Велика Британија, крв и сида
НЕКАКО пре две године је у Кули стражари изашао чланак „Јеховина мерила су нам помоћ“ (Псалам 20:4). Споменути су примери помоћи којом располажемо кроз Божје сигурне и поуздане смернице. Нпр. колика је заштита за хришћанина ако послуша његову заповест уздржавати се од крви. Баш тада се у Сједињеним Државама Америке скренуло пажњу на нешто ново што угрожава наше здравље, а то је СИДА. Наслућује се да се ова смртоносна болест може преносити трансфузијом крви. У Европи и другде су читаоци можда тада мислили да је ова опасност до које долази ради повреде Божјег закона ограничена на удаљена подручја. Ипак, погледајмо шта сада—након две године—извештавају из Велике Британије.
„МОЈА сестра се мора подврћи операцији и боји се инфекције СИДЕ. Ми додуше нисмо Јеховини сведоци, али молим вас да нам помогнете и препоручите нам хирурга који оперише без крви?“ Тако гласи једна од многих молби које су у последње време стигле у подружницу Јеховиних сведока у Лондону. Како је дошло до тога?
Већ од свог оснивања Британски завод за трансфузију крви се поносио тиме да његове залихе крви потичу од добровољних давалаца. У једном рекламном летку се подстицало: „Одмор након давања (једне јединице крви), напитак, неколико кекса и натраг на посао. Зашто то не бисте и Ви једном покушали?“ Сваке године три посто становништва добровољно даје два милиона јединица крви.
Часопис The Guardian тврди: „Крв коју дају неплаћени добровољци је бољег квалитета него крв особа које су за то плаћене.“ Другим речима: у Великој Британији се дуго мислило да се избегао ризик преношења инфекције кроз купљену крв алкохоличара или особа које осим крви немају ништа друго да продају. Али одређени догађаји у најновије време су открили неколико озбиљних слабости, тако да је у јавности дошло до беспримерног губитка поверења. Након што су умрла два хемофиличара један представник Удружења хемофиличара изјавио је да се ’залихе крви Националне здравствене службе не могу више сматрати сигурнима’. Шта се догодило?
Већ годинама се додуше зна да није могуће испитати крв за сваку болест и да се трансфузијом могу преносити тешке инфекције као што су хепатитис и маларија. Али, о тим опасностима се у Великој Британији није много писало. Зато је било опште мишљење да код дароване крви не постоји никакав разлог за забринутост. Међутим, сада су се у исто време појавила два застрашујућа фактора која су довела до следећег закључка у новинама The Daily Telegraph: „Велика Британија је изгубила битку против продирања вируса СИДЕ у залихе крви.“
Први шок су изазвали новински извештаји у којима је било откривено да Велика Британија већ много година купује крв у иностранству. Заступник синдиката једне лабораторије за крвне продукте признао је: „Крв се откупљује од људи у сиромашним земљама где постоји јаки пораст болести које се преносе крвљу.“ Приближно 70 милиона јединица концентрата фактора 8 (састојак система згрушавања крви) увози се из САД како би се њима лечило британске хемофиличаре. Количина за само једну дозу фактора 8 добија се из плазме од преко 2.500 давалаца крви. Изгледа да је вирус СИДЕ стигао у Велику Британију увозом тих крвних продуката.
Следећи шок је настао када је потврђено да су залихе крви биле инфициране и крвљу хомосексуалаца. Хомосексуалце су међу осталим додуше замолили да не дају крв пошто код њих постоји већа опасност да имају СИДУ. Али министарство за здравство је признало да то упозорење није тако енергично формулисано као што би требало. У упозорењу у њиховом информативном летку о СИДИ писало је само о „хомосексуалцима који стално мењају партнере“. Поновно штампан летак са насловом СИДА И ДАВАЛАЦ КРВИ указује на то да су „активни мушки хомосексуалци и бисексуалци нарочито прихватљиви“ за СИДУ. Али упозорење је стигло прекасно. Почетком 1985. је већ преко 40 особа било заражено. Међу њима и једно новорођенче. К томе треба додати и узнемиравајућу чињеницу да код СИДЕ инкубација траје до две године. Дакле, колико њих се још могло њом заразити? Sunday Times је писао да је то „темпирана бомба“. Ради тога је Национални завод за трансфузију крви објавио додатан летак за информацију свима који би можда давали крв у Великој Британији. Наслов летка је Неколико разлога зашто не давати крв.
До сада је у Великој Британији откривено већ преко 100 случајева обољења од СИДЕ, а приближно 50 оболелих је већ умрло. Сада се сваких осам месеци број оболелих удвостручује. Један сарадник Sunday Times—a је проценио да би у року пет година могло бити преко 12.000 случајева. Још више узнемирава процена институције United Kingdom’s Royal College of Nursing према којој би до године 1991. на Британским острвима могло бити преко 1 милион заражених уколико се ништа не предузме против ширења СИДЕ.
Особа споменута на почетку чланка је даље писала: „Чини ми се да сте, што се трансфузије крви тиче, ви Јеховини сведоци у праву.“ Тачније речено, тиме се наравно потврђује истинитост Јехове Бога и његове Речи—Библије, Већ пре много векова хришћанима је било заповеђено ’уздржавајте се од крви’ (Дела апостолска 15:29; 21:25). Божји савет и његова мерила су сасвим сигурно били заштита његовом народу и то ће бити такође у будућности.
[Оквир на 31. страни]
Шта је СИДА?
За нашу скраћеницу СИДА постоји на Западу скраћеница АИДС која долази од Acquired Immune Deficiency Syndrome (синдром стечене недовољне имуности). СИДА само по себи није смртоносна. Али према пре споменутом, ради се о оштећењу имунолошког система. Неко ко би се заразио том болешћу најчешће умире ради неке инфекције. Нпр., ради неке ретке врсте упале плућа или ради неког ретког облика кожног рака, такозваног Капоси—саркома. Што се узрочника и дијагнозе тиче, истраживања се налазе још у почетном стадијуму. Засад је СИДА још увек неизлечива.