак и велике силе у свету доводе једне друге у теснац у име самоодржања и националних интереса. Колико ће се још дуго трпети нације у таквом бесмисленом и неодговорном поступању? Колико још инцидената — као што су били Фолкланд, Авганистан, Гренада, несрећни лет корејске линије 007 — може свет да поднесе а да не дође до озбиљног сукоба? Није тешко увидети зашто су национализам и самоопредељење озбиљне препреке за укидање ратова.

Наоружане и у приправности

Данас је свуда познато да су арсенали суперсила пуни нуклеарним оружјем које је довољно да уништи читав људски живот на земљи не само једном него више пута. Али, како је са осталим нацијама? По извештају владе Сједињених Држава, земље у развоју — иако стоје под огромним привредним притиском — потрошиле су у прошлој деценији преко 230 милиона америчких долара за набавку неких од најмодернијих борбених авиона, ракета и тенкова. Последице? „Сада се дошло дотле да купци имају проблема да изађу накрај са својом новом војном опремом.“ Ове нације су, као што се каже у народу, до зуба наоружане. Чињеница да оне поседују само такозвано конвенционално оружје значи да су још спремније да га примене.

Разлог за наду?

У више наврата пропали покушаји људи да учине крај рату подвлаче следећу библијску истину: „Нити је човеку који ходи у власти да управља кораке своје“ (Јеремија 10:23, НС). Колико год људи чезнули за укидањем свих ратова, једноставно не знају како то да постигну. Па шта је онда са обећањем да ’ће се ратови прекинути до краја земље’? Да ли је оно само зато дато да пробуди у нама наду или да нас обмане? Сигурно не. Јер, Јехова нас уверава у погледу сваке речи или сваког обећања из његових уста: „Неће се вратити к мени празна“ (Исаија 55:11). Како ће се испунити то Божје обећање? Коју разумну основу имамо за веровање да ће Богу успети оно што људима није у више наврата успело?

,,АРМАГЕДОН“ — шта значи ово библијско име? Надамо се да ћете у овом библијском образложењу, као и другим који ће се појавити у следећим бројевима часописа, добити задовољавајуће информације о правом значењу АРМАГЕДОНА.