Права срећа на основу драгоценог односа

БОЉЕ је живом псу него мртвом лаву“ (Проповедник 9:4, НС). Са то мало речи краљ Соломун је изразио још пре много времена основну истину да је живот важнији од било каквог материјалног поседа или амбициозних циљева које се надамо да ћемо постићи. Све нам то ништа не користи ако нисмо живи. Да, живот је неопходан у тежњи за срећом.

„Боље од живота“

Колико год да је живот драгоцен, постоји још нешто боље од њега. „Зар је могуће?“ можда се питаш. „Шта може бити вредније од живота?“

На то нам даје одговор Давид, краљ Израела у старо време. С дубоким цењењем упутио је Створитељу Јехови Богу следеће речи: „Јер је љубазна доброта твоја боља од живота. Уста би моја хвалила тебе“ (Псалам 63:3, НС). Давидове речи пуне осећања показују шта је још драгоценије од живота: осећање Божје љубазне доброте на основу доброг односа према Богу. Зашто можемо то рећи?

Чиме је живот омогућен?

Претпоставимо да си добио поклон који ти, се заиста допада. Сигурно си га радосно примио и затим га са уживањем користио. Но, ти би био незахвалан када би само мислио на поклон а не и на даваоца. Зар ниси добио тај поклон управо због односа који имаш према даваоцу? Да није постојао тако добар однос између тебе и њега, не би добио поклон нити би осетио са тиме повезану радост.

Тако је и са животом. Пошто је веома драгоцен, морамо задржати на уму одакле долази и како се одржава. Сигурно га нисмо сами створили, нити га можемо сачувати независно од свих дивних припрема на Земљи, за које се Јехова побринуо (Псалам 100:3; Дела апостолска 14:17). Па и сама чињеница да смо живи и да се несумњиво радујемо животу у извесној мери јесте израз љубазне доброте великог Створитеља Јехове. Можемо ли сада да разумемо зашто је краљ Давид био потпуно убеђен да је Божја ’љубазна доброта боља од живота’?

Један даљи разлог зашто је допадљиви однос према Богу важнији од живота јесте да наша будућност зависи од тога. Да видимо зашто је то тако.

Слажеш ли се и ти да је живот пролазан и пун неизвесности? Човек можда годинама веома тешко ради да би постигао своје материјалистичке циљеве које сматра вредним труда. Но, ускоро му смрт одузме све оно што је постигао. Баш је тако како је рекао мудри краљ Соломун: „Јер што он добива за сав свој напор и труд који је под сунцем поднио? Јер сви су његови дани доиста мукотрпни, послови му пуни бриге; чак и ноћу не мирује срце његово. И то је испразност“ (Проповедник 2:22, 23, СТ; упореди са 2:3—11).

Па ипак, наш љубазни Створитељ намерава да ослободи све који га љубе и слушају фрустрације или бесмислености које данас владају нашим животом. Јехова нас у то уверава следећим дивним обећањем: „Неће они градити, а други становати у њима; неће они садити, а други јести. Дани народа мојега биће као дани дрвета; и дело руку својих истрошиће моји изабраници“ (Исаија 65:22, НС).

Зар тај израз Божје љубазне доброте није бољи него неки садашњи ограничени и неизвесни живот? Да осетимо његову љубазну доброту, да, да живимо у новом уређењу и радујемо се смисаоном животу јесте сигурно циљ који највише вреди труда. Да бисмо остварили овај срећни изглед, морамо данас да се допаднемо Јехови и сачувамо присан однос са њим и његовим народом.

Краткотрајни интереси против дуготрајних благослова

Имајући у виду претходно поменуте мисли, сигурно би било кратковидо и не би било мудро да смо само заокупљени постизањем себичних интереса као угледа, благостања, каријере, академске титуле, самоиспуњења или било чега другога што се сматра у садашњем поретку да је вредно труда. Додуше, ти циљеви сами по себи нису неисправни, али ако и један од њих сматрамо најважнијим, лако може доћи до тога да запоставимо своје обавезе према Створитељу. Напослетку, могли бисмо престати да му будемо допадљиви и не бисмо могли постићи „стварни живот“ (1. Тимотеју 6:19; Лука 9:24).

То се може упоредити са неким учеником који прерано напусти школу и почне да ради као неизучени радник не би ли зарадио за џепарац. Можда мисли да се коначно ослободио ограничења у школи и да сада може да се забавља до миле воље. Али, зар тиме не жртвује своју дугорочну добробит за неке сумњиве краткотрајне интересе? Зар није исто тако кратковидан онај који запостави свој однос према Створитељу због тога што је презапослен постизањем неког личног циља?

Сви смо ми веома запослени. Но, зар ипак не налазимо времена и енергије за оно што сматрамо заиста важним? У свом непогрешивом познавању људске природе, Исус је добро утврдио: „Јер где је благо твоје, онде ће бити и срце твоје“ (Матеј 6:21, др Чарнић).

На какво он „благо“ усмерио срце своје? Светлуцави свет може да делује веома привлачно. Но, питај се: Колико су дуготрајне тобожње користи које нам свет пружа? Доносе ли праву срећу или само привремено задовољство—као нека дрога која оставља нежељене и чак болне последице?

Изабери мудро

Вредну поуку пружају нам поступци људи из Лотових дана. „Јели су, пили су, куповали су, продавали су, садили су, зидали су“, рекао је Исус. Другим речима: били су запослени тиме како да постигну оно што се њима чинило важним, а нису поклањали пажњу Божјој вољи. Последице? „А онога дана када је Лот изишао из Содома изли се огањ и сумпор с неба и уништи их све.“ Исус је, за нашу корист, затим додао: „Исто тако биће у онај дан кад се појави Син човечији“ (Лука 17:28—30, др Чарнић).

Сви показатељи су да је ’тај дан’ близу. Бринући се за наше добро, Јехова је у више наврата, преко своје Речи и организације, упутио позиве свим народима. Позива нас да не тежимо више за себичним циљевима, него да се помиримо са њим. Заиста не би било мудро када бисмо допустили да лични интереси заокупе све наше време и сву нашу енергију, те пропустили да се одазовемо овом позиву пуном љубави. Радије треба да сагледамо, као апостол Павле, хитност времена. Он је рекао: „Гле! Сад је особито довољно време, ево сад је дан спасења“ (2. Коринћанима 5:20; 6:2, НС).

Хоћеш ли припадати онима који имају изгледе да преживе крај садашњег злог поретка и уђу у праведно ново уређење које је Бог обећао, То зависи од тога шта данас сматраш за најважније у свом животу и шта предузимаш како би стекао добар однос према Богу. На теби је да изабереш!

[Слике на 5. страни]

Ако си захвалан даваоцу поклона . . .

. . . како се понашаш према Јехови Богу, највећем даваоцу?