Питања читалаца
◼ Шта да ради хришћанин који не може да присуствује Вечери Господњој?
Важно је да хришћани посећују годишњу прославу Вечере Господње, јер је Исус рекао када ју је успоставио: „Ово чините за мој спомен“ (Лука 22:19). Први хришћани су то чинили. Апостол Павле је зато могао да пише о браћи у Коринту која су се састајала сваке године као скупштина или ’скупљала’ за Спомен—славу на Исусову жртвену смрт (1. Коринћанима 11:20, НС). Али како су поступали са Спомен—славом под тешким околностима? Шта је, рецимо, Павле радио током година које је провео у затвору (под стражом и можда чак у оковима) у Цезареји? (Дела апостолска 23:35; 24:26, 27).
Имајући у виду Исусову јасну заповест, Павле је, чак и када се нашао у изолацији за време Вечере Господње, сигурно обновио библијске аспекте тог догађаја. Пошто је био помазани хришћанин, уложио би све напоре да узме оно што се могло најприкладније употребити за симболе. Вино је било тада уобичајено пиће. Дакле, иако је био затвореник, Павле је можда имао нешто вина и такав хлеб који је могао да употреби у ту сврху. То је још вероватније био случај када је Павле касније био затворен у Риму, где му је било допуштено да има посетиоце. Вероватно су нека браћа из Рима покушала да се састану са њим у малој групи и прославе Господњу вечеру (Дела апостолска 28:30).
Скупштине Јеховиних сведока широм земље састају се данас на дан који одговара 14. низану да прославе Спомен—славу на Христову смрт. Но, понекад се појављују неуобичајене препреке. Каткад су страшне олује или поплаве спречиле неке скупштине или поједине њене чланове да се састану како су планирали. У ређим случајевима било је проглашено ванредно стање и оружани војници су бранили грађанима да буду ван куће после заласка сунца. Други хришћани нису могли да буду присутни на Спомен—слави у скупштини јер су били у болници или лежали код куће тешко болесни. Шта се може учинити у таквим случајевима?
Док је прикладно за целу скупштину да се састане на тај важан дан, ипак то може постати немогуће услед околности као горе наведених. Када страшно невреме, природна катастрофа или томе слично потпуно спрече породицу или део скупштине да се састане са скупштином, онда те одсечене особе могу да се састану и размотре библијске извештаје као, рецимо, из Луке 22:7—23, 28—30 и 1. Коринћанима 11:20—31, те да поразговарају о значењу тог догађаја. Исто тако, ако скупштини није могуће одговарајуће вече да се састане услед заведеног полицијског часа, можда је онда најбоља алтернатива да се браћа састану по скупштинским групама за студиј Библије или да се окупе по групицама из најближег суседства. Укупан број присутних из свих група служи као извештај броја посетилаца из целе скупштине. Ако се у таквој групи нађе један способан, предани брат, он може да одржи чак и кратак говор. У тој ванредној ситуацији није потребно бринути зато што нема на располагању одговарајућих симбола уколико у тој групи нико није раније узимао хлеб и вино као помазани хришћанин.
У Закону који је Бог дао Израелу налазила се посебна уредба за особу која није била у стању да учествује у редовном пасхалном јелу; дотични је могао то да учини месец дана (30 дана) касније (4. Мојсијева 9:10, 11; 2. Дневника 30:1—3, 15). Тако слично може да учини и духовни Израелац који се нашао у екстремној ситуацији и апсолутно није био у могућности да посети Спомен—славу 14. низана или буде послужен симболима — он или она могли би да узму симболе 30 дана касније. То би важило само за помазаног хришћанина који је под заповешћу да једе хлеб и пије вино (Галатима 6:16).
4. априла 1985, после заласка сунца, састаће се скупштине правих хришћана широм света у послушности према Исусовој заповести: „Ово чините ... мени за спомен“. Позивамо те да се и ти састанеш са њима (1. Коринћанима 11:25, др Чарнић).