Радити заједно са Организатором целог свемира
„Ми смо Божји сарадници. Ви сте Божја њива, Божја грађевина“ (1. Коринћанима 3:9, НС).
1. Који је појам, изречен пре више од 60 година, узбудио слушаоце и како је деловао на озбиљне истраживаче Библије?
„БОЖЈА ОРГАНИЗАЦИЈА“. Овај израз је употребио пре више од 60 година један члан редакције Удружења Куле стражаре код дневног библијског разматрања у трпезарији Бетела. Како је то узбудило бетелску породицу у Бруклину (Њујорк)! Овај јединствени појам—„Божја организација“—давао је од сада правац у мишљењу, говору и писању истраживача Библије. Проширио је њихов духовни видик у погледу целог стварства и увелико утицао на њихов став према дивном организатору целог свемира, Јехови Богу.
2. Како се може дефинисати реч „организација“ према свом грчком извору?
2 Данас то може изгледати чудно пошто се реч „организација“ често употребљава међу Јеховиним сведоцима који цене то што имају предност да раде заједно са Организатором целог свемира (1. Коринћанима 3:5—9). Реч „организација“ изведена је из грчког израза orʹga·non. Он значи, између осталог, инструмент или справу за обављање посла. У преводу Септуагинта појављује се више пута и односи се на музички инструмент, као што је, рецимо, била Давидова харфа. Корен те речи јесте ер’гон, именица која значи „рад“. Дакле организација је такође уређење које служи за извршавање неког посла или постизање неког циља и то на најбољи могући начин и уз најмање утрошено време и енергију.
Ранија гледишта о организацији
3. Шта је било речено о „нашој организацији“ у мартовском издању овог часописа из 1883. године?
3 Годинама пре истраживачи Библије су имали тешкоћа у примени речи „организација“. На пример, у Кули стражари од марта 1883. (на енглеском језику) писало је:
„Иако је природном човеку немогуће да види нашу организацију—јер не може да разуме ствари Божјег духа—ми се уздамо да ви можете видети да је права црква најделотворније организована и да има најбољу могућу расподелу посла. . . . Ми имамо неограничено поверење у свога Војсковођу; и ова савршена, за свет невидљива организација маршира у правцу сигурне и славне победе.“
4. Које је гледиште о организације било изнето у издању од 1. децембра 1894. овог часописа?
4 Међутим, у Кули стражари од 1. децембра 1894. (на енглеском језику) писало је:
Баш као што организовање цркве новог доба јеванђелизације није било део дела жетве старог јеврејског доба, тако је и садашње дело жетве у доба јеванђелизације одвојено и различито од дела новог миленијског доба које се сада приближава . . . Јасно је да би формирање једне видљиве организације тих сакупљених било супротно духу божанског планирања; ако би до тога дошло, изгледало би да црква жели да се прикључи данас популарној идеји о организацији. (Види Исаију 8:12). Код садашњег дела не ради се о организацији, него о одвајању—управо као што је било и код јеврејске жетве (Мат. 10:34—36). . . .
Иако ми из тог разлога не претпостављамо да једна видљива организација сакупљених припада Божјем плану за дело жетве, као да смо очекивали да као организација останемо овде за неко даље доба, сматрамо да је његова воља да они који љубе Господа разговарају често међу собом о својим заједничким надама и радостима или кушњама и тешкоћама и да разговарају о драгоценим стварима Божје речи.“
5. Шта је било речено о организацији у књизи Ново стварство?
5 Према томе, хришћанска скупштина није се тада сматрала организацијом. Али се сматрало да је добро увести ред у скупштину или еклесију. На пример, наслов 5. студија књиге „Ново стварство“ (објављена на енглеском 1904.) гласио је „Организација новог стварства“ и та студија је почела речима: „Као што ново стварство неће постићи своје савршенство или своју потпуност пре првог васкрсења, тако ће и његова организација бити тек тада савршена. То је предочено примером храма, као што апостол објашњава (1. Петр. 2:5): ми долазимо к Исусу који . . . нас је отесао, оклесао, дотерао и изглачао за наша места у славном храму будућности.“
6. Ко је био у књизи Да дође царство твоје идентификован као „мајка“ чланова новог стварства?
6 Занимљиво је да је у књизи Да дође царство твоје (објављена на енглеском 1891.) речено за те помазанике „новог стварства“: „Што се тиче Исаије 54:1—8, апостол је бацио на то светло надљудске мудрости и применио на духовни Сион, нашу мајку, (или савез), предочену по Сари. Телесно семе Аврамово било је одбачено да не би постало наслеђе обећања, а право семе, Христ (предочено по Ребеки и Исаку), било је прихваћено као једино наслеђе (семе) обећања“ (Галатима 4:22, 24, 26—31).
7, 8. Ко је муж „мајци“ хришћанске скупштине и шта о томе сазнајемо у Исаији 54:1—8?
7 Ова изјава нема никакве везе са Светском ционистичком организацијом коју је основао Теодор Херцл. Ова организација бавила се Јерусалимом овде на Земљи, а не „Јерусалимом одозго“, „мајком“ хришћанске скупштине (Галатима 4:26). У књизи Да дође царство твоје не спомиње се да је брачни власник „мајке“ хришћанске скупштине Бог који је предочен по Авраму. Јехова није венчан са аврамским савезом или новим савезом, него са „Јерусалимом одозго“, који је предочен по Исаковој мајци, Сари. Као Сара, тако и „Јерусалим одозго“ мора да буде нешто живо и покаже обележја једне личности.
8 Ко чини онда „Јерусалим одозго“? Да бисмо то установили, размотримо најпре Исаију 54:1—8, где можемо у деловима да читамо:
„Радуј се нероткињо, ти што више не рађаш! Залевај и покликни, ти што болове више немаш! Јер ће синова напуштене више бити но синова оне која је код мужа („брачни власник“, НС), говори Господ (Јехова). . . . Јер је муж твој („брачни власник“, НС) творац твој, име му је Господ (Јехова) над војскама; спаситељ је твој Светац Израелов, презива се Бог над целом земљом. Јер као жену остављену и ожалошћену тебе Господ (Јехова) дозива, као жену од младости отпуштену, говори твој Бог. За мало сам тебе напустио, ал’ ћу те с великом љубављу примити; у часу гнева сакрих лице своје од тебе, али ћу се вечном љубављу смиловати на те, говори Господ (Јехова), избавитељ („откупитељ“, НС) твој“ (БА).
9. а) Кога или шта је Јехова тешио према Исаији 54:1—8? б) Ко је, према Галатима 4:25,26, та симболична жена, ословљена у одразу узора?
9 У сваком случају Јехова није упутио ове речи неком савезу; него их је упутио једном народу, свом изабраном народу који је био у савезу са њим. Овај народ је, с Божје тачке гледишта, био колективна „жена“, тако рећи, његова „супруга“. Према писму апостола Павла Галатима, ова симболична „жена“ је нешто предочавала, али он није рекао да је предочавала савез или уговор. Савез не може бити утешен. Уместо тога, Павле је показао да је „жена“ у одразу узора нешто живо, слична „мајци“, као што је и „брачни власник“, Јехова, једна жива особа која поседује интелигенцију и способност да утеши. Апостол Павле је говоркао о женама из древног времена када је писао: „Ова Агара (слушкиња која је Авраму родила Исмаила уместо своје господарице Саре) значи Синај, гору у Арабији, и одговара данашњем Јерусалиму (када је Павле живео на Земљи), јер је у ропству (Мојсијевом закону) са својом децом. Али је Јерусалим одозго слободан и он је мати наша“ (Галатима 4:25, 26, НС).
Јерусалим у ропству
10, 11. а) Који су значајни доживљај имали Израелци на Синајској гори б) Шта се догодило са савезом Закона 33. н. е.?
10 Сара не предочава савез Мојсијевог закона. Нити је тај савез са својих десет заповести предочен Синајском гором, која одговара Агари. Бог, наравно, није склопио савез са Синајском гором. Али то је било место где је Бог Израелце, које је ослободио египатског ропства, довео у савезнички однос са њим и поступао са њима као са слободном нацијом. То се догодило вековима након што је Бог са Аврамом склопио унилатералан (једностран) савез, обећавши му мушко семе.
11 Када је Мојсије, посредник савеза Закона, сишао са Синајске горе, лице му је имало надљудски сјај који је био толико јак да је морао да га покрије велом да би Израелци могли да гледају у њега (2. Коринћанима 3:12—16). Међутим, Мојсије није био на Синајској гори у директном додиру са Јеховом, него је Бог склопио савез са Израелцима помоћу једног анђела (Дела апостолска 7:37, 38; Јеврејима 2:2). Тако је израелска нација постала подложна савезу Закона. Вековима касније је тај савез био отклоњен прикуцавањем Исуса на мученички стуб 33. н.е. (Колошанима 2:13, 14).
12. а) Чија је „мајка“ био земаљски Јерусалим? б) У каквом се ропству налазио Јерусалим на Земљи пре 19 векова и зашто није никада, постао слободан?
12 Павле је писао да Синајска гора одговара земаљском Јерусалиму из његових дана. Наравно, Јерусалим није био савез; то је био веома цењени град са јеврејским живљем. Као главни град представљао је нацију и био симболична „мајка“ „деце“, то јест свих припадника јеврејске или израелске нације (Матеј 23:37). У Јерусалиму се налазио храм Јехове, Бога са којим су Израелци били у савезном односу. Али тада јеврејски народ није имао своје независно краљевство, којим би владао један потомак краља Давида. Дакле, они нису. били слободни, него су се налазили у ропству паганских политичких власти. А што је још теже било: они су се налазили у религиозном ропству. Једино је обећани Месија, Исус Христ, могао да их ослободи тога као и ропства греху. Но, тај Јерусалим није прихватио Исуса за месију и краља и зато није никада постао слободан. Уместо тога, био је разорен од руку Римљана 70. н.е., што је била катастрофа за његову „децу“.
Слободан Јерусалим
13. Шта је рекао Павле о слободном Јерусалиму и од чега треба да буду слободна његова „деца“?
13 Павле је поробљени земаљски Јерусалим ставио насупрот „Јерусалиму одозго“, који је „слободан“. Цитирајући из Исаије 54:1—8 писао је:
„Али је Јерусалим одозго слободан и он је мати наша. Јер је написано: ’Радуј се нероткињо која не рађаш, кличи и вичи ти која немаш порођајне болове; јер су бројнија деца усамљене него оне која има мужа.’ А ви сте, браћо, деца, која припадају обећању, као Исак. Али као што је онда онај који је рођен на телесан начин почео да прогони онога који се родио на духован начин, тако бива и сада. А шта каже Писмо? „Отерај слушкињу и њеног сина; јер син слушкиње нипошто неће бити наследник са сином слободне. “ За ту слободу Христ нас је ослободио. Стојте, дакле, чврсто и не допустите да вас поново упрегну у јарам ропства“ (Галатима 4:26 до 5:1, НС).
14. Зашто је било Исаково рођење „на духован начин“?
14 Хришћани у Галатији били су „Божја деца на основу његовог обећања“ (Галатима 4:28, Today’s English Version). То је било предочено тиме што се Исак родио стогодишњем Авраму и његовој деведесетогодишњој жени Сари—у испуњењу обећања које је Јехова дао том верном патријарху. Да, Исаково рођење је уследило једним чудом, никако не „на телесан начин“ (1. Мојсијева 18:11—15). Дакле, морало је да буде „на духован начин“. Да, био је потребан дух Јехове, већег Аврама, да оживи поново способност размножавања слободне жене Саре као и њеног мужа Аврама (Римљанима 4:19). Вредно је пажње да обећање као такво још није било старо у време рођења Исака, године 1918. пре н.е. јер је тада прошло тек 25 година од Аврамовог уласка у обећану земљу Ханан године 1943. пре н.е., када је обећање ступило на снагу.
15. Колико је дуго био „Јерусалим одозго“ без деце и када је почело да бива бројно његово потомство?
15 „Јерусалим одозго“ био је много дуже времена „усамљен“, то јест без деце, него Сара. У ствари, „Јерусалим одозго“ налазио се у таквом стању од 1943. пре н.е., када је ступило на снагу аврамско обећање, па до Исусовог крштења године 29. н.е. Тада је Исус био рођен духом Јехове, већег Аврама, те био помазан тим истим духом да би постао Христ или помазаник, Месија. Али, „Јерусалим одозго“ није требало да има само једно духовно дете. Зато је духом већег Аврама било рођено 120 Исусових ученика о Духовима 33. н.е, после његовог васкрсења и узашашћа на небо. Тада су ти ученици исто били помазани духом тако да су постали духовна браћа већег Исака, Исуса Христа. Нешто касније тог дана крстили су се још други Јевреји као Исусови ученици—око 3.000. И они су били помазани светим духом (Дела апостолска 2:1—42). „Јерусалим одозго“ је тако тога дана постао „мајка“ многе деце.
16. Ко или шта је „Јерусалим одозго“?
16 Апостол Павле обелодањује да је „жена“ ословљена у Исаији 54:1—8 „Јерусалим одозго“. Јехова Бог је њен „брачни власник“ као и њен велики творац. Симболично говорећи, она је његова „жена“, „супруга“ или организација слична жени горе на небу. Он ју је учинио плодном као неки супруг, да би могла да произведе „семе“ које је било обећано у данима Аврама (Галатима 3:16, 26—29).
17. Како је „Јерусалим одозго“ постао мајка „главног семена“ већег Аврама?
17 Јединорођени Божји син произашао је из Јеховине небеске организације сличне жени, јер је само тако могао да буде главно „семе“ већег Аврама. На тај начин је та организација постала „мајка“ Божјег сина. Исус Христ није био симболични син земаљског Јерусалима када је био на Земљи, јер се тај град налазио у ропству са својом „децом“, док Исус није био никада поробљен (Галатима 4:25). Земаљски Јерусалим је био мајка оних природних Јевреја који су одбацили Исуса Христа, и то не само као „семе“ патријарха Аврама него и као „семе“ Јехове Бога већег Аврама (Матеј 23:37—39).
Ради заједно са великим Организатором
18. Зашто је земаљски Јерусалим био центар пажње у данима краља Соломуна?
18 Исус Христ, који је имао за „мајку“ Божју небеску организацију, био је већи и мудрији него краљ Соломун, чувени Давидов син и владар у древном земаљском Јерусалиму. Соломунова слава и мудрост пробудиле су, без сумње, пажњу неизраелских нација, на шта је и сам Исус указао када је рекао: „Краљица југа устаће на суду са овим нараштајем и осудиће га; јер је она дошла с краја земље да чује Соломунову мудрост, а види овде је нешто више од Соломуна“ (Матеј 12:42, др Чарнић; Лука 11:31). Соломун је изразио ту изванредну мудрост, између осталог, и својим начином управљања. За чуђење је било како је он све то организовао у својој мудрости.
19. Шта је у Соломуновој владавини толико одушевило краљицу од Сабе?
19 У 1. Царевима 10:4,5 читамо: „А кад царица Савска видје сву мудрост Соломунову и дом који беше сазидао, и јела на столу његову и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приносаше у дому Господњем (Јеховином) она дође изван себе“ (Види такође 2. Дневника 9:4). Краљица од Сабе је имала добар разлог да буде импресионирана расподелом рада Соломунове служинчади. Тиме што је све добро расподелио и држао у реду, поступао је у складу са Богом реда (1. Коринћанима 14:33).
20. а) Шта је Соломун добио од Јехове у знак услишења његове молитве? б) Шта чини Исус Христ, који је „нешто више од „Соломуна“, и како поступају његови следбеници?
20 Услишивши Соломонову понизну молитву, Јехова му је дао „мудрост и разумно срце“ (1. Царевима 3:5—14, НС). Велики Организатор целог свемира обдарио је Соломуна способношћу да организује све тако да би било у реду и способно за рад. Зато се обавезао краљ Јеховиног савезног народа да заједно ради са божанским Организатором свега створеног на небу и Земљи. То исто чини и прослављени Исус Христ који је „нешто више од Соломуна“. Према томе, и његови верни следбеници на Земљи морају то исто да чине, а што је код њих случај.
Како би ти рекао?
◻ Како би дефинисао реч „организација“?
◻ Чија је „мајка“ био земаљски Јерусалим и од ког ропства није био никад ослобођен?
◻ Ко или шта је „Јерусалим одозго“ и ко су његова „деца“?
◻ Како је употребио Соломон мудрост коју је добио од Бога и шта чине већи Соломун и његови следбеници?
[Слика на 20. страни]
Како је био земаљски Јерусалим у ропству?
[Слика на 21. страни]
Краљица од Сабе је била запањена када је посетила Соломуна. Он је сарађивао са Организатором универзума. Да ли и ти сарађујеш са Јеховом Богом?