Проширене заблуде о Библији

ПРЕКО 8.000.000 фунти стерлинга! Каква огромна цена за једну књигу! Па ипак је купац који је заступао Савезну Републику Немачку платио ту цену када је извршилац јавних лицитација ударио чекићем на једној лицитацији одржаној у Лондону децембра 1983. Која књига би могла да вреди толико? То је био један део Библије, у ствари, украшена књига јеванђеља из 12. века.

Без обзира из којих разлога је плаћена та огромна (сума новца за ту руком написану књигу, занимљиво је да је та цена намењена уметничком делу које припада Библији. У томе се огледа мишљење многих људи, наиме, да је Библија од непроцењиве вредности. Неки посматрају Библију са подозрењем или су непријатељски расположени према њој. Зашто?

Проширене заблуде

Многи људи, пре свега у протестантским земљама, тврде да је Библија попут старе виолине на којој може да се свира свака песма. Они су мишљења да се Библија може употребити као потпора за многе противуречне науке и они говоре: „Све зависи од тумачења.“ Да ли је то тачно?

Признајемо: Библија се може цитирати у покушају да се образложе различита гледишта. Али, зар неће изгледати противуречно дело сваког аутора ако се једноставно изваде неке изјаве из контекста? Да ли би то био (знак искрености? Јеховини сведоци су мишљења да нису могућа противуречна тумачења главних наука ако се Библија искрено чита.

У самој Библији пише: „Ово најпре знајте да се ни једно пророштво Писма не може тумачити како ко хоће“ (2. Петрова 1:20, др Чарнић). Другим речима: сила која је наводила на писање пророчанских списа није била једноставно у људима урођена сила, него је то био дух свети или делотворна сила Божја. Он је први од свих пророка и инспиратор свега библијског пророчанства помоћу своје невидљиве, делотворне силе.

Једна друга заблуда гласи да је Бог инспирисаних Хебрејских списа свиреп и осветољубив, док је Бог инспирисаних Хришћанских Грчких списа добар и пун љубави. Француски есејиста Стендал писао је: „Бог је деспот и као такав је пун осветољубивих идеја; у његовој Библији говори се само о страшним казнама.“ Не изненађује нас да такво мишљење изражава један човек који је познат као атеистички слободар. Али, на жалост, такво мишљење заступају многи који се означавају хришћанима, па чак и неки свештеници.

Чињеница је да се и у делу првобитно написаном на хебрејском као и у делу првобитно написаном на грчком категорички говори да постоји само „један БОГ“ (1. Коринћанима 8:6; 5. Мојсијева 6:4). У оба се дела описује Бог као милосрдан, праведан, пун љубави и одлучан (2. Мојсијева 34:6, 7; Псалам 103:6—8; 1. Јованова 4:8; Јеврејима 12:28, 29). Неки од најнежнијих облика изражавања Писма налазе се баш у хебрејском делу Библије, на пример, у Псалмима. С друге стране, „Нови завет“ садржи упечатљиве описе строгих извршења осуда над злима (2. Солуњанима 1:6—9; Откривење 18. и 19. глава). Од почетка до краја Библија ставља у изглед дивну наду праведницима (1. Мојсијева 22:17, 18; Псалам 37:10, 11, 29; Откривење 21:3, 4). Библија је, дакле, од почетка до краја у сагласности са собом.

„Протестантска књига“?

По једној заблуди која је веома проширена међу стотину милиона католика, Библија јесте „протестантска књига“. Искрени католици нису криви што тако мисле. Јер, вековима је католичка црква забрањивала читање Библије на било ком другом језику осим латинском. И тако Библија није била приступачна за већину лаика католичке цркве. Мора се признати да од 1897. и пре свега, од II ватиканског концила (1962—1965.) католици имају право да на свом матерњем језику читају Библије које су признате од Ватикана. Међутим, традиције су веома жилаве. Отуда се у претежно католичким земљама читање Библије још увек везује за протестанство.

Многи католици који озбиљно упражњавају своју религију, а који су ових година набавили себи Библију не могу да је узму у руке а да при томе не буду забринути. Зашто? Зато што њихова црква још учи да је опасно читати Библију. Због чега? Католичка црква каже да Библија не садржи потпуно откривење хришћанске истине; „традиција“ мора да је употпуни. Католички професор Жорж Озу писао је у књизи La Parole de Dieu (Божја реч): „Традиција превазилази, обавија, прати и проширује Писмо. . . . То нам помаже да разумемо зашто Црква никада није учинила читање Библије стриктном обавезом или апсолутном потребом.“

Зашто читати Библију?

Па ипак, многи искрени католици широм света набављају себи Библију и траже помоћ да је разумеју. То исто чине и многи разочарани протестанти као и неки који су положили своје наде у атеизам, социјализам или науку.

Приликом истраживања разлога за обновљено занимање за духовне ствари писао је кореспондент за религију Ален Вудроу (Alain Woodrow) у париским новинама Л Монд (Le Monde); „То је у првом реду природна реакција на отрежњење проузроковано затајивањем великих система мишљења и идеологија, политике и науке.“ Као даље разлоге навео је: „Разочарење у институционалне цркве због њихових компромиса са политичким и комерцијалним силама света“ и коначно такозвани „апокалиптички страх“.

Можда и ти припадаш онима који су почели да читају Библију. Ако да, тада мораш да знаш како да учиниш плодоносним читање Библије.