„Ви сте со земље“
„Ви сте со земље; а ако со изгуби своју снагу, како ће поново постати слана?“ (Матеј 5:13, НС).
1. Шта је со?
СО је веома чудна супстанца. По хемијском саставу састоји се из натријума, необичног металног елемента, и хлора, отровног гаса. Заиста је дивно да се Створитељ побринуо за добро човечанства да су та два елемента, штетна по здравље, спојена у такву корисну комбинацију (Псалам 104:24).
2. Који пример показује да је со средство за конзервисање и да тако спречава кварење робе?
2 Со веома делотворно спречава кварење робе. То нам показује следећи пример. Један човек је ставио руно од две свеже заклане овце у пртљажник свог аутомобила и кренуо на дужи пут по несносној врућини афричког сунца. Када је поново отворио пртљажник, захватио га је одвратан смрад и руно је врвело од ларви. Затим је опрао та овчја руна и добро утрљао у њих со. Захваљујући том поступку од та два руна су настали меки ћилими поред кревета, који су се годинама користили.
3. Шта се може рећи о вредности и количини соли?
3 Со је, без сумње, веома цењено средство за конзервисање. Она је драгоцена и у другом погледу. На пример, у старој Кини било је само злато драгоценије од соли. Латинска реч за „со“ гласи сал и за време римске владавине војници су један део своје плате (саларијум) добијали у облику соли. Од те латинске речи потиче енглеска реч solary („плата“). Наравно, данас је со распрострањена скоро у свим местима и релативно јефтина. Океани садрже 19 милиона кубних километара соли—то је количина која би била довољна да се Сједињене Државе покрију слојем соли дебелим 1,6 километара! Соли је било у обиљу када је Исус Христ живео на Земљи. На пример, из вода Мртвог мора могла се добити довољна количина соли. А у близини места где је Лотова жена „постала слани стуб“ било је брда соли (1. Мојсијева 19:26).
4. Зашто можемо рећи да је со за живот неопходна?
4 Со има и медицинску вредност. Без 230 грама соли, које садржи наше тело, не можемо живети. Дакле, со је за живот неопходна. У Библији се о соли говори и у преносном смислу и то у вези са хришћанским начином живота и хришћанским активностима.
„Сољу зачињен“
5. Којој сврси служи со у вези са јелом?
5 Ако кувар заборави да посоли јело које приправља, онда је оно тако отужног укуса да га нико неће радо јести. Јов је питао: „Зар храну бљутаву једемо без соли?“ (Јов 6:1, 6, СТ). Со побољшава укус јела. У Библији се у преносном смислу употребљава како та одлика соли тако и њена корист као средства за конзервисање. Со се поготово примењује у описивању исправног начина говора.
6. Како се могу речи из Колошанима 4:6 применити на службу Јеховиних сведока?
6 Апостол Павле је писао: „Нека вам говор увек буде угодан, сољу зачињен, тако да знате како треба свакоме да одговорите“ (НС). Један други превод гласи: „Ваш говор нека буде увек благ, а никада неукусан“ (Колошанима 4:6, The New English Bible). Прави хришћани проводе многе часове разговарајући са другима о Божјем царству. Наравно да нису сви Јеховини сведоци по природи добри говорници. Па ипак, они могу да учине срца многих људи прихватљивима за истину из Речи Божје ако заиста цене вест и говоре са уверењем и топлином. Колико је, дакле, важно за Јеховине слуге да говоре на благ и допадљив начин!
7. Које добре учинке могу имати „зачињене“ речи хришћана?
7 „Зачињене“ речи хришћана не омогућују само слушаоцу да упозна изванредан „укус“ библијске поуке него и доприносе очувању живота оних који их слушају. Као што је со неопходна за живот, тако су и речи Јеховиних слугу значајне за оне који са цењењем слушају шта им те слуге говоре о Божјој намери и његовом Царству (Упореди са Јованом 6:63, 68).
8. Зашто треба благост да карактерише говор хришћанских Божјих слугу?
8 Хришћани треба да буду благи када разговарају са неверницима. Понекад људи реагују оштро или осорно на вест о Краљевству, али Јеховини сведоци не смеју никада да враћају мило за драго. Уместо тога, морају да буду стално благи. Шта значи бити благ? То значи бити љубазан, предусретљив, учтив и милосрдан. Често много зависи од тога да ли хришћани реагују љубазно и стрпљиво на питања, примедбе, критику или рђаве манире. Тако гласи једна библијска изрека: „Благ одговор ублажава јарост“ (Приче Соломунове 15:1, СТ). У хришћанској служби проповедања заиста можемо омекшати благошћу, учтивошћу и тактичним одговорима људе који, додуше, на око изгледају тврди и огорчени а, у ствари, имају добро срце (Приче Соломунове 25:15).
9. Како треба хришћани међусобно да саобраћају? Зашто?
9 Како треба хришћани, онда међусобно да саобраћају? Треба ли да буду нељубазни? Никада! Зашто не? Зато што је сваки Јеховин слуга део „Божјег стада“, с којим треба благо да се поступа (Упореди са 1. Петровом 5:2—4; Делима апостолским 20:29).
10. Како треба савет из Ефесцима 4:29—32 да се одрази на говор Јеховиних слугу?
10 Сме ли Јеховин слуга да употреби рђаве речи у разговору са колегом на послу који га изазива? Да ли би било прикладно за хришћанског предрадника да прибегне прљавом језику зато што су га разочарали радници? Треба ли хришћански супружници да вичу једни на друге или на децу и да их грде када су љути? Никада! Павле је писао: „Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, . . . Нека се од вас одстрани свака злобна горчина, бес и љутња, вика и погрдне речи са свим неваљалством. Него будите међусобно љубазни, пуни благе самилости, спремно опраштајући једни другима—као што је Бог вама преко Христа спремно опростио“ (Ефесцима 4:29—32, НС).
„Имајте соли у себи“
11, 12. На какву се со осврнуо Исус у Марку 9:50 и како треба да говоримо и поступамо према том позиву?
11 Пошто смо несавршени, сигурно нам се догоди да понекад говоримо онако како не доликује једном хришћанину. Ученик Јаков је слободно признао: „Сви се ми спотичемо често. Ако се ко не спотиче у речи,
то је савршен човек, кадар обуздати и све тело“ (Јаков 3:2, 8—10, НС). Ни први хришћани нису били у томе изузетак. Морали су да буду укорени зато што су пропустили да разговарају међусобно на допадљив начин. На пример: једном су се жестоко расправљали ко је већи међу њима. Исус је дао изванредан савет целој групи тиме што их је опоменуо да не спотичу друге, јер би за то били „ватром засољени“, то јест уништени у гехени. Исус је закључио речима: „Имајте соли у себи и имајте мира међу собом“ (Марко ’9:33—50, др Чарнић).
12 Исус се овде није осврнуо на мању количину дословне соли која се налазила у телу његових ученика. Тиме је хтео јасно да каже да његови следбеници треба да буду обазриви, тактични, спремни да помогну и мирољубиви у речи и понашању, поступају „укусно“ са другима. То је веома важно да би се очувао мир међу правим хришћанима.
„Со земље“
13. Шта је мислио Исус када је рекао следбеницима: „Ви сте со земље“?
13 У погледу својих следбеника Исус је рекао: „Ви сте со земље“ (Матеј 5:13). Овим речима Исус није мислио да су његови ученици дословно од соли. Него као што со спречава кварење, тако ће и вест, коју су доносили људима Исусови следбеници сачувати животе многих. Заиста су спасоносно утицали његови ученици на оне који су послушали њихову вест, јер су те особе биле сачуване од духовног и моралног распада. Било је без икакве сумње да ће добра вест, коју су објављивали Исусови следбеници, спасити животе (Дела апостолска 5:20; 13:46—48).
Со чува од кварења
14. Шта је потребно да се одоли светској покварености?
14 С Јеховине узвишене и чисте тачке гледишта, сав зао поредак изгледа као претходно поменута овчија руна, која су заударала и врвила од гамади пре но што су била очишћена и сољу обрађена. Но, у извесном погледу је свако изложен утицају света. Ко год жели да сачува непорочност према Богу и одоли покварености која задире у свако подручје живота мора бити храбар. Само тако може појединац да се заштити од моралног распада. Не треба само да допадљиво говори него треба да има заштитно својство које ће га оспособити да одбије све облике покварености. „Со“ му је преко потребна (1. Петрова 4:1—3).
15. Који су изванредан пример дали Исус и Данило?
15 Верни Јеховин слуга мора да зна како да одоли рђавим обичајима и искушењима. Сети се да је Исус трипут рекао „не“ када га је сотона кушао у пустињи (Матеј 4:1—10). И помисли на пример који нам је дао пророк Данило. Још у раним годинама је научио да нешто чврсто одбије. Када се млади Данило налазио на краљевском двору у Вавилону, понудили су њему и његовим друговима да свакодневно једу краљевске специјалитете. Данило и његови другови одбили су то. Нису тиме само одбили љубазну понуду. Ова четворица младих Јевреја инсистирала су на храни која се састојала само од поврћа и воде, јер нису хтели да узму храну коју је забрањивао Јеховин закон или која је била опогањена паганским обредима. Заиста им је била потребна храброст да крену тим путем. Али се то исплатило, јер су на крају утврђеног времена пробе изгледали боље од оних који су се хранили краљевским специјалитетима. А и у духовном погледу уживали су Јеховин благослов и његову милост (Данило 1:5—17).
16. Зашто можемо рећи да је Данило био „добро посољен“ Јеховин слуга?
16 Јехова Бог је сачувао Данила и његове другове зато што су „имали соли у себи“. Али, ми можемо да научимо још више од Данила. Касније је добио високи положај у вавилонској влади. Сигурно је под тим. околности морао веома често рећи „не“, јер је био окружен паганима а и краљевски двор је био без сумње, пун неморала, лажи, мита, политичких интрига и друге врсте корупције. Данило је често стајао под тешким притиском. Но, иако се налазио усред тадашњег света, „није био део света“ (Јован 17:16, НС). Данило је био веран, „добро посољен“ Јеховин слуга. Његови непријатељи су били бесни због његове непорочности н његовог поштења—највероватније зато што је на тај начин падало рђаво светло на њих—и покушали су чак да га униште. Па ипак су морали да признају да „је био поверљив и да није било на њему немара или корумпираности“ (Данило 6:4, 5, НС). Каквог ли изванредног примера!
17. Пред којим тешким кушњама стоје данас хришћански омладинци?
17 Као млади Данило и његови пријатељи, тако и данас стоји хришћанска омладина пред тешким кушњама. Они морају посебно у школи да се боре против дрога, дувана, алкохолних пића, прљавих разговора, неморала, подвала, бунтовничког духа, лажног обожавања, национализма, рђавог друштва, лажних наука као што је еволуција и других снажних утицаја. Хришћански омладинци морају да буду „добро посољени“ да би остали чисти и сачували своју непорочност упркос свим тим кушњама.
18. а) Која питања треба себи да поставе хришћански родитељи? б) Шта се препоручује родитељима који имају потешкоћа да помогну деци?
18 Зато хришћански родитељи треба брижљиво да испитују стање своје породице. Да ли напредују духовно сви чланови? Спречавате ли ви, хришћански родитељи, да светска поквареност онечисти вашу децу? Знате ли шта раде, како заиста мисле о правом обожавању и шта осећају? Да ли им се гаде нечисте ствари света или постоји опасност да им подлегну? (Амос 5:14, 15). Да ли ви, родитељи—ако нисте довољно блиски са децом или имате потешкоћа да им помогнете—учините то предметом свесрдне молитве Јехови? Он вас сигурно може подупрети да савладате ту баријеру (1. Јованова 5:14).
19. На шта морају, између осталог, хришћани рећи „не“?
19 Који пример дајете ви као хришћански родитељи? Да ли заиста одлучно одбијате прекомерно једење, прекомерно пиће и разне облике неморала и нечистоће који се око вас практикују? Одбијате ли крађу, срамотне вицеве или говор људи овог света? Да ли сте познати на својим радним местима или у околини као чист, поштени и честити људи? Ако желимо да будемо „со земље“, морамо у право време рећи „не“.
Постојаност и лојалност
20. Како је со била у старом Израелу употребљена у вези са обожавањем Јехове?
20 Израелци су употребљавали со приликом обожавања Јехове сигурно зато што је представљала стање слободно од покварености. На пример: сви приноси на олтару морали су бити посољени. У Закону датом преко Мојсија било је објашњено: „Не остављај своје жртве приноснице без соли савеза са својим Богом; са сваким својим приносом приноси и сол“. „Закон соли“ сматрао се обавезним (3. Мојсијева 2:13, СТ; 4. Мојсијева 18:19; 2. Дневника 13:4, 5).
21. Шта се данас захтева од Јеховиних слугу, „соли земље“?
21 Као слуге Божје, Јеховини сведоци су „со земље“. Зато морају бити неискварени, верни и лојални. Ревносно морају да доприносе плодове светог духа—љубав, радост, мир, стрпљивост, љубазност, доброту, веру, кроткост и самосавладавање (Галатима 5:22, 23). Плодови духа јесу извор духовних особина попут соли. Међутим, чињеница да неки већ годинама служе Јехови није сама по себи гаранција да они не могу да отпадну (1. Коринћанима 10:12). Исус нас је на то упозорио.
22. Како се може разумети задњи део из Матеја 5:13?
22 Сети се да је Исус одмах чим је рекао, „Ви сте со земље“, додао: „А ако со изгуби своју снагу, како ће поново постати слана? Не вреди више ни за шта, него само да се избаци и да је људи изгазе“ (Матеј 5:13, НС). Један део соли која се употребљавала у Исусовим данима био је помешан са страним материјама. Дакле, ако би киша испрала чисту со или би се то догодило на неки други начин, оно што је остало од соли могло се само бацити—можда на пут где су по томе пролазници газили. Ако се тада со није правилно чувала, могла је лако да постане неупотребљива.
23 Као лојалне слуге Јехове и његовог сина Исуса Христа треба будно да пазимо да никада не изгубимо „своју снагу“—своје особине, чисте попут соли. Зато се напрежимо да доприносимо плодове духа Божјега. Треба стално допадљиво да говоримо, ревносно објављујемо вест о Краљевству и тиме допринесемо очувању туђих живота. Немојмо никада допустити да нас превари овај покварени свет него увек мислимо на своју велику предност и дубоко значење Исусових речи: „Ви сте со земље“.
Провери своје памћење
◻ Како можемо „свој говор да зачинимо сољу“ ?
◻ Зашто је за хришћане важно да „имају соли у себи“?
◻ Како су Исусови следбеници „со земље“?
◻ Чега треба, између осталог, да се клоне „добро посољени“ хришћани?
◻ Какво становиште треба да заузму Јеховине слуге данас, имајући у виду Матеј 5:13?
23. Како треба као Јеховини сведоци да гледамо па Исусове речи: „Ви сте со земље“?
[Слика на 30. страни]
Данило је научио још у раним годинама да каже „не“