‘Трчите тако да освојите награду’
„Не знате ли да на тркалишту трче сви тркачи, али само један добија награду? Трчите тако да је освојите“ (1. Коринћанима 9:24, НС).
1, 2. а) Шта би данас представљало велику трагедију у животу хришћанина? б) Који је савет дао Павле према 1. Коринћанима 9:24 и какву је примену имао тај савет на хришћане у Коринту?
ТРЕБАЛО ЈЕ то да буде грандиозан врхунац после 12 година напорног припремања. Међутим, већ на половини тркачке стазе пала је у гомили та млада атлетичарка и тако су нагло престали њени снови о олимпијској златној медаљи. Средства јавног информисања означила су њен пад „трагедијом“.
2 Још трагичније би било за једног Јеховиног сведока када не би успео да заврши трку за живот, поготово ако помислимо колико је близу обећано ново уређење (2. Петрова 3:13). Зато је прикладно оно што је рекао апостол Павле: „Не знате ли да на тркалишту трче сви тркачи, али само један добија награду? Трчите тако да је освојите“ (1. Коринћанима 9:24, НС). Неки су се у Коринту налазили у опасности да одустану од трке, јер су себично поступали по свом личном мишљењу вређајући чак ’савест других’ (1. Коринћанима 8:1—4, 10—12). Да би се победило у трци, захтевају се жртве. Отуда је Павле рекао: „Сваки такмичар савладава се у свему . . . бијем своје тело и правим га робом, да не бих ја, који сам другима проповедао, на било који начин био осуђен“ (1. Коринћанима 9:25—27, НС).
3. а) Каква је ситуација владала у Колосеји, која је могла хришћане да спречи да заврше своју трку? б) Да ли је било препоручљиво за хришћане у Колосеји да се баве филозофијом и мистицизмом?
3 Када је писао Павле касније Колошанима, упозорио их је на следећу могућу опасност: на људе који би их могли лишити „награде“ — вечног живота (Колошанима 2:18). Дакле, како су хришћани могли да ’трче тако да би освојили награду’? Да ли им је апостол препоручио да се баве филозофијом и мистицизмом да би могли успешно да дебатују са лажним учитељима? Не, јер су за хришћане ’умрле елементарне ствари света’ и није требало да желе да имају ишта заједничког са светским филозофијама и традицијама (Колошанима 2:20).
4. Како је могло стицање ’тачног познања’ да помогне хришћанима у Колосеји?
4 Зато је охрабрио Павле своју браћу у вери да усредсреде своје напоре ’да постану испуњени тачним познањем његове (Божје) воље у свој мудрости и духовном разумевању’. Да, ’тачно познање’—а не залудне шпекулације—помоћи ће им ’да ходе достојно Јехове да би му се потпуно допали’ (Колошанима 1:9, 10, НС; види такође Колошанима 3:10). Сигурно је већина хришћана у Колосеји познавала основне науке Писма. Али, они су морали, студирајући и размишљајући, да превазиђу основне науке и ’утврде се’ на правој основи—на Христу (Колошанима 1:23; 1. Коринћанима 3:11). Пошто су били тако утврђени, ’нико их није могао преварити наговорљивим аргументима’ (Колошанима 2:4; НС). Вештим руковањем Божје речи били су у стању да делотворно побију тврдње неких обожавалаца анђела или јудаиста (5. Мојсијева 6:13; Јеремија 31:31—34).
5. а) Наведи неке од ’дубина’ које треба да зна и разуме зрео хришћанин? б) Како показује искуство једне сестре колико је опасно ако се не стекне ’тачно познање’?
5 Да ли си већ превазишао ’основну науку’ и завирио у ’дубине Божје’? (Јеврејима 6:1; 1. Коринћанима 2:10). Знаш ли, рецимо, шта представљају животиње из Откривења, или можеш ли објаснити шта је духовни храм? (Откривење 13. глава; Јеврејима 9:11). Можеш ли објаснити библијску основу за данашњу организацију Јеховиних сведока? Да ли си добро поткован у библијској науци? Једној хришћанској сестри пало је тешко да брани своју веру када је дискутовала са једном женом о тројству. Касније је та жена дала нашој сестри литературу у којој се клеветала Јеховина организација. „После тога сам била потпуно духовно утучена“, објаснила је сестра. Срећом, један старешина могао је да раскринка лажне тврдње противника и оживи веру наше сестре (Јуда 22, 23). „Сада схватам“, вели она, „зашто нам Удружење увек саветује да се молимо, студирамо и размишљамо.“
’Дрхтање пред људима’
6. а) Шта се показало као камен спотицања за неке хришћане? б) Шта је често узрок страху пред људима?
6 „Дрхтање пред људима замку ставља“ (Приче Соломунове 29:25, НС). Понекад може некога довести у ту замку болестан „страх пред смрћу“ или прекомерна жеља да буде признат од других (Јеврејима 2:14, 15). На пример: Илија се подигао неустрашиво против обожавалаца Вала. Али, када је краљица Језавеља наредила да га се погуби, „он се уплаши, устаде и оде да би спасио живот. Дошао је Беер Шебу“ (1. Царевима 19:1—3, СТ). Апостол Петар је такође попустио под страхом пред људима оне ноћи када је Исус био ухапшен. Пре тога се бусао у прса: „Господе, спреман сам да идем с тобом и у тамницу и у смрт.“ Но, када је био оптужен да је припадао Христовим ученицима, „поче (се) проклињати и клети: не знам тога човека“ (Лука 22:33; Матеј 26:74, др Чарнић).
7. а) Шта је био, по свој прилици, прави разлог што су неки у Колосеји покушали да стопе хришћанство са јудаизмом? б) Ко је, изгледа, имао данас сличан мотив?
7 Страх да не буду признати од других био је можда прави разлог зашто су неки покушали да стопе хришћанство са јудаизмом. Када су наступили у Галатији јудаисти, Павле је раскринкао њихово лицемерство, рекавши: „Сви који хоће да буду допадљивог изгледа у телу присиљавају вас да се обрежете, само да не буду прогањани“ (Галатима 6:12, НС). Да ли је могла слична жеља за омиљеношћу и признањем бити мотивација неких који су недавно напустили Јеховину организацију?
8, 9. а) У којим би ситуацијама могао хришћанин данас да попусти под страхом пред људима? б) Како се може надвладати тај страх?
8 Хришћани морају да се труде да надвладају страх пред људима. Ако нерадо проповедаш на подручјима у близини твог стана или се устручаваш да сведочиш рођацима, колегама на послу или школским друговима, тада помисли на питање које је Јехова поставио према Исаији 51:12: „Ко си ти да се бојиш смртна човјека и сина човјечјег, који је као трава?“ (СТ). (Упореди са Матејом 10:28). Не заборави да ’ће бити заштићен свако ко се узда у Јехову’ (Приче Соломунове 29:25). Петар је надвладао свој страх пред људима и на крају је умро чак мученичком смрћу (Јован 21:18, 19). Данас показују многа браћа сличну храброст.
9 Један мисионар који служи у једној земљи где је дело било забрањено рекао је: „Потребна је вера да би ишао на састанке или у службу када знаш да постоји могућност да те ухвати полиција.“ Али, као псалмиста тако су тамо рекла браћа: „Јехова је на мојој страни; нећу се бојати. Шта ми може земаљски човек учинити?“ (Псалам 118:6, НС). Дело је у тој земљи цветало и недавно је било законски признато. Редовно учествовање у служби проповедања помаже сигурно и теби да развијеш то исто поуздање у Јехову.
Породичне везе
10. а) Коју емоционалну потребу има сваки човек и како се она, обично подмирује? б) Наведи библијске примере о мушкарцима чија је наклоност према њиховим женама била јача од односа према Јехови.
10 У књизи Појединац, брак и породица пише: „У сваком друштву и у свим слојевима друштва обично осећа појединац потребу да ’припада’ коме и да има кога ко њему нешто значи и ко му ’припада’.” Ова потреба се, обично, подмирује у породици—Јеховиној институцији (Ефесцима 3:14, 15). Међутим, сотона веома често искоришћава тај осећај привржености који влада међу члановима породице. Адама су, очигледно, натерали јаки осећаји према жени да игнорише последице побуне и прикључи се жени у томе (1. Тимотеју 2:14). Како је било са Соломуном? Упркос мудрости по којој је био чувен, „кад Соломун остари, жене његове занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Господу (Јехови), Богу његовом, као што је било срце Давида, оца његовога . . . И Соломун учини оно што је зло пред очима Господњим (Јеховиним)“ (1. Царевима 11:4—6, БА).
11. Како је Илија ’поштовао своје синове више него Јехову’?
11 Сећаш ли се остарелог израелског првосвештеника Илије? Његови синови Офније и Финес били су ’безвредни људи’ који ’нису признавали Јехову’. Они су показали бестидно непоштовање према жртвама које су се приносиле Јехови и вршили неморал ’са женама које су служиле на улазу шатора од састанка’. Илија је, међутим, само благо протествовао: „Зашто то радите?“ и није уложио никакве напоре да им одузме службене предности. У стварности, ’поштовао је своје синове више него Јехову’, што је довело до његове—и њихове—смрти (1. Самуилова 2:12—17, 22, 23, 29—34; 4:18).
12. а) Какво је упозорење дао Исус с обзиром на породичне везе? б) Која светска размишљања могу неки да следе када се ради о рођацима, али да ли је то исправно по Библији?
12 Погрешно упућена лојалност могла би те, дакле, омести у трци за живот. Исус је рекао својим ученицима: „Ко љуби оца или мајку више него мане, није мене достојан, и ко љуби сина или кћер више него мене, није мене достојан“ (Матеј 10:37; Лука 14:26). Шта би било када би неко од твојих напустио истину или био искључен? Да ли би, онда, поступио по светској девизи „крв није вода“ и пошао за тим рођаком у уништење? Или би се, пун вере, држао речи из Псалма 27:10; „Ако ме отац и мати оставе, Јахве ће ме примити“ (СТ).
13. Како су доказали синови Корејеви своју лојалност према Јехови и како су били за то благословени?
13 Корејеви синови имали су такву веру. Њихов отац је био коловођа у побуни против Мојсијевог и Ароновог ауторитета. Јехова је доказао на драматичан начин да је подупирао Мојсија и Арона тиме што је погубио Кореја и оне који су се са њим удружили. „А синови Корејеви не погибоше“ (4. Мојсијева 16:1—3, 28—32; 26:9—11). Очигледно су одбили да се придруже оцу у побуни и Јехова је благословио њихову лојалност тиме што их је оставио на животу. Касније су њихови потомци имали предност да напишу делове Библије (Види натписе од 42, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 84, 85, 87 и 88. псалма).
14. Које искуство показује да услеђује благослов ако се лојалност према Јехови претпостави лојалности према рођацима?
14 Такође се и данас лојалност претвара у благослов. Један млади брат је причао како су се његова браћа и он понашали када им је мајка, која је била дуго времена неактивна као хришћанка, ступила у прељубнички брак. „О томе смо обавестили старешине“, рекао је он, „и пошто није живела с нама у истој кући, одлучили смо да ограничимо дружење са њом док старешине не реше ствар. То је било најтеже што смо икада морали да учинимо.“ Мајка је протествовала: „Значи ли вам ваш вечни живот више него ја?“ На то смо одговорили: „Наш однос према Јехови значи нам више од свега другога.“ То је жену продрмало, тако да се искрено покајала, била духовно обновљена и сада поново служи као активан објавитељ добре вести.
15. а) Како су неки родитељи допустили да им деца постану камен спотицања? б) Како могу родитељи допринети да они и њихова деца добију живот?
15 Неки су допустили да им деца постану камен спотицања. Пошто нису хтели да увиде да је ’безумље привезано детету на срце’, дозволили су да им се деца тесно друже са светским људима, присуствују непристојним друштвеним седељкама и негују чврсто познанство са особама другог пола, премда су премлада за брак (Приче Соломунове 22:15). Које су, често, трагичне последице такве попустљивости? Духовни бродолом (1. Тимотеју 1:19). Неки чак погоршавају ту неисправност тиме што на лукав начин покривају преступе своје деце (Приче Соломунове 3:32; 28:13). Али, ако се родитељи лојално држе библијских начела, доприносе томе да они и њихова деца освоје награду вечног живота (1. Тимотеју 4:6).
Твоји пријатељи—„мудри“ или „неразумни“?
16. а) У ком погледу могу веома јако да утичу наши пријатељи на нас? б) Ко је нарочито осетљив на утицај пријатеља и зашто?
16 У књизи Социологија: људско друштво утврђује се: „жеља бити цењен од својих пријатеља наводи човека да се прилагоди њиховим мерилима!“ У књизи Младост показује се да су млади људи нарочито осетљиви на то. Тамо пише: „То је услед промена које осећају у свом телу, самооцењивању и односима са породицом. Због тога млади почињу да проводе више времена са својим пријатељима, а мање са својом породицом.“
17. а) Прикажи истинитост речи из Прича Соломунових 13:20? б) Какве бисмо пријатеље могли сматрати мудрима? в) Како могу данашњи омладинци да следе пример младог Самуила?
17 Не смеју да се превиде речи из Прича Соломунових 13:20: „Ко ходи с мудрима, постаће мудар, а ко се упушта са неразумнима, рђаво ће проћи“ (НС). Једна хришћанска девојка је признала: „Рђаво друштво у мојој школи делује већ сада на мене. Ухватила сам себе данас како сам хтела да опсујем . . . Мало је фалило да изговорим псовку, али онда то ипак нисам.“ На жалост, такозвани пријатељи навели су неке хришћанске омладинце на веома тешке преступе. Ако си омладинац који жели да освоји награду, онда тражи мудре пријатеље—оне који су духовно настројени, честити у понашању и изграђујући у разговорима. Сети се да се Самуило није дружио са неваљалим Илијиним синовима. ’Служио је Јехови све време’ и тако није био окаљан њиховом поквареношћу (1. Самуилова 3:1).
Освоји награду
18. а) Како би могла нека браћа—можда ненамерно—да нас спречавају у трци за живот? б) Шта може да нас заштити од таквих штетних утицаја?
18 Дакле, чувај се сваког ко би могао да те лиши награде—вечног живота. Наравно, то не значи да би требало да гледаш са подозрењем на своју браћу. Али, понекад кажу браћа—можда ненамерно—нешто што те може обесхрабрити. („Зашто се увек толико трошиш? Зар мислиш да си ти једини који ће добити вечни живот?“) Можда чак осуђују твој искрени труд. („Није ми јасно како можеш да будеш пионир када имаш породицу. То није фер према твојој деци.“) Но, не заборави да је Исус одбио Петрове позиве да себи не отежава толико (Матеј 16:22, 23). Употреби своје по Библији школоване уши да ’би проверио речи’ и немој дозволити да на тебе утичу речи које немају звук истине (Јов 12:11). Помисли на оно што је Павле рекао: „Па и кад се неко бори, не добива венца, ако се није правилно борио“(2. Тимотеју 2:5, др Чарнић). Да, Божја правила—а не небиблијска мишљења—треба да нас воде у нашем мишљењу (Упореди са 1. Коринћанима 4:3, 4).
19, 20. а) Како су Јосифова браћа гледала да му нашкоде и како је реаговао Јосиф на њихову нељубазност? б) Како можемо избећи да се саблажњавамо на несавршене људе? в) На шта треба да будемо одлучни с обзиром на награду и зашто?
19 Додуше, може се догодити да те неки хришћански брат повреди неком непромишљеном речи (Приче Соломунове 12:18). Немој дозволити да те то одвуче од трке за живот! Помисли на Јосифа. Његова браћа носила су се мишљу да га убију. То ипак нису учинили, али су га зато продали у свирепо ропство. Јосиф није допустио да постане услед тога огорчен или да се ’разгневи на Јехову’ (Приче Соломунове 19:3). Уместо да се осветио својој браћи, пружио им је прилику да докажу да су променили своје становиште. Пошто је видео да су се покајали, ’пољубио их је и у загрљају заплакао’. Јаков је касније рекао: „Стријелци (Јосифова љубоморна браћа) њега салетјели, стријељали га, опљачкали.“ Међутим, Јосиф је одговорио на мржњу добрим. Тај доживљај га није ослабио, него му је остала ’снага у мишицама’ (1. Мојсијева 37:18—28; 44:15 до 45:15; 49:23, 24).
20 Уместо да се саблажњаваш на несавршене људе, ’трчи и даље тако да би освојио награду’. Настоји и ти као Јосиф да изиђеш ојачан, а не ослабљен, из ситуација пуних кушњи (Упореди са Јаковом 1:2, 3). Нека твоја љубав према Богу буде толико јака да ти ниједан човек не постане камен спотицања (Псалам 119:165). Мисли увек на то да Јехова нуди награду вечног живота—награду која превазилази сваку људску замисао. Нека те нико не лиши те награде!
Да ли се сећаш?
◻ Зашто је за хришћане толико вредно тачно познање?
◻ Како можемо да надвладамо страх пред људима, који је већ неке спречио да добију живот?
◻ Како могу чланови породице да постану камен спотицања?
◻ Како би требало да реагује хришћанин на обесхрабрујуће, или чак увређујуће речи своје хришћанске браће?
[Слика на 24. страни]
Пунећи срце и разум ’тачним спознањем’, опремљени смо да побијемо заблудна гледишта
[Слика на 26. страни]
Петар се одрекао Исуса из страха пред људима. Касније је надвладао тај страх. То морају учинити сви хришћани.