Питања читалаца

◼ Да ли је Јонатан изгубио Божју наклоност кад је појео мало меда након што је цар Саул проклео сваког војника који би јео пре завршетка битке?

Иако је Саулова пренагљена клетва увела Израелце у ситуацију за могуће проклетство, не изгледа да је Јонатан заслужио Јеховино неодобравање зато што је поступио супротно клетви.

Прва Самуилова 14:24—45 описује тај догађај. Израелци су се, охрабрени Јонатановим подухватима, борили против непријатеља, Филистејаца. Цар Саул је рекао: „Проклет нека је човек који једе хлеб пре вечери и док се ја не осветим својим непријатељима“ (ставак 24, НС). Не знајући за клетву свог оца, Јонатан се окрепио тако што је појео мало меда. Други израелски ратници, који су такође били изморени, грешили су тако што су клали стоку и прождрљиво јели месо из кога није истекла крв. Саул је због тог греха саградио олтар, али он није знао шта је урадио његов син.

Када је Саул затражио Божја упутства за вођење битке, Јехова није одговарао. Употребивши Тумим (што вероватно укључује свети жреб), Саул је сазнао да је његов син прекршио ту неразбориту клетву. Али, колико је Јонатан стварно био крив?

Присетимо се какав је био став цара када је изрекао клетву. Он није показао жељу да част победе над Филистејима ода Богу, него је нагло изрекао клетву против сваког ко једе „док се ја не осветим својим непријатељима“! Да, та клетва је произашла због погрешног виђења царске моћи или из лажне ревности. Та клетва није имала Божју подршку. Та клетва је била чинилац који је придонео томе да су израелски ратници згрешили у вези са животињском крви. Да нису били ометени клетвом, они би били у могућности да пронађу храну и да тако добију снагу за даљу борбу све до потпуне победе над Филистејима.

Бог је допустио употребу Тумима да би показао како је Јонатан (у незнању) повредио Саулову клетву, али то не значи да је Бог одобравао ту пренагљену клетву. Извештај нигде не каже да је Бог Јонатана сматрао кривим. У ствари, Јонатан је био спреман да сноси последице кршења непромишљене клетве свог оца, али околности су биле такве да је Јонатану живот био поштеђен. Израелски војници су рекли да је Јонатан извршио своја јуначка дела „са Богом“ и некако су избавили Јонатана. У наредним годинама Јонатан је био тај кога је Бог признавао, док је Саул чинио грешку за грешком.