Зашто Бог још није извршио суд?

ОКО 20 година после Исусове смрти очекивали су неки хришћани да „дође“ Јехова да суди. Апостол Павле је осетио да треба следеће да им напише: „Дан Јеховин . . . неће доћи док не дође најпре отпад и не открије се човек безакоња, човек уништења“ (НС). Павле је признао да је „тајна тог безакоња“ „била унапред на делу“ у онај дан, али не у толикој мери да је могао доћи божански суд (2. Солуњанима 2:2,3, 7, 8, НС).

Двоструко сакупљање

Отпад ће сигурно наступити, али тиме неће никако бити осујећена Божја намера, наиме, да ’изабере 144.000 верних хришћана за сувладаре свога сина Исуса (Види Откривење 14:1—5). Суд је могао да се одржи тек након што је њихов број постао потпун и они били од Бога запечаћени. У Откривењу 7:2, 3 објашњава се: „Четворици анђела . . . (би речено): ’Не удите земљи, ни мору, ни дрвећу (тиме што би се пустили ветрови Божјег суда, који проузрокују уништење) док робове Бога нашега не запечатимо на челима њиховим’“ (НС).

Зато у то време још није дошао Божји суд као што су неки очекивали. У енглеском издању Куле стражаре од 1. јануара 1914. сматрао се тај развој могућим и било је објашњено: „Година 1914. је била последња у временском раздобљу које Библија означава као ’времена народа’ . . . Међутим, ипак нисмо никако сигурни да ће година 1914. донети такву радикалну и брзу промену у управи времена, као што смо ми то очекивали.“ Као што је у том издању било даље приказано, хришћани су били захвални да су преко библијске хронологије постали свесни да је божански суд близу. Писало је: „Верујемо да је хронологија благослов. Ако нас пробуди ’неколико минута или неколико сати раније ујутро него што бисмо се ми иначе пробудили, онда је то добро! Они који су будни добијају благослов.’“

Међу онима који ће добити благослов треба да припада, према Библији, и „велико мноштво“ које човек не може да изброји „из свих народности, племена, народа и језика“. Тек се 1935. потпуно разумело да „велико мноштво“ чине људи који долазе из велике невоље, то јест људи који напуштају сотонину организацију и стављају се на Божју страну, чиме ће преживети божански суд. Сакупљање овог „великог мноштва“, складно са Божјом намером, у току је већ 50 година. Можемо да се радујемо да ће божански суд бити тек извршен када се буде свршило ово дело којим се спасавају животи (Откривење 7:9, 14).

Политички развоји

У време пре Божјег суда проречени су извесни политички развоји. Ускоро предстоји, очигледно, потпуно испуњење Даниловог пророчанства о „два цара“ (гл. 11). На врхунцу испуњења извршиће се Божји суд (Упореди са Данилом 2:44).

Иако су суперсиле и њихови блокови—„јужни цар“ и „северни цар“—у међусобном непријатељству—заступљени су у политичкој светској организацији, којој се данас људи „са чуђењем диве“. Библија нам пружа одговарајући опис Првобитног осмог библијског краља који се појавио после I светског рата и организације која је уследила за тим Првобитним осмим библијским краљем која је основана после II светског рата као Осми библијски краљ (Данило 11:40; Откривење 17:8).

„Два цара“, који су идеолошки и политички раздељени, а истовремено „уједињени“ воде главну реч о очувању „мира и безбедности“ у свету. И то је врло важно јер у библијском пророчанству пише: „Када, наиме, кажу: мир и сигурност, тада ће изненада наићи на њих погибао.“ Наравно да сада не знамо како ће та „два цара“—да ли сваки за себе или у вези са Осмим библијским краљем—решити политичке, привредне, економске и социјалне проблеме света, тако да би имали право на тај поклич (1. Солуњанима 5:2, 3, НС).

Насупрот томе, тачно знамо да ће Осми библијски краљ било када за време свог постојања—заједно са свим земљама чланицама—укључујући и два најистакнутија цара—бити од Бога осуђени и „предати уништењу“. Такође знамо да генерација од 1914. неће још дуго живети. Зато преостаје још врло мало времена до коначног испуњења овог пророчанства. Такође знамо да нам је Исус обећао да „ова генерација никако неће проћи док се ово све не збуде“ (Откривење 17:11; Марко 13:30).

Јехова неће оклевати—а ти?

Ако већ студираш Библију и упознаш Јеховину намеру, не би требало да оклеваш да побегнеш на то симболично место, где Бог пружа своју заштиту. „Тражите правду, тражите кроткост“, „да се сакријете на дан гнева Јеховина“ (Софонија 2:1—3, НС).

Помисли на хришћане у првом веку који су 66. године побегли из Јерусалима јер су пазили на знак предстојећег суда, на који је Исус указао. Ко год је оклевао са бекством—из било каквог разлога—допустио је да буде уљуљан у лажни осећај сигурности када су Римљани први пут окружили град и неочекивано. се повукли без да су се поново вратили. Седмице су пролазиле. Седмице су се претвориле у месеце. Месеци у године. Неки су можда помислили да Јехова још увек оклева са извршењем осуде. Али, изненада и неочекивано су се Римљани вратили 70. н. е. Они који су се још налазили у граду нису више могли да побегну (Лука 21:20—22).

С друге стране, сви који су се већ предали Богу да врше његову вољу и побегли на његово место сигурности не би требало да оклевају са испуњењем својих хришћанских обавеза. Не би требало да се ослободе обавеза да објављују Јеховину судску поруку као што је то Јона покушао када му је било наложено да упозори Нинивљане на божански суд. Не би требало ни да постану неделотворни нити да се дуре као Јона зато што се ствари нису развиле онако како су се они надали (Јона 1:1, 2; 4:2, 5, 10, 11; 2. Петрова 3:15).

У енглеском издању Куле стражаре од 1. јуна 1906. писало је сасвим прикладно у погледу извршења Божјег суда: „Време ће потпуно обелоданити божанску мудрост, што за кратковиде људе изгледа као немилосрдно одуговлачење. . . . Бог нам је у својој доброти открио своје гледиште и дао нам увиде у славну будућност—и у оној мери у којој можемо да разумемо и верујемо остаћемо у томе и радоваћемо се. Али, у међувремену морамо ми, који смо окрепљени дивним изгледом 41 добротом, стрпљиво да чекамо на крај—ма колико болно било то време чекања.“

И ми желимо да чекамо и то у потпуном уверењу које је имао Авакум: „Сигурно ће се обистинити. Неће закаснити“ (Авакум 2:3, НС).

[Оквир на 6. страни]

ШТА МОРА ДА ПРЕДСТОЈИ БОЖАНСКОМ СУДУ

Отпад (2. Солуњанима 2:2, 3)

Запечаћење 144 000 (Откривење 7:2, 3)

Сакупљање „великог мноштва“ које ће преживети (Откривење 7:14)

Успостављање Првобитног осмог библијског краља, па затим Осмог библијског краља (Откривење 17:8)

Последњи сукоб између ’јужног’ и ’северног’ цара (Данило 11:40, 44, 45).

Поклич који ће прострујати свом земљом: „Мир и сигурност“ (1. Солуњанима 5:2, 3)

[Слика на 6. страни]

Петар је схватио да Божје стрпљење представља спасење за људе. Јона се због тога жалио. Чији пример желиш да следиш?